14:30, 15.06.2020Izvor: RTV KIM

Kosovo bez sistema protivgradne zaštite



Tokom letnjih meseci postoji povećana opasnost od nevremena praćenog gradom, pa trud poljoprivrednika može biti uništen za kratko vreme.

kosovo-bez-sistema-protivgradne-zastite

Foto: Ilustracija - pixabay.com

Olujno nevreme praćeno gradom je u par navrata, prošlog i početkom ovog meseca, zadesilo Kosovo.

Poljoprivrednici na Kosovu opravdano strahuju od nevremena, budući da već 20 godina protivgradna zaštita ne postoji, a troškovi za postavljenje protivgradne mreže iziskuju velika ulaganja.

Protivgradna zaštita na Kosovu i Metohiji je uspostavljena 1968. godine u Đakovici, da bi kasnije Hidrometeorološki zavod Srbije postavio još dva radara, jedan u blizini Prištine, drugi kod Kline. Oba radara su uništena tokom rata 1999. godine.

Bivši direktor Hidrometeorološkog instituta Kosova i profesor meteorologije Sulj Tahirsuljaj je još 2005. godine napravio plan zaštite od grada. Međutim, on nikada nije razmatran.

„Nije ostalo ništa od tih centara. Dok sam bio direktor Hidrometeorološkog instituta Kosova, uradio sam tri projekta - za Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine i za Hidrometeorološki institut. Nismo uspeli da ih izgradimo, jer smo imali problem sa NATO-om, koji nam nije dozvoljavao da se ti centri aktiviraju. Protivgradne rakete imaju domet do 10 kilometara i svaki tip aviona može se uništiti tom raketom“, rekao je Tahirsuljaj za RTV Kim.

Česte promene vlasti u Prištini, dovele su do toga da Kosovo i dalje nema sistem protivgradne zaštite, uveren je Tahirsuljaj.

„Kosovo trenutno nema sistem protivgradne zaštite. U projektu koji sam radio, čitava mreža sa kompletnom infrastrukturom koštala bi četiri miliona evra i pokrivala bi čitavu teritoriju Kosova. Prema mojim saznanjima nadležni sada nemaju plan za izradu protivgradne zaštite, često se menja vlast, nisu se za ovo pitali stručnjaci i ostala je situacija u kojoj su štete od grada velike“, rekao je on.

Sredinom maja, grad veličine oraha pogodio je delove Kosovskog Pomoravlja, a u par navrata ova prirodna pojava, za sada bez velikih posledica, pogodila je i centralno Kosova.

Za poljoprivrednike svaka promena vremena predstavlja potencijalni rizik za gubitak prinosa. Malinar Marko Todorović iz Gračanice, čiji godišnji izdaci za uzgoj ovog voća iznose do 1.000 evra, kaže da se trenutno uzda samo u Boga.

„Nepostojanje protivgradne zaštite je veliki problem poljoprivrednicima, ne samo malinama, već bilo kojoj kulturi. Jednostavno, oslanjamo se samo na Boga, koliko se on smiluje, nebo šta nam da, to nam je, nemamo nikakve garancije po tom pitanju. Grad, ne računajući muku čoveka koji radi godinu dana, može za 15 minuta da uništi sve, da šteta bude nepopravljiva“, kazao je Todorović.

Investicija u protivgradnu mrežu jedan je od načina zaštite od ove vremenske nepogode. Međutim, sredstva koja je potrebno izdvojiti za njenu realizaciju nisu mala.

„Protivgradna mreža bila bi trajno rešenje. To bi ujedno bila i zaštita od grada, ali i od jakog sunca, pošto i jako sunce može malini da napravi veliku štetu. Međutim, za ovih 30 ari je potrebno izdvojiti 10.000 evra, a to je veliko ulaganje koje ne mogu finansijski da ispratim", naveo je Todorović.

Inženjer zaštite bilja Dejan Kovačević kaže da je, ukoliko do dođe do oštećenja od grada, neophodno izvrštiti sanaciju štete u što kraćem roku određenim preparatima.

„U roku od 24 sata, potrebno je izvrštiti tretiranje biljke fungicidima, zato što postaju osetljive na bolesti. Nakon toga, preporučljivo je tretiranje pretaratima na bazi aktivnih materija amino ili fulvinskih kiselina, a zatim, u roku od sedam dana tretiranje nekim sistemičnim fungicidima u cilju suzbijanja truleži“, rekao je Kovačević.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR) nemaju jasan odgovor na pitanje da li je na Kosovu u planu izgradnja protivgradnih stanica. Službenici ove institucije su u pisanom odgovoru za RTV Kim naveli da je postavljanje stanice u planu i da se trenutno prate "modeli drugih zemalja".

„MPŠRR u saradnji sa drugim relevantnim institucijama vezanim za ovo pitanje analizira sve moguće prilike i mehanizme, iskustva i modele različitih zemalja, u cilju stvaranja mogućnosti za postavljenje stanica za zaštitu od grada. Cilj je umanjenje mogućnosti prouzrokovanja štete poljoprivrednih kultura od ove prirodne katastrofe“, navodi se u odgovoru.

Opasnost od grada postoji šest meseci u godini, od aprila do septembra, a ova prirodna nepogoda nanosi štetu  podjednako svim poljoprivrednim kulturama. Kosovskim poljoprivrednicima ostaje da se nadaju da će nadležni brzo naći rešenje. Dok ga ne nađu, zemljoradnici će često dizati pogled ka nebu.


Tagovi: PoljoprivredaVremenske nepogodeKosovo

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije