Zamoljen za komentar povodom izjave Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, koji je najavio da će Beograd 15. decembra tražiti od KFOR-a povratak njihovih snaga na Kosovo, Eskobar je odgovorio:
„Mi se kategorički tome protivimo, mi to kategorički odbijamo, uopšte to ne podržavamo. Takođe želim reći da Kosovo ima veoma čvrste bezbednosne garancije od SAD.“
Na pitanje, kakva bi u slučaju da se tako nešto dogodi bila reakcija SAD, Eskobar je podvukao:
„Najprije, ne očekujem tako nešto. Ali drugo, Kosovo ima čvrste garancije SAD manifestovane kroz učešće u KFOR-u“.
Gabrijel Eskobar je na Kosovo stigao u trenutku rastućih tenzija usled ponovnih blokada koje su na putnim pravcima na severu, većinski naseljene srpskim stanovništvom, organizovao deo pripadnika te zajednice. Blokada uživa podršku i „Srpske liste“, vodeće partije kosovskih Srba.
O odgovornosti za krizu na severu Kosova
RSE: Koga smatrate odgovornim za barikade na severu Kosova, trenutnu krizu koju ovde imamo?
Eskobar: Ono što želim reći je manje o potrazi za krivcem, a više o tome kako napred. U realnosti, treba da svi doprinesemo procesu, i da svi doprinesu rešenju ove krize. Zaista verujem da se barikade trebaju ukloniti od strane ljudi koji su ih postavili. Ali, treba i da im damo politički put kako bi mogli diskutovati o njihovim pritužbama, kroz političke i diplomatske kanale. Tako vidim aktuelnu krizu. A pored krize, treba da počnemo razmišljati o održivijem okviru kako bi u ovoj zemlji zajednice mogle zajedno raditi.
RSE: Kosovski premijer Aljbin Kurti je rekao da su barikade na severu pod uticajem Beograda, da li delite to mišljenje?
Eskobar: Delim deo tog mišljenja. Ipak, u mojim razgovorima sa tamošnjom zajednicom, oni imaju pritužbe koje treba čuti. Ne mislim da su bojkot i barikade način da se to učini, ali mislim da su otvorena komunikacija, dijalog i istinsko prihvatanje da postoji nedostatak poverenja između dve zajednice važni za nas kako bi mogli uspešno krenuti dalje.
RSE: Da li smatrate da nema dovoljno dijaloga Prištine sa lokalnom zajednicom?
Eskobar: To sam čuo od njih, kao i od predstavnika civilnog sektora, i od drugih ljudi koji nisu politički povezani, da se u mnogim slučajevima osećaju izolovanim od strane centralne vlade. S tim u vezi, u nekim slučajevima se osećaju i zastrašeno od strane nekih ljudi koji su povezani sa Beogradom. Dakle, treba da nađemo izlaz iz ove zamke, a put napred je pažljiva koordinacija, otvoreni dijalog i puno uključenje u dijalog kojim posreduje EU.
O ulozi Beograda u barikadama
RSE: Da li Beograd koristi barikade kao izgovor kako bi poboljšao svoju pregovaračku poziciju u dijalogu?
Eskobar: To ostaje da se vidi. Ali, moram reći da još postoje elementi nedostaka poverenja između te zajednice i centralne vlade. I što god da se desi, što god da uradimo, mora postojati poverenje između zajednice pre nego imamo uspešno rešenje.
RSE: Ako lokalno stanovništvo ne ukloni barikade, kosovski premijer je kazao da bi to trebao učiniti KFOR, rekao je da će čekati na to. Smatrate li da će, odnosno da bi KFOR trebao da ih ukloni?
Eskobar: Očekujemo da ih uklone ljudi koji su ih i postavili. Ali takođe očekujemo da im bude dat put napred gde bi mogli razrešiti neke od problema. Postoje neka pitanja u kojima trebamo biti čvrsti. Neka pitanja koja se tiču vladavine prava, legitimni nalozi za hapšenje, ta pitanja se trebaju razrešiti na sudu, a ne na ulici.
Međutim, pitanja administrativnih procedura o tablicama – tu se treba čuti njihov glas. Ohrabrujemo vladu da se njihov glas o tome čuje. Nastavićemo da radimo na približavanju dve strane i da se njihova pažnja fokusira na dijalog posredstvom EU.
Kakva je uloga SAD?
RSE: Kako mogu SAD i Vi lično doprineti smanjenju aktuelnih tenzija?
Eskobar: Rekao sam zajednici da sam otvoren da čujem njihove zabrinutosti, ako imate legitimne zabrinutosti. Takođe tražimo načine da pomognemo ovoj vladi da ojača svoje pozicije u mnogo stvari. Ali najvažnija star koju bi SAD želele da urade je da želimo videti ispunjenje Asocijacije srpskih opština. Rekao sam ljudima da će SAD predvoditi napore da ova vlada to implementira.
Sa naše pozicije, to je zakonska međunarodna obaveza, obaveza za Srbiju i Kosovo, obaveza za EU da pomogne u tim pregovorima i zato što podržavamo dijalog, to je naše obavezivanje. Ni jedan političar ili politička partija ne može jednostavno otići od te obaveze. Mi ćemo raditi na Zajednici (opština), to će biti naš doprinos procesu dijaloga.
O ZSO
RSE: Da li bi pitanje ZSO trebalo da se realizuje pre konačnog sporazuma?
Eskobar: Mislim da, iskreno, trebalo bi raditi na Zajednici odmah, trebalo bi da bude na dnevnom redu za naredne razgovore, i trebamo početi razmišljati kako to da iskoristimo da kreiramo poverenje između vlade i manjinske vlade.
Ovo nije o Srbiji, ovo je o odnosu između vlade i manjinske zajednice, unutar granica Kosova, pod strukturama ustavnog Kosova, i u potpunosti unutar zakona Kosova. Ja to vidim kao mogućnost da se unapredi odnos među gupama, a ne kao mogućnost da se druga zemlja meša u unutrašnje stvari Kosova.
RSE: Kosovski premijer Kurti smatra da bi to trebao biti deo konačnog dogovora i da se o njemu ne razgovara pre konačnog dogovora.
Eskobar: To je već postojeća obaveza. Mislimo da sve postojeće obaveze moraju biti impelmentirane što je pre moguće.
RSE: Da li dijelite bojazni kosovskih lidera da bi Zajednica mogla biti replika Republike Srpske (entitet u Bosni i Hercegovini)?
Eskobar: Ne, apsolutno ne. To nije mehanizam koji će biti nametnut Kosovu, nego će Vlada Kosova moći da na njemu radi sa međunarodnom zajednicom i zajednicom koja je uključena, kako bi se dobila win-win solucija, koja omogućava da se zaštite kolektivna prava dok se omogućava funkcionalnost i konstitucionalnost te nezavisne i suverene države.
O francusko-njemačkom prijedlogu za Kosovo i Srbiju
RSE: Razgovarajmo o francusko-nemačkom predlogu, planu koji ne pominje međusobno priznavanje, kosovsko članstvo u UN. Da li to može biti nivo konsenzusa za obe strane ka konačnom dogovoru?
Eskobar: Razgovori o predlogu, koji podržavamo u potpunosti, su u veoma osetljivoj fazi. To je još u veoma ranoj fazi razgovora, Miroslav Lajčak će ovde biti danas, da počne razgovore i kako bi se pokrenuli napred.
Mi to podržavamo, mislimo da je win-win za obe zemlje i da im stvara mogućnosti da razgovaraju o rezoluciji, zaštiti manjina, zaštiti kulturnih i verskih lokaliteta, i mnoge, mnoge druge stvari koje će pomoći stranama da prodube evropske integracije.
RSE: Kosovska vlada nije u potpunosti prihvatila plan, ali je rekla da je dobra baza za pregovore, kažu da im je fokus na međusobnom priznanju koje treba da bude centar konačnog dogovora, dok je to za Srbiju Zajednica. Šta bi trebalo da bude u „centru“?
Eskobar: Centar bi trebalo da bude evropska integracija za sve zemlje Zapadnog Balkana. Unutar tog konteksta, dobar odnos, održiv odnos svih zemalja regiona jednih s drugima.
I konačno, priznanje svih zemalja, njihovog prava na postojanje, nezavisnosti i suverenost. Naša se pozicija nikada nije u tome promenila da priznanje treba da ima. Međutim, redosled koraka i kako doći do toga je pitanje dijaloga. Ali naša pozicija ostaje, da zemlje ovog regiona, celog regiona, kako bi se pokrenuli napred sve zemlje bi trebale imati jednak, pun poštovanja i miroljubivi odnos među sobom.
RSE: I međusobni …
Eskobar: Da, apsolutno.
Očekivanja od izbora na severu
RSE: Vratila bih se na pitanje severa i pitala bih Vas, Kosovo je odgodilo izbore za april, šta očekujete da će se time promeniti?
Eskobar: Ono što očekujem da se promeni je da hitno počnu razgovori za normalizaciju. Nadam se da će do tada početi. Drugo, do aprila ćemo započeti razgovore o Asocijaciji. Moram da budem jasan, imaćemo Asocijaciju, bićemo deo procesa i taj proces mora da uključi Vladu Kosova. Ako ne, možemo da razgovaramo sa alternativnim partnerima, sa civilnim društvom, sa omladinskim grupama, sa poslovnom zajednicom, sa svima koji bi želeli da Srbija i Kosovo izađu iz ovog ciklusa nestabilnosti. To nanosi štetu biznisu, kvari se budućnost mladih, svi žele da ove dve države napreduju.
O konačnom rešenju i odnosima sa Kurtijem
RSE: Kada očekujete da bi moglo doći do konačnog dogovora?
Eskobar: Ja na to neću staviti vremensku odrednicu. I na to ne možemo da stavimo rok. Ali, hitno.
RSE: Hitno. Poslednjih meseci su SAD pitale kosovskog premijera Kurtija, u nekoliko navrata, da povuče neke od njegovih odluka kako bi se sprečila eskalacija na terenu. Premijer Kurti je to učinio iako se i nekoliko puta opirao. Da li njega SAD vide kao kredibilnog partnera koji ima dobru volju za pregovore?
Eskobar: Moram biti vrlo jasan u vezi ovoga. Odnos SAD sa Kosovom je čvrst. On je solidan. On se tiče odnosa sa narodom Kosova, a ne sa nekom određenom osobom ili partijom. Tako da smo mi apsolutno otvoreni sa ovdašnjom vladom. Ali to ne znači da nećemo imati taktičke razlike. Ljudi to treba da očekuju. To ne znači da se Sjedinjene Države povlače iz podrške Kosovu.
RSE: Dobro. A sa druge strane predsednik Srbije, Aleksandar Vučić ojačava svoju nacionalističku retoriku po pitanju Kosova, ali se nije suočio sa otvorenom kritikom Evropske unije ili SAD. Kako Vi gledate na to?
Eskobar: Nije se suočio?
RSE: Da li je?
Eskobar: Apsolutno jeste. Apsolutno jeste. I te kritike su proizvele rezultate. Videli ste Srbija koja glasa protiv Rusije u Ujedinjenom nacijama, dva puta. U Savetu za ljudska prava UN-a, jednom. I taj glas je suspendovao Rusiju iz EBRD-a (Evropska banka za obnovu i razvoj). Tako da se oni suočavaju sa kritikama.
Usput budi rečeno, na isti način na koji smo pitali vašu vladu da usvoji svoje politike i usvoji svoje delovanje kako bi se kreirala regionalna stabilnost, isto smo tražili i od Srbije. I dobili smo rezultate.
Rešenje za lične karte bilo je unilateralno slaganje Srbije. Na mnogo drugih načina smo dobili slaganje ka kreiranju regionalne stabilnosti. Želim da istaknem da mi ovde nismo na jednoj strani. Da tragamo za rešenjem koje će zadovoljiti obe strane, ili obe države.
Ponovo o severu i „Srpskoj listi“
RSE: Imam još samo jedno pitanje. Nakon što su kosovski Srbi napustili institucije, da li mislite da je moguće ponovo integrisati sever Kosova u institucionalni sistem Kosova?
Eskobar: Zasigurno se nadam tome. I sigurno se nadam da ćemo doći do rešenja, nadam se uskoro. Moj kolega Miroslav Lajčak je danas ovde. Onda ćemo videti uklanjanje barikada i videćemo put napred ka reintegraciji. I ja pozivam Vladu Kosova da prihvati ljude koji se vrate, one koji mogu da se vrate, da im se dozvoli da se vrate. I onda ćemo krenuti napred sa diskusijama o normalizaciji.
RSE: Sreli ste se sa predstavnicima „Srpske liste“?
Eskobar: Jesam.
RSE: Mislite li da će oni podržati povratak kosovskih Srba u kosovske institucije?
Eskobar: Mislim da oni žele da se vrate. Mislim da niko nema koristi od bojkota. Mislim da svi moramo biti posvećeni procesu pomirenja i verujem da oni mogu biti deo toga.
RSE
