Iako se čini da je društvo napredovalo u svakom segmentu, postavlja se pitanje da li to društvo pruža podjednaku šansu svima i zbog čega osobe sa invaliditetom u ovom modernom i naprednom svetu još uvek traže svoje mesto?
Stefan Petrović iz Čaglavice boluje od celebralne paralize donjih ekstremiteta. Ovaj tridesettrogodišnjak je ceo svoj život vezan za invalidska kolica. Iako živi život koji po mnogo čemu nije lak, prvo što primetite kada ga ugledate je vedar duh.
„Pozitivna sam osoba, volim život. Ne marim puno što sam osoba sa invaliditetom. I pored svih briga i problema koje mi je pripremio ovaj život, pokušam da uz svoje hobije, ptice i životinje o kojima brinem, uz podršku svoje porodice i prijatelja gledam samo napred“, ovim rečima započinje razgovor sa ekipom Radio Goraždevca Stefan Petrović, kojeg su zatekli kako hrani golubove.
Stefan Petrović je završio Elektrotehničku školu, smer za računarstvo i informatiku. Priseća se da mu put školovanja nije bio lak, kao što sada nije lak ni put do zaposlenja.
„Do četvrtog razreda sam osnovnu školu pohađao u Čaglavici. Kada je trebalo da upišem peti razred određeno je da školovanje nastavim kao učenik takozvane ‘specijalne’ škole. Prilikom upisa u srednju školu, morao sam da polažem razliku predmeta koje nisam pohađao od petog do osmog razreda. Srednja škola u koju sam išao tada nije imala rampu za osobe sa invaliditetom. Uvek je neko od članova porodice morao da me odvede do škole i sačeka. Prosto nije bilo moguće bez njihove pomoći“, priseća se Petrović.
Problemi osoba sa invaliditetom, kako kaže on, prisutni su u svakom periodu života. Ima 33 godine, ali je još uvek bez posla.
„Osobu sa invaliditetom neće niko da zaposli, jer prosto neće da preuzima teret ili pola tog našeg tereta. Potrebno je da poslodavac obezbedi pristup ustanovi, parking mesto, prevoz za zaposlenog koji ima neki vid invaliditeta. Teško je naći posao“, ističe Stefan Petrović koji je član Udruženja distrofičara u Gračanici.
Predsednik organizacije osoba sa invaliditetom u Gračanici Dragan Josifović, mreže koja okuplja više organizacija koju čine osobe sa nekim vidom invaliditeta, kaže za Radio Goraždevac da su problemi ove populacije ogromni.
„Problemi su vidljivi od infrastrukture, preko obrazovanja, zapošljavanja, socijalnih servisa koje nemamo uopšte, transporta osoba sa invaliditetom svega onoga što čini jedan normalan život za sve ostale, pa i za osobe sa invaliditetom“, ističe Josifović koji je i sekretar Udruženja distrofičara u Gračanici.
Josifović ističe da bi osobe sa invaliditetom trebalo da budu ravnopravni građani, korisni članovi društva, a ne teret društvu. Međutim, prema njegovim rečima, diskriminacija je prisutna apsolutno na svakom koraku od samog nastanka invaliditeta kod osobe.
„Bilo da se radi o nastanku invaliditeta kod deteta, osobe u srednjim godinama, starijem licu. Od samog početka se oseća diskriminacija. Prva prepreka je fizički pristup zgradama, a onda i pristup uslugama koje pružaju. Ako nemamo fizički pristup ne znam kako da onda koristimo usluge uzimajući u obzir obdaništa, vrtiće gde mislim da nemamo edukovane osobe koje bi radile sa decom sa invaliditetom, pa preko osnovnog i srednjeg obrazovanja, da ne pričam o višem i visokom obrazovanju“, napominje on.
Nakon što završe školovanje, kako kaže Josifović, osobe sa invaliditetom nailaze na sledeću prepreku, a to je period kada nastupa problem zapošljavanja.
„Iako je po zakonu Republike Srbije i kosovskom zakonu na određeni broj zaposlenih svaki poslodavac u obavezi da zaposli jednu, dve ili više osoba sa invaliditetom, to se ne dešava. Kod nas je to sasvim drugačije. Osobe sa invaliditetom nemaju prednost niti imaju tu kvotu za zapošljavanje kod poslodavaca, a poslodavci su svi od privatnog sektora, preko državnih, društvenih i svih ostalih institucija koje posluju“, objašnjava Josifović.
Prema mišljenju Josifovića, društvo nije u situaciji da pruži istu priliku svima, iako su zakoni dosta dobri. Dodaje da se hendikep ne odnosi samo na osobe sa invaliditetom, već je hendikep u izvršiocima vlasti i celokupnoj zajednici.
„Donosioci odluka, odnosno zakona su uredili na neki način da se poboljša položaj i učešće osoba sa invaliditetom. Međutim, izvršioci vlasti nisu u situaciji da tako nešto urade“, zaključuje predsednik organizacije osoba sa invaliditetom u Gračanici Dragan Josifović.
Organizacija osoba sa invaliditetom u Gračanici, mreže koja okuplja više organizacija broji oko 750 registrovanih članova, dok samo Udruženje distrofičara ima 138 članova. Pretpostavlja se da je njihov broj i veći, jer ima i neregistrovanih osoba.
