Sporazum Kosova i Srbije na osnovu evropskog predloga otvara mogućnost međunarodne afirmacije Kosova, dok se od Srbije zahteva da to ne sprečava, rečeno je na panelu na kome su predstavnici civilnog društva analizirali francusko-nemački plan.
Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Dragiša Mijačić izjavio je da je evropski plan najavljen kao međusporazum, a ne kao konačni čiji je cilj da reši odnose između Beograda i Prištine.
“Potpisivanje francusko-nemačkog sporazuma ne bi bio finalni dogovor normalizacije odnosa Beograda i Prištine, već je to međukorak, dok će se konačno rešenje formalizovati kroz ulazak Srbije u EU kada će biti zahtevano i zvanično priznanje od strane Srbije”, rekao je on.
Ističe da taj plan treba da donese da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim institucijama, a sa druge strane se ne traži da Srbija formalno prizna Kosovo.
„To će biti slučaj kao što je sada odnos Grčke i Kosova, Grčka ne priznaje Kosovo, ali priznaje subjektivitet, priznaje lične karte, ima predstavništvo u Prištini, priznaje dokumenta. Tako da otprilike to je nešto što se traži od Srbije, da prizna postojanje Kosova u pravnoj formi, a sa druge da ga ne prizna formalno kroz sam čin priznanja“, smatra Mijačić.
Mijačić kaže da francusko-nemački sporazum ima za cilj da se stvore elementi da “Slovačka, Grčka i Rumunija priznaju Kosovo”.
“Ne znamo kako će Španija i Kipar reagovati, ali ove tri zemlje (Slovačka, Grčka i Rumunija) čekaju da se Kurti i Vučić rukuju i oni će priznati Kosovo”, rekao je Mijačić.
Mijačić je ocenio da se evropskim planom Srbija izvlači iz klijentelističkog odnosa sa Rusijom, u vezi davanja garancija u UN. On smatra da je ovaj sporazum „poslednja bitka za kosovske Srbe“, jer ako se sada ne odredi zaštita kolektivnih prava kosovskih Srba, to se neće uraditi ni u jednom drugom sporazumu.
Direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković ocenjuje da predloženi sporazum neće sve razrešiti, ali da je njegov osnovni cilj da se deeskalira situacija u momentu rata u Ukrajini, te da omogući zemljama EU koje nisu priznale Kosovo da promene mišljenje.
“Postoji pretpostavka da ukoliko bi Srbija potpisala određeni sporazum koji bi ličio na onaj između dve Nemačke što je nešto slično onome evropskom planu da bi to motivisalo određene države da odblokiraju određene procese. Međutim ja nisam do kraja ubeđen, jer svaka od ovih država koja ne priznaje ima svoje unutrašnje razloge, kako će se to rešiti videćemo”, kaže Novaković.
Prema rečima Novakovića, sporazum prema evropskom planu je početak normalizacije odnosa, jer je, kako ističe, prethodnim Briselskim sporazumom došlo do tehničke normalizacije, dok one suštinske između dva društva nije bilo.
“Smatra da je jedan glavnih ciljeva da to bude sporazum koji će voditi ka jednoj potpunoj deeskalaciji, normalizaciji diskursa jednih o drugima, normalizaciji razgovora političkih elita, izveštavanje medije, to je ono što je ključ i samo sa tim možemo da dobijemo određeni konačni sporazum sa kojim bi strane bile zadovoljne”, ističe Novaković.
Panelisti su još ukazali da nema više dodatnih ponuda za Srbiju i da je kako se veruje došlo vreme “za štapove”.
Zaključuje se da bez formiranja Zajednice srpskih opštine nema ni uspeha nemačko-francuskog predloga.
