FHP: Predugo traju suđenja za ratne zločine na Kosovu

Koordinator projekta pri NVO „Fond za humanitarno pravo“, Amer Alija, rekao je da je tokom prošle godine pet osoba uhapšeno zbog ratnih zločina na Kosovu.

„Specijalno tužilaštvo je podiglo tri optužnice protiv civilnog stanovništva. Nakon završetka rata, pravosuđe i međunarodne institucije su osudile samo sedmoro ljudi za ratne zločine na Kosovu. Sa druge strane, imamo više od 10.000 ubijenih civilnih žrtava“, kazao je on.

U publikaciji pod nazivom „Suđenja za ratne zločine – bez vidljivog napretka“, FHP je analizirao predkrivični postupak u slučajevima Milorada Đokovića, Ekrema Bajrovića, Gavrila Milosavljevića i Slađana Trajkovića, kao i prvostepena suđenja Svetomiru Bačeviću, Muhametu Alidemaju, Dušku Arsiću i Časlavu Joliću, zatim ponovno suđenje Remziju Šalji i Zoranu Vukotiću, žalbeni postupak u predmetu Gorana Stanišića i postupke pred Vrhovnim sudom Kosova koji se odnose na slučajeve Zorana Đokića, Zlatana Krsića i Destana Šabanija.

FHP je ocenio da je protiv većine uhapšenih Kosovska policija podnela krivične prijave Specijalnom tužilaštvu u trenutku njihovog hapšenja, istovremeno otvarajući zvanične istrage.

Ovu praksu ocenjuju kao „ne tako dobru“ – jer je lice uhapšeno, potom mu je određen pritvor, pa je nakon toga pokrenuta istraga i pribavljaju se dokazi protiv njega.

Iz FHP su istakli da bi Specijalno tužilaštvo najpre trebalo da otvori istragu i obezbedi dokaze, a tek zatim da naredi hapšenja osumnjičenih.

„Tužilački savet Kosova treba da izabere još četiri tužilaca u sastav Odeljenja za ratne zločine Specijalnog tužilaštva, za šta je Vlada izdvojila novac iz budžeta još 2021. godine“, navedeno je u jednoj od preporuka.

Vrhovni sud kao najviša sudska istanca treba da formira pravno mišljenje u vezi sa tumačenjem maksimalne zaprećene kazne zatvora za ratne zločine na Kosovu, imajući u vidu da je tokom praćenja sudskih procesa i analize odluka primetno da među strankama u postupku postoji zabuna o tome da li je maksimalna zaprećena kazna za ratne zločine 15 ili 20 godina zatvora.

Istaknuto je da bi Sudski savet Kosova trebalo da se stara u kontinuitetu o značaju zadovoljavanja pravde u razumnom roku.

Iz FHP podsećaju da su obustavljena četiri sudska predmeta za ratne zločine pred Osnovnim sudom u Mitrovici, a da do kraja 2022. godine nije održana nijedna sudska rasprava u vezi sa ovim slučajevima.

Fond za humanitarno pravo je ukazao da je nužno uspostavljanje pravne saradnje sa zvaničnim Beogradom.

„Vlada Kosova se mora založiti da u dnevni red pregovora sa Srbijom uvrsti i pitanje međunarodne pravne saradnje, potpisivanjem protokola o saradnji srpskog i kosovskog specijalnog tužilaštva. Odsustvo saradnje i razmene informacija ima za posledicu neefikasnost u podizanju optužnica za ratne zločine“, navedeno je u izveštaju.

Za i protiv suđenja u odsustvu

Iz FHP su napomenuli da su od početka javne rasprave o suđenjima u odsustvu bili protiv njegove primene.

„Ostajemo pri stavu da suđenja u odsustvu krše osnovna prava okrivljenih zagarantovna Ustavom Kosova, kao i brojim međunarodim pravilima i konvencijama“, poručeno je.

Na diskusiji pod nazivom „Suđenja za ratne zločine u odsustvu – pravo rešenje?“, advokat Artan Ćerkini naveo je da je izmena zakona neophodna.

„Krivični zakonik Kosova stupio je na snagu 18. februara ove godine. On predviđa neke korake i radnje koje država mora preduzeti pre nego što započne suđenje u odsustvu. Pre svega, mora da uruči pozive i optužnica mora biti objavljena na internet stranici tužilaštva i suda, kao i u Službenom glasniku. Nakon što su preduzeti svi ovi koraci i izdata međunarodna poternica za tim licem, a optuženi nije prisustan, stvoriće se uslovi za suđenje u odsustvu“, kazao je on.

Dodao je da okrivljeni koji je osuđen ima pravo na ponovno suđenje, gde bi mogao da ospori dokaze predstavljene na sudu ukoliko smatra da je suđenje bilo nepravično.

Predmeti ratnih zločina u specijalnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini tretiraju se sa prioritetom, kazao je sudija Kućim Krasnići.

“Prema mišljenju javnosti, suđenja traju predugo. Odsustvo profesionalnog osoblja i sudija ima uticaj na produžetak postupaka. Važno je da imamo stručne obuke, usavršavanja, kapacitete za rad na predmetima ratnih zločina”, dodao je on.

Krasnići je istakao da specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini sada ima prvi predmet suđenja u odsustvu.

“Sagledavamo sve mogućnosti da li to suđenje u odsustvu može da se dalje razvije, jer je to na neki način presedan u ratnim zločinima i to predstavlja novi izazov i poteškoće sa kojima će se sudski sistem suočiti na ovim suđenjima”, naveo je.

Nuše Kuka-Mekaj iz Sudskog saveta Kosova je kazala da su od kraja sukoba suđenja za ratne zločine postala izazovna zbog odsustva stranaka i nedovoljne saradnje između institucija Kosova i Srbije.

“Suđenja u odsustvu postaju izazovna za kolege iz kosovskih institucija, naručito imajući u vidu činjenicu da je od jula 2019. do kraja 2022. godine došlo do tri pravne promene. Svaki put kada je došlo do promene zakonodavstva su uslovi za početak suđenja postajali mekši”, rekla je ona.

„U toku pripreme optužnica za suđenje u odsustvu“

Šefica Odeljenja za ratne zločine pri Specijalnom tužilaštvu Kosova Drita Hajdari je rekla da su od Euleksa preuzeli više od 900 predmeta koji se tiču ratnih zločina, kao i da su oni raspoređeni po prioritetima.

„Kada se ne može obezbediti fizičko prisustvo okrivljenog, opcija koje preostaje jeste suđenje u odsustvu, odnosno podizanje optužnice i ispitivanje bez saslušanja okrivljenog. Ja ne podržavam suđenja u odusustvu, ali to je alternativa kada se ne može obezbediti fizičko prisustvo okrivljenog. Da li trebamo beskonačno čekati da se dođe do pravde za žrtve? Trebalo bi paziti na prava okrivljenog i žrtava, posebno ukoliko lice bude uhapšeno, imaće pravo na suđenje u prisustvu. Mi sada pripremamo optužnice za suđenje u odusustvu“, rekla je ona.

Napomenula je i da se slaže sa preporukom FHPK da bi tužilaštvo prvobitno trebalo da otvori istragu i obezbedi dokaze, a tek zatim uhapsi osumnjičene.

„Mi smo poslali direktoru policije zahtev da poveća broj policajaca. Slažem se i da je potrebno više tužilaca i Tužilački savet će obezbediti više tužilaca za ratne zločine“, dodala je ona.

„Ne postoji spisak Srba optuženih za ratne zločine“

Na pitanje Kim radija da li postoji spisak Srba koji su optuženi za ratne zločine na Kosovu, šefica Odeljenja za ratne zločine pri Specijalnom tužilaštvu Hajdari je odgovorila:

“Ne, ne postoji takav spisak. Mi ne radimo na slučajevima zasnovanim na etničkoj pripadnosti, već na vrsti krivičnog dela. Ovo bi bilo u suprotnosti sa svim mogućim principima u vezi sa ljudskim pravima i sa tužilačkom etikom. Ja mogu potvrditi da su većina osumnjičenih srpske nacionalnosti, ali ne u skladu sa nekim spiskovima. Ovo kažem na osnovu saznanja koje imam u vezi sa slučajevima na kojima sam radila”, kazala je ona.

Iako je bio predviđen i najavljen kao učesnik u današnjoj panel diskusiji, advokat Ljubomir Pantović, kako su saopštili organizatori, nije bio u mogućnosti da joj prisustvuje iz ličnih razloga.