Evropski plan i nova boljka

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i kosovski premijer, Aljbin Kurti, trenutno su glavni akteri u dijalogu Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou, koji je počeo još 2012. godine pod okriljem Evropske unije. Pored EU, pregovori se sada vode i uz kontinuiranu podršku Sjedinjenih Američkih Država.

U tim razgovorima se neretko pojavljuju „crvene linije” preko kojih, kako tvrdi srpski predsednik, neće da pređe.

Crvene linije za njega su – bilo kakav oblik formalnog ili neformalnog priznanja nezavisnosti Kosova ili njegov ulazak u UN. 

Nije tajna da svi ti razgovori u okviru šatl diplomatije, predsedniku Srbije često stvaraju glavobolju, upravo zbog „crvenih linija” koje je postavio.

A „crvene linije” sve više se pojavljuju nakon letošnje krize u vezi sa registarskim tablicama, kada su Srbi na severu Kosova postavili barikade i spuštanja tenzija usled brze intervencije stranih diplomata. Tada međunarodna zajednica jasno stavlja do znanja da više neće tolerisati bilo kakav oblik destabilizacije. 

Evropska unija potom donosi odluku da je, pored Briselskog sporazuma, vreme za još jedan okvir pregovora Beograda i Prištine kako bi se došlo do konačnog i sveobuhvatnog rešenja između dve strane.

Stvar u svoje ruke uzimaju francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, koji 4. septembra 2022. godine, pozivaju Kurtija i Vučića da pokažu maksimalnu odlučnost i spremnost za donošenje teških odluka, a koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije.

Tada su odlučili i da njihovi savetnici, Emanuel Bone i Jens Plotner, „pomognu” Kurtiju i Vučiću u donošenju upravo tih odluka.

Ubrzo su potom u javnosti krenule spekulacije o francusko-nemačkom predlogu, odnosno evropskom planu, u kom se nalazi rešenje za nesuglasice dve strane. 

Sadržina predloga zvanično je obelodanjena tek 27. februara nakon novog susreta u Briselu, kada su se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i kosovski premijer, Aljbin Kurti, složili da nisu potrebni dalji razgovori u vezi sa predlogom Evropske unije koji sada nosi naziv „Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije” i usmeno se sa njim saglasili.

U tekstu predloga, između ostalog, se kaže: „Obe strane će se rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminacija” i „Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu (stranu) u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”.

Na novi sporazum nije stavljen paraf, jer, prema rečima kosovskog premijera, to nije hteo da uradi srpski predsednik, Aleksandar Vučić.

„Nisam potpisao, jer druga strana nije bila spremna da potpiše”, izjavio Aljbin Kurti.

Da ništa nije potpisao, potvrdio je potom i sam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Nije stavio potpis, kaže, jer predlog EU podrazumeva i da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u UN.

Potom je nakon sastanka u Briselu, u Ohridu 18. marta usledila nova runda dijaloga. U razgovorima su učestvovali evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borel, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i kosovski premijer, Aljbin Kurti. U Severnoj Makedoniji je bio i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

Nakon maratonskih razgovora, Vučić u Kurti su se još jednom usmeno dogovorili o „Aneksu sprovođenja sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa”. 

Evropski predstavnici prvobitno su predložili ambiciozniji i detaljiniji predlog aneksa, ali strane nisu uspele da postignu dogovor o tom detaljnom predlogu.

To se desilo, kako je nakon razgovora u Ohridu preneo Borel, jer Kosovo nije bilo dovoljno fleksibilno o materiji, a sa druge strane jer je Srbija prethodno izjavila da neće potpisivati sporazum, iako su bili spremni za sprovođenje.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je sutradan u obraćanju javnosti iz Palate Srbija kazao da nije potpisao ni Sporazum ni Aneks „pre svega zato što je Srbija međunarodno pravno priznata država, Kosovo za mene to nije, i ne želim da pravim međunarodno-pravne sporazume sa Republikom Kosovo”.

S tim u vezi, otkrio je novu „boljku” koja ga mori.

„Imam nepodnošljiv bol u desnoj ruci, a sa njom jedino mogu da potpisujem, i ta bol će da se nastavi u naredne četiri godine”, našalio se tada Vučić, a preneo N1.

U evropskim krugovima ovu šalu srpskog predsednika vide kao „ruganje koje je naišlo na loš prijem u Briselu i ključnim prestonicama Evropske unije”, izjavila je za Nova.rs poslanica iz redova Zelenih u Evropskom parlamentu, Viola fon Kramon.

Ipak, bez obzira na to što se srpski predsednik šali i što nije potpisao, evropski sporazum je postao sastavni deo poglavlja 35 pregovora za pristupanje Srbije EU i pravno je obavezujući.

U „Implementacionom aneksu Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije” jasno na kraju stoji: „Kosovo i Srbija su primile k znanju da svako nepoštovanje svojih obaveza iz Sporazuma, ovog Aneksa ili prethodnih sporazuma o dijalogu može imati direktne negativne posledice po njihove procese pristupanja EU i po pitanju finansijske pomoći koju dobijaju od EU”.