14:15, 10.10.2019Izvor: KoSSev

Handke dobitnik Nobelove nagrade za književnost, prijatelj Velike Hoče (VIDEO)



Dobitnik Nobelove nagrade za književnosti za 2019. je austrijski književnik Peter Handke, objavila je Švedska akademija, javljaju mediji u regionu. Takođe zbog seksualnog skandala prošle godine nije dodeljena ova nagrada, pa je sada za 2018, dodeljen Nobel i poljskoj književnici Olgi Tokarčuk.

handke-dobitnik-nobelove-nagrade-za-knjizevnost-prijatelj-velike-hoce

Foto: Peter Handke/DPA

Handke je među Srbima na KiM-u, pre svega na jugu, poznat kao veliki dobrotvor i prijatelj, a u Srbiji inače uživa velik ugled i zbog toga što je bio jedan od retkih, ali i najsnažnijih glasova protiv bombardovanja 1999.

Kako se ističe u obrazloženjima Švedske akademije, Olga Tokarčuk nagrađena je za „narativnu imaginaciju koja enciklopedijskom strašću predstavlja prelaženje granica kao oblik života“, a Peter Handke za „uticajan rad koji lingvističkom inventivnošću istraživao periferiju i specifičnost ljudskog iskustva“, javljaju Hina i N1.

Odluku o dodeli nagrade doneo je prošireni odbor u kojem su bila četiri člana Akademije i pet spoljnih stručnjaka.

Ove su godine dodeljene dve nagrade, jer je Švedska akademija prošle godine, prvi put nakon sedamdeset godina, odlučila da odloži proglašenje dobitnika Nobelove nagrade za književnost zbog skandala vezanog za seksualno zlostavljanje.

Nobelova nagrada se dodeljuje od 1901.

Protiv bombardovanja, prijatelj Velike Hoče

 

Handke je jedan od retkih svetski poznatih zapadnoevropskih intelektualaca koji javno podržava Srbe. On se snažno protivio bombardovanju Srbije 1999, kada je iz protesta vratio nemačku književnu nagradu „Georg-Bihner“, tada u vrednosti od 10.000 nemačkih maraka, napustivši rimokatoličku veru i prešavši u pravoslavlje. Prozapadna javnost nije imala mnogo razumevanja za Handkeove simpatije prema Srbima, a posebno mu je zamereno to što je 1996. godine posetio Radovana Karadžića na Palama, a 2006. i grob Slobodana Miloševića.

Kroz pet knjiga, svojevrsnih putopisa, pisao je i o raspadu Jugoslavije, a posebno o zapadnoj „kampanji“ protiv Srbije – „Oproštaj sanjara od devete zemlje“, „Zimsko putovanje na reke Dunav, Savu, Moravu i Drinu ili Pravda za Srbiju“, „Letnji dodatak za zimsko putovanje“, „Kroz suze pitajući“ i „Oko velikog tribunala“.

Po svom intelektualnom kapacitetu i književnom umeću, upoređuju ga sa Ezra Paundom, ali su istovremeno osuđivali njegov „promiloševićevski stav“, upoređujući ga sa „profašističkom naklonošću“ Ezre Paund.

Hendke je dobio sve važnije nagrade za književnost, osim Nobelove, a 2014, dobio je i prestižnu međunarodnu Ibzenovu nagradu, koju dodeljuje norveška vlada ličnostima, ili institucijama koje su pružile značajan doprinos razvoju pozorišne umetnosti.

Njegovo najpoznatije delo je „Golmanov strah od jedanaesterca“.

Nakon 1999. ovaj pisac je često obilazio srpske manastire i crkve na Kosovu i Metohiji, a ono što je tokom obilaska srpskih enklava u Metohiji video posebno ga je potreslo:

„Bio sam na Kosovu u aprilu i bio sam tamo četiri puta nedavno. Ja sam ostao istinski zapanjen onim što sam video u enklavama Velika Hoča – selo sa velikom pravoslavnom crkvom i u Orahovcu. One su dve enklave, jedna blizu druge i onda razumete kako Srbi žive, kako provode svoje vreme, nemaju ništa, jer su opljačkani, prinuđeni da izađu napolje samo u četiri ujutru, sve vreme pod terorom“, govorio je pre više od deset godina.

Nastavio je da dolazi na Kosovo, pre svega u Veliku Hoču, kojoj je dva puta, 2007. i 2015. donirao ukupno 100.000 evra. Prvi put, 2007, je zapravo poklonio svoju novčanu nagradu „Hajnrih Hajne“, i tada je sa meštanima proslavio Vaskrs. I 2015. je ovom mestu poklonio deo svoje novčane nagrade „Henrik Ibzen“ za pozorišno stvaralaštvo koju je donirao za izgradnju bazena u ovom mestu.

Na pitanje šta je to što ga veže za Veliku Hoču i Srbe, Handke je odgovorio da je još kao dete, gledajući fudbalske utakmice, navijao za one koji gube.

„Srpski narod na Kosovu je tragičan narod, takođe gubitnik, i ja sam jednostavno na strani gubitnika“, odgovorio je tokom posete 2015, jedan od najvećih današnjih pisaca nemačkog jezika.

Na pitanje šta preporučuje ljudima u Velikoj Hoči, Handke je kazao da on nije ambasador i da nema poruku, ali da oseća da je poruka ljudi iz tog sela za njega opuštenost, izdržljivost i inat.

„Pomagati ne znači uvek nešto dobro. Opasnost je da ljudi, kada pomažu, upadnu u zamku svoga ponosa i da postanu uobraženi. Ali ne pomagati je gore nego ništa ne uraditi. Ja bih rekao da je bolje od pomaganja – deliti s nekim, i zato ja delim“, kazao je Handke u Velikoj Hoči 2015.


Tagovi: KulturaVelika Hoča

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije