Izbeglice iz Avganistana zaglavljene na Kosovu

Dve nedelje nakon što su talibani povratili Kabul 2021. godine, diplomate i američki vojnici na Kosovu dočekali su raširenih ruku Avganistance koji su evakuisani iz svoje zemlje zbog ...
Image

„Čast nam je što možemo da pomognemo avganistanskim izbeglicama koje su radile sa NATO“, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti 29. avgusta 2021. godine, pozdravljajući prve dolaske na aerodrom.

Džon Kirbi, portparol Pentagona u to vreme, rekao je da sporazum potpisan sa Kosovom obavezuje SAD da će preseliti Avganistance koji su smešteni u kampu u SAD ili neku treću zemlju u roku od 365 dana.

Kamp Lija i dalje u funkciji

Plan je bio da kamp Lija bude demontiran u roku od godinu dana, ali je to za sada prolongirano. Iako su neki Avganistanci otišli odatle dobijajući američke vize ili ponude da žive u drugim zemljama, drugi su ostali zaglavljeni tamo nakon što su odbijeni iz SAD ili iz neke treće zemlje, prenosi Dojče vele.

„Neki ljudi su depresivni, neki imaju psihološke probleme“, naveo je za Dojče vele jedan Avganistanac koji je evakuisan, tražeći da se ne otkriva njegov pravi identitet iz bezbednosnih razloga.

„Rekli su nam da ćemo biti ovde par meseci, ali smo tu skoro godinu dana. Posle osam meseci su rekli: 'Nemate pravo da idete u Ameriku'. Pitamo ih šta je razlog, ali nam nisu rekli“, naveo je.

On ističe da se oseća kao da je u zatvoru. Rekao je da izbeglicama nije dozvoljeno da napuste bazu osim ako se ne odreknu prava da se vrate. Oni ne mogu da rade da bi zaradili novac koji bi mogli da pošalju svojim porodicama.

„Zatvorenik može da ima pristup svom predmetu i može da pita za svoj slučaj, zašto je tu, koliko će dugo biti u protvoru. Nama ne daju nikakav razlog zašto smo ovde i koliko nas je“, rekao je Avganistanac.

„Neprikladan tretman“

Ranije ovog leta ogorčenje u bazi je uzavrelo i evakuisani su organizovali protest, držeći znakove sa natpisima „žene i deca pate“, „hoćemo pravdu“.

Većina ljudi čiji su zahtevi za vizu odbijeni nemaju advokate koji bi vodili njihove slučajeve pred vladom SAD. Jedini koji ima tu priliku je bivši šef avganistanske obaveštajne službe Mohamed Arif Sarvari. Bio je među prvim Avganistancima koji su koordinirali sa snagama SAD kada su izvršile invaziju na Avganistan posle 11. septembra 2001. godine.

Tada je Džuli Sirs bila analitičar obaveštajnih službi u američkom Ministarstvu odbrane, a upoznala se sa Sarvarijem dok je radila u Avganistanu. Kasnije je postala advokat. Kada je saznala da mu je život u opasnosti zbog povratka talibana, Sirs je odlučila da će Sarvariju odužiti za njegovu pomoć od pre nekoliko decenija i zastupati ga dok je tražio preseljenje u SAD.

„Zaštitio je moj i život mnogih drugih Amerikanaca“, rekla je Sirs za Dojče vele.

Ona je zbunjena što je njenom klijentu odbijena viza za SAD i frustrirana je što joj je dato malo informacija o celom slučaju.

„Mislim da je tretman neprilikadan“, rekla je ona.

Traženje trećih zemalja za evakuisane Avganistance postaje teže kada američki zvaničnici utvrde da oni nemaju pravo da žive u SAD, prenosi Dojče vele.

„Prva stvar koju druge zemlja imaju tendenciju da pretpostave jeste da možda postoji neko bezbednosno pitanje“, rekla je Sirs, ističući da to sa Sarvarijem nije slučaj. Povratak u Avganistan bi za njega značio sigurnu smrt, kao i za druge u kampu Lija.

To ostavlja veliki problem Kosovu, a nastavak statusa kvo je upravo suprotno od onoga što žele stanovnici kampa Lija, zaključuje nemački medij.

Nova.rs


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.