Eskobar: SAD žele da se u Briselu razgovara i o ZSO, ali ona ne treba da bude „država u državi“, ima modela za zaštitu manjina

Ukazao je na značaj sastanka Kurtija i Vučića u Briselu kako bi se „sredile razlike na severu“ i naznačio da bi SAD želele da se, osim drugih tema, razgovara o ZSO, ali i da ona ne treba da bude „država u državi“. Štaviše, nada se upravo napretku na predstojećem sastanku na najvišem nivou. 

Kada je reč o pitanju tablica, Eskobar tvrdi da SAD podržavaju rešenje kojim se povećava stabilnost u regionu i Evropskoj uniji, odnosno kojim se obezbeđuje sloboda kretanja unutar Kosova, u celoj Srbiji, regionu i EU.

„Ono što se dešava na severu je stvarno pitanje između Srbije i Kosova. Zbog toga je veoma hitno da se dvojica lidera sastanu u Briselu pod pokroviteljstvom EU i srede razlike na severu. A to će uključiti funkcionalna trajna rešenja o pitanju tablica. To će uključiti primenu mape puta za energetiku, sporazum o nestalima i razgovore o ZSO“, kazao je Gabrijel Eskobar na konferenciji za medije putem Zoom aplikacije.

Govoreći o mogućem ruskom uticaju na dešavanja na severu Kosova, kaže da Rusija „zaista igra ulogu“, ali ne i „tako važnu“.

„Rusija zaista igra ulogu, ali ne tako važnu da bude destabilišući faktor, kao neki političari i neki faktori koji podižu stepen na samom Balkanu“, kazao je američki izaslanik.

Smatra da umesto toga svi treba da se usmere na diplomatske napore i konstruktivan dijalog.

Gabrijel Eskobar se štaviše nada da će na predstojećim razgovorima u Briselu biti učinjen pomak u vezi sa ZSO.

„Iz perspektive SAD, dugoročna budućnost za Srbiju i Kosovo je da budu članice EU. U tom smislu podržavamo napore dijaloga između dve države pod posredstvom EU. Naš stav je taj da svi prethodni sporazumi treba da budu sprovedeni, uključujući i Zajednicu srpskih opština“, kazao je američki diplomata u razgovoru sa novinarima.

Navodi da bi u tom smislu želeli da vide razgovore upravo na ovu temu kada se Vučić i Kurti budu sastali u Briselu.

„Dogovor o ZSO već je postignut. Zato se o njoj mora razgovarati. Sa druge strane, Zajednica ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Ne bi trebalo da stvori probleme u funkcionisanju Kosova i ne bi trebalo da bude država u državi. Međutim, postoji više evropskih modela prema kojima manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i svoj jezik, a u okviru Ustava. Želeli bismo da pronađemo neke od tih primera, možda i da ih iskoristimo kao vodič ka putu napretka u primeni ove Zajednice. Nadam se da ćemo o tome moći da razgovaramo u Briselu kasnije ovog meseca“.

Eskobar je takođe otkrio, da su na nedavnom sastanku kosovskog premijera i predsednice sa američkim državnim sekretarom, SAD iznele podršku „nezavisnosti Kosova, njegovom suverenitetu i teritorijalnom integritetu“, ali i da je Entoni Blinken u isto vreme ohrabrio Kosovo da radi na stvaranju mogućnosti za veću regionalnu stabilnost i takođe je naglasio potrebu da se primene svi sporazumi za koje su se strane prethodno složile, uključujući upravo onaj o Zajednici.

„Dakle, nadam se da će u Briselu sledeće ili one naredne nedelje biti važni razgovori o tome i da će biti napretka“, dodao je američki diplomata.

Odlaganje odluke o tablicama – mogućnost za pronalazak trajnog rešenja za regionalnu integraciju i stabilnost

Govoreći o nedavnoj eskalaciji situacije na severu Kosova, kazao je da jednomesečno odlaganje primene odluka kosovske vlade o tablicama nije „jednostavno odlaganje“, već pre mogućnost za pronalazak trajnog rešenja za regionalnu integraciju i stabilnost.

I dok je prethodni sporazum (iz oktobra 2021) bio privremen, vremenski oročen, i koji je zahtevao od Srbije da da dugoročne preporuke, SAD se tome još uvek nadaju.

„Ali se i veoma nadamo kako će dve zemlje krenuti napred i izgraditi bolje odnose kada je u pitanju sloboda kretanja, veća integracija u Evropu. Tako da stvarno mislim da će nam ovaj mesec dati neke mogućnosti o širim pitanjima u dijalogu, a ne samo kada su u pitanju registarske tablice“, kazao je Eskobar.

Još jednom poručuje da se nada da će se dve strane složiti oko pitanja tablica u sklopu dijaloga.

„Istina je da je Briselski sporazum pružio neku vrstu uputstva za slobodu kretanja. Ova uputstva pre svega treba da obezbede da se dođe do mape puta za napredak, ali i svi ostali sporazumi treba da mu daju obris (rešenja). Trenutni režim nalepnica, naglašavam ponovo, bio je privremen, vremenski ograničen, kojeg je trebalo da zameni trajno rešenje. Stvarno mislim da ovo trajno rešenje ne bi trebalo da bude nešto što će značajno promeniti živote ljudi na severu Kosova“, naveo je Eskobar, dodajući:

„Jednostavna je činjenica da vozila koja saobraćaju na Kosovu treba da budu registrovana i da saobraćaju prema zakonima svoje zemlje. Kad to kažem, njima treba da se obezbedi mogućnost za slobodu kretanja, ne samo na Kosovu, ne samo između Kosova i Srbije, već i po regionu i EU“.

„Verujemo da postoji trajno rešenje o tablicama u okviru Briselskog sporazuma, verujemo da smo blizu primene mape puta za energetiku na severu, blizu smo da potpišemo sporazum o nestalim osobama i nadamo se da će ga ubrzo potpisati. Kao što je rekao nedavno i državni sekretar Blinken premijeru Kurtiju ovde, potrebno je da započnemo razgovore o Asocijaciji, prethodno je dogovoreno da Ustavni sud treba da da neku vrstu uputstva i hteli bismo da krenemo napred, da ne ide protiv ustava i funkcionalnosti“.

SAD žele da sve zemlje EU priznaju Kosovo – „budućnost koja će da se otključa u dijalogu“

I danas je ponovio da SAD u potpunosti podržavaju Kosovo kao „nezavisnu zemlju“.

„Za SAD pitanje Kosova nije otvoreno pitanje. U potpunosti priznajemo Kosovo kao nezavisnu, suverenu zemlju i bliskog partnera. Naša težnja za Kosovo i narod Kosova je da ih sve zemlje EU u potpunosti priznaju, i da odmah dobiju viznu liberalizaciju, te da bi sva vrata međunarodnih organizacija kojih žele da budu deo, budu otvorena“, navodi.

Uveren je da se kreće u tom pravcu i dodaje da će upravo takva budućnost „najverovatnije da se i otključa putem dijaloga koji je pod pokroviteljstvom EU“:

„Cilj dijaloga je normalizacija dve zemlje, i ona je nadohvat. Ja konstantno ohrabrujem obe strane, Srbiju i Kosovo da konstruktivno deluju u dijalogu. Dijalog je ključ budućnosti, ne samo za Kosovo, već i za Srbiju takođe“.

Smatra da kada se budu rešila politička pitanja, ostaje ekonomski razvoj i to kao najdinamičniji deo Evrope. Smatra da sve što doprinosi slobodi kretanja, privrednoj stabilnosti i razvoju, osnažiće suverenitet, nezavisnost i vitalnost svih zemalja u regionu, te je zato, smatra Eskobar, dijalog od vitalne važnosti.

KoSSev