12:13, 06.12.2019Izvor: Radio Kontakt Plus

"Najslabija karika između građana i lokalnih samouprava - izrada planova infrastrukturnih projekata" (AUDIO)



Ministarka administracije i lokalne samouprave Adrijana Hodžić, u intervjuu našem radiju tvrdi, da se efikasnost lokalnih samouprava meri na osnovu utrošenog budžeta koji im je dostupan, a da je budžet za kapitalne investicije opština na severu Kosova vrlo oskudan. Istog mišljenja je i gradonačelnik Zvečana Vučina Janković, koji za Kontakt Plus ističe da se prioritet uvek daje gorućim problemima koji pogađaju zajednice odnosno veći broj ljudi u ovoj opštini koja se prostire na 140 kvadratnih kilometara, te da je nemoguće rešiti sve pojedinačne probleme koje imaju njegovi sugrađani.

hodzic-najslabija-karika-izmedu-gradana-i-lokalnih-samouprava-izrada-planova-infrastrukturnih-projekata

Radio Kontakt Plus

U toku Briselskih pregovora, Beograd i Priština su 19. aprila 2013. potpisali Sporazum o uspostavljanju lokalnih samouprava, u sklopu pravnog okvira Kosova.  Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova 2018 naglašava da "opštinski napori, da se poveća transparentnost donošenja odluka, treba da se nastave". 

Novo administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama realizuje se samo u dve opštine. Kosovski Zakon o lokalnoj samoupravi navodi da "skupština opštine utvrđuje Konsultativni odbore po sektorima za svrhu omogućavanja učešća građana u procesu odlučivanja. Članstvo u komisijama čine građani i predstavnici nevladinih organizacija, dok su odbori nadležni da dostave predloge, sprovode istraživanja i daju mišljenja o inicijativama Skupštine opštine u skladu sa Statutom opštine”.  

Zakon o lokalnoj samoupravi obavezuje opštine da periodično održavaju javne skupove, najmanje dva puta godišnje, u kojima učešće može uzeti svaka zainteresovana osoba ili organizacija. Zakon takođe predviđa, da opština obaveštava učesnike o bilo kom važnom planu ili programu od javnog interesa, a učesnici mogu da postavljaju pitanja i daju predloge odbornicima Skupštine opštine. Na kraju, opštine su obavezne po zakonu da usvoje opštinsku uredbu da, između ostalog, promovišu transparentnost opštine i povećaju učešće javnosti u procesu donošenja odluka na lokalnom nivou. 

Opštinske vlasti, priznate od strane centralne vlade, uspostavljene su tek početkom 2014. godine, kao rezultat lokalnih izbora koji su održani u skladu sa sporazumom 19. aprila, koji su u Briselu potpisali zvaničnici Beograda i Prištine.

Upravo ovaj projekat, je osmišljen s tim ciljem i predstavlja doprinos lokalnim samoupravama i njihovim zalaganjima u podizanju transparentnosti na viši nivo, kao i uključivanju građana u donošenju odluka. 

U okviru projekta “Jačanje transparentnosti i učešća građana u donošenju odluka na lokalnom nivou na severu Kosova“ , Centar za zastupanje demokratske kulture je sproveo istraživanje o svesti i znanju građana o transparentnosti lokalne samouprave i njihovom pravu da učestvuju u procesima donošenja odluka. Istraživanje je sprovedeno na teritoriji severnog Kosova, u četiri većinske srpske opštine (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Ovim istraživanjem, dobijena je približnija slika o tome u kojoj meri su građani informisani o lokalnoj samoupravi i zakonom regulisanih obaveza iste, ali i koja je njihova uloga u radu i funkcionisanju te iste lokalne samouprave.

Na osnovu rezultata prikupljenih sa fokus grupa i anketnom uzorku od 309 ispitanika, (od kojih je 109 anketirano na terenu, dok je 179 ispitanika popunilo onlajn anketu na Internet stranici ACDC-ja), može se zaključiti da su građani jako slabo informisani o radu njihovih opština.

Sami rezultati istraživanja pokazuju, slabu informisanost o radu opština, i o tome kakve se odluke donose, bez obzira da li je reč o lokalnom nivou ili visokom nivou, pa su preporuke da bi ubuduće trebalo raditi na poboljšanju transparentnosti opština.

Tako na primer u slučaju da opština ne reši problem građana, malo njih zna kome treba nakon toga da se obrati odnosno koja je sledeća instanca kojoj treba da se javi da bi svoj problem rešili. Najveći broj njih se odlučuje za sud ili policiju, a samo 38%  zna da je Ombudsman taj koji je zadužen za rešavanje takvih vrsta problema.

Rezultati dalje pokazuju, da je samo 13,7 odsto ispitanika dobro informisano o Zakonu o lokalnoj samoupravi, 58 odsto ispitanika nije znalo da su sednice lokalne samouprave javne, 62 odsto ispitanih građana smatra da odluke lokalne samouprave nisu dostupne široj javnosti, a 53 odsto ispitanih nije upoznato sa zakonskom obavezom lokalne samouprave da održava javne sastanke.
Takođe, 42 odsto građana ne zna kome da se obrati ukoliko lokalna samouprava ne reši njihov problem, samo 30 odsto ispitanika je čulo za konsultativne komisije, a čak 74 odsto ne zna ko te komisije sačinjava. 

Ispitanicima je, između ostalog,  postavljeno i pitanje šta bi promenili ili predložili da se transparentnost lokalnih samouprava poboljša, na šta je 52 odsto njih odgovorilo da treba povećati dostupnost informacija,  47 odsto ispitanika misli da treba zaposliti stručne ljude, a 37 odsto ispitanika smatra da treba ubrzati administrativne procedure. 

Ministarka administracije i lokalne samouprave Adrijana Hodžić, za Kontakt Plus radio navodi da se efikasnost rada lokalnih samouprava meri na osnovu utrošenog budžeta koji im je dostupan. Ona ističe da lokalne samouprave na severu Kosova imaju oskudan budžet kada se uzme u obzir potreba samih građana i neophodnost za implementaciju pre svega infrastrukturnih projekata na severu Kosova .

“Uzevši u obzir da od 1999. godine pa sve do prvih lokalnih izbora 2013.godine, Vlada Kosova nije ulagala na sever, iz tog razloga napravljen je Razvojni fond koji ima za cilj da nadomesti nedostatk ulaganja u tom periodu. Lokalni budžeti koji su dostupni lokalnim samoupravama na severu Kosova , nisu ni približno dovoljni zahtevima i realnim potrebama koje postoje u okviru ovih lokalnih samouprava koje su napravile dobru organizaciju i dobro su isplanirale trošenje dostupnih sredstava“, rekla je ona.

Kada je reč o prioritetima implementiranih projekata na terenu, situacija je diskutabilna i verovatno će postojati određena doza neslaganja, ukoliko uzmemo u obzir prioritetnu listu projekata koji se implementiraju na terenu i mišljenje samih građana, smatra Hodžićeva i ističe da je najslabija karika, u komunikaciji između građana i samih lokalnih samouprava, izrada kratkoročnih  i dugoročnih planova infrastrukturnih projekata.

“Svakom građaninu je najprioritetnije da se odradi infrastrukturni projekat u sredini u kojoj on živi, međutim nemoguće je izaći u susret svim građanima. Zato je neophodno da lokalne samouprave imaju direktnu komunikaciju sa građanima i imaju zajedničku odluku u pravljenju prioritetne liste za implementaciju samih projekata na terenu. Mi iz Ministarstva za administraciju i lokalnu samoupravu imamo utisak da kada se radi kratkoročni I dugoročni plan infrastrukturnih projekata, da je to zapravo najslabija karika u komunikaciji između građana I samih lokalnih samouprava”, naglasila je Hodžićeva.

Kada je reč o transparetnosti rada opštine, postoji znatan progres i zainteresovanost od strane samih lokalnih samouprava da budu dostupne građanima, ali kada je reč o povratnoj informaciji od strane samih građana njihovo učešće je i dalje oskudno tvrdi ona.

“Pozivam sve građane da budu u direktnoj vezi sa lokalnim predstavnicima, ali to ne znači da u prvi plan treba da predstave svoje lične potrebe. Najčešći zahtevi naših sugrađana odnose se na zaposlenje I na rešavanje stambenog pitanja, ali mogućnosti za pružanje radnih mesta ili eventualno krova nad glavom, su vrlo, vrlo ograničene”, naglasila je ona.  

Kao razlog izostanka aktivnije participacije građana u procesima donošenja odluka, Hodžićeva smatra da ključnu ulogu igraju nepoverenje samih građana i izostanak očekivanja u pozitivan ishod predstavljenih problema. Prema njenom mišljenju, građani u tome jako greše naročito kada su u pitanju zahtevi kolektivnog interesa za velike infrastrukturne projekte koji mogu doneti dobrobit celoj zajednici. 

U komunikaciji sa građanima, predstavnici lokalnih samouprava dobiće kvalitetnije argumente kojima će eventualno ubediti relevantna ministarstva ili donatore da svojim investicijama pomognu u realizaciji tih projekata tj.zahteva koje sami građani imaju. 

Kada je reč o radu opštine Severna Mitrovica, Hodžićeva navodi da predstavnici ove lokalne samouprave imaju svakodnevnu i direktnu komunikaciju sa građanima, pre svega službenici koji rade u različitim direkcijama u okviru opštine Severna Mitrovica.

“Ovi službenici redovno i uredno beleže sve zahteve građana.Realizacija svih tih zahteva zavisi od finansijskih mogućnosti koje lokalna samouprava ima.Tu dozu razočarenja građana ja razumem. Mi imamo problem u Beriljskim zgradama u opštini Severna Mitrovica koji je i te kako opravdan.Podrumi su puni fekalija, a ljudi koji đive u tim zgradama su ugroženi na neki način. Opština Severna Mitrovica je neumorno unazad dve ili tri godine alarmirala ovaj problem, međutim mi nismo imali razumevanja sa centralnog nivoa kako bi se obezbedila sredstva I rešio problem ovih grašana”, kazala je ona. 

Na pitanje da li je upoznata sa postojanjem Kosultativnih komisija na severu Kosova, koje bi trebale da budu sačinjene od predstavnika civilnog sektora i samih građana, Hodžićeva je odgovorila negativno, ističući da bi nevladine organizacije trebale da uzmu veće učešće u radu opština naročito u opštini Severna Mitrovica.

“Ako biste pitali predstavnike civilnog sektora,jedan broj bi njih verovatno bi imao reči kritike na račun lokalne samouprave. Međutim, ono što sam ja mogla da primetim prisustvo nevladinog sektora na javnim sednicama je oskudno. Ne znam iz kog razloga. Mislim da civilno društvo u svim lokalnim samoupravama treba da ima mnogo snažniju I efikasniju ulogu, da budu u direktnoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama I da iznose očekivanja I potrebe samih građana. Predstavnicima civilnog sektora na raspolaganju su službenici I direktori koji se bave praktičnim pitanjima, a ne samo gradonačelnici koji najčešće imaju pretrpan raspored. Oni su ti koji moraju da predstave te zahteve samom gradonačelniku”, kazala je ona.

Ministarka za administraciju i lokalnu samoupravu dodaje, da bi svaka lokalna samouprava trebala da ima strategiju za komunikaciju sa građanima. Sa druge strane, bilo bi poželjno da u toj komunikaciji sa građanima, lokalna samouprava izađe sa pozitivnim rešenjima, bar za jedan broj zahteva koji bude dostavljen od strane građana, jer je to način da se kroz pozitivne odgovore i realizaciju stvore mostovi poverenja između samih institucija i građana sa druge strane tvrdi Hodžićeva.

“Moram da naglasim da lokalne samouprave nisu u stanju da izađu svim građanima u susret, ali objašnjenje iako je odgovor negativan i izneti razlozi zašto neki zahtev ne može biti realizovan, je na neki način odgovor. Ono što građani moraju da shvate je da lokalne samouprave nisu svemoćne”, zaključila je Hodžićeva.

Kada je reč o radu lokalne samouprave Zvečan, gradonačelnik ove opštine Vučina Janković za Kontakt Plus radio kaže da ne može da bude objektivan kada je u pitanju procena kvaliteta rada ove opštine, ali bi joj svakako dodelio visoku ocenu. Ipak, kako dodaje, ova opština i dalje teži boljim uslovima ne samo za rad, već i ka što aktivnijem učešću građana u procesima donošenja odluka.

“Ono što mogu da vam kažem je da su građani stvarno uključeni u procese donošenja odluka – putem svojih legitimno izabranih predstavnika, kroz direktne kontakte sa gradonačelnikom I nadležnim službama, kroz redovne posete skupštinama koje se redovno održavaju i koje su otvorene za javnost. Građani su uvek prisutni na sednicama, pored predstavnika međunarodnih organizacija I civilnog sektora, uvek se trudimo da im damo reč I da saslušamo problem koji ih tište”, kazao je on.

Jedan od načina da se rad opštine Zvečan približi građanima je redovno održavanje javnih skupova, u kojima ova lokalna samouprava prednjači ne samo na severu već i na čitavom Kosovu tvrdi Janković i navodi, da je od početka godine ova opština održala 8 konsultativnih sednica. Kada je u pitanju učešće civilnog sektora u radu ove opštine, gradonačelnik Zvečana je zadovoljan dosadašnjom saradnjom.

“Mi na njih gledamo kao na naše partnere i kao pomoć da se približimo našim građanima jer jako često uz mežusobnu koordinaciju uspemo da rešimo problem. Na primer u toku je realizacija projekata obezbeđivanja javne rasvete u selima Žerovnica I Grabovac”, kazao je on. 

Kada je u pitanju dostupnost informacija od javnog značaja odnosno uredbe i dokumenti koje opština donese ili usvoji, Janković ističe da je opština Zvečan razvila android aplikaciju, odnosno e-platformu, gde građani ove opštine mogu pronaći se ono što ih zanima i gde svakodnevno postavljaju pitanja nadležnima u ovoj opštini.

“Građani su u velikoj meri obavešteni o Zakonu o lokalnoj samoupravi. Postoji jedan procenat građana koje to stvarno interesuje I oni nađu način da to vide. U opštini Zvečan to se vrši na jedan jednostavan način klikom na android aplikaciji. Sa druge strane postoje građani koji uopšte nisu zainteresovani. To možemo videti na osnovu zahteva, jer se građani jako često obraćaju lokalnoj samoupravi sa zahtevima koji nisu u domenu ni u nadležnosti samih lokalnih samouprava”,rekao je on.

Gradonačelnik Zvečana ističe da ponekad ne postoji razumevanje od strane građana, naročito kada dolaze sa zahtevima za rešavanje sopstvenih problema. Razlog zbog kojih ti problemi ne mogu u potpunosti da budu rešeni, leži u činjenici da ova opština, koja se prostire na 140 kvadratnih kilometara broji 17.500 stanovnika, od kojih su 4.500 interno raseljena lica. Godišnji budžet za kapitalne investicije, za opštinu te površine, iznosi samo 400.000 evra ističe Janković i napominje da je nemoguće tim sredstvima obuhvatiti pojedinačne potrebe građana, te da se prioritet daje gorućim problemima koji pogađaju zajednice odnosno veći broj ljudi. Kako bi nadoknadila nedostatak novca u budžetu, ova opština aktivno učestvuje na tenderima EU, pa je tako posredstvom IPA fondova obezbedila svojim građanima sekundarnu kanalizacionu i vododvodnu mrežu, sportsku halu i ali i regionalnu deponiju, koja bi uskoro trebala da započne sa radom, zaključio je Janković.

Stavovi i analize iznete u ovoj emisiji su isključiva odgovornost Centra za zastupanje demokratske kulture i sagovornika Kontakt Plus radija, i ne mogu se, ni u kom pogledu, uzeti za stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). 


Tagovi: MitrovicaKosovoAdrijana HodžićZvečan

Povezane vesti




Najčitanije


20:29, 14.01.2020


Najnovije