12:28, 13.05.2022 Izvor: Radio Kontakt Plus

Andrić Rakić: Ljudska prava i slobode malo znače ako institucije mogu da ne poštuju Ustav i zakone bez posledica



Vešću o podnošenju zahteva Kosova za članstvo u Savet Evrope pokrenuto je niz pitanja. Sa Milicom Andrić Rakić razgovarali smo o tri - koliko su poruke kosovskih zvaničnika o poštovanju ljudskih prava argumentovane, da li bi članstvo Kosova u SE mogao da bude argument za Beograd da se odluče na neuvođenje sankcija Rusiji, te da li bi od članstva Kosova u SE bilo konkretnih koristi za građane. 

kosovo-se

Foto: NSI

Vest o tome da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u Savet Evrope izazvalo je očekivano dijametralno suprotne reakcije beogradskih i prištinskih zvaničnika.

Dok prvi ističu da je cinizam da Priština podnosi zahtev za članstvo u mehanizam za zaštitu ljudskih prava koja se, kako ocenjuju, ne poštuju upravo na Kosovu, prištinski zvaničnici ističu upravo suprotno. 

"Najdemokratičnija zemlja", Kosovo je "oličenje demokratije, ljudskih prava i vladavine prava" gde su "ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom i zakonom" - poručili su najviši kosovski zvaničnici - kosovski premijer Aljbin Kurti, kosovska predsednica, Vjosa Osmani i kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala Švarc. 

"Čelnici institucija, kada daju takve izjave, imaju na umu predstavljanje svog političkog učinka, svoj rejting i ređe nacionalne interese" - poručuje Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative (NSI). 

Upravo je ova organizacija sa severa Kosova više puta upozoravala javnost na zapaljivu retoriku najviših kosovskih zvaničnika.

Početkom nedelje je predstavljen i Treći zajednički godišnji izveštaj civilnog društva o situaciji ljudskih prava na Kosovu. Među desetinama organizacija koje su radile na sastavljanju izveštaja je upravo i NSI. Ovaj izveštaj iznosi snažne kritike na račun stanja ljudskih prava na Kosovu, a posebno kada su u pitanju nevećinske zajednice.

Deo zaključaka iz nedavno objavljenog izveštaja 

"Govor mržnje i akti diskriminacije prema nevećinskim zajednicama i osobama u ranjivim situacijama nastavljeni su i 2021. godine". 

"Multietnički kontekst Kosova karakteriše diskontinuitet između zvanične multietničnosti na papiru i realnosti etno-prostorne segregacije. Kosovo je predstavljeno kao etnički inkluzivno društvo u svojim različitim zakonima i propisima, ali pojam ‘multietničnost’ nije u skladu sa realnošću etno-prostorne odvojenosti koja se iskristalisala nakon rata 1998-1999. Manifestacija
etničke odvojenosti kao defnirajuća karakteristika Kosova zadire u temelje društva koje sve zajednice mogu da dele i koje podjednako smatraju svojom".

"Uz loš kvalitet prevoda na srpski, studije govore o sistematskom isključivanju i zameni srpskog jezika sa engleskim na natpisima zvaničnih vlasti u glavnom gradu." 

"Zato su tu mediji i građansko društvo da istaknu i ono što ne valja, izbalansiraju ružičaste vizije političara i budu kontrolni faktor, neretko i barijera apsolutnoj vlasti" - dodaje Andrić Rakić. 

Ne vladavina prava nego etnokratija

Osvrćući se na poruke kosovskih zvaničnika da su ljudska prava i slobode zagarantovane kosovskim Ustavom i zakonima, Andrić Rakić objašnjava da ove izjave nisu netačne. Ljudska prava i slobode jesu zagarantovani kosovskim pravnim okvirom, međutim:

"To malo znači ako nije zagarantovana i vladavina prava, odnosno ako institucije mogu i da ne poštuju taj Ustav i zakone bez posledica. A kada su nevećinske zajednice u pitanju, to zaista i jeste tako i vladavine prava nema u vrlo visokoprofilnim slučajevima kakav je odluka više sudskih instanci o potvrđivanju vlasništva manastira Visoki Dečani nad posedom u istoimenoj opštini, ali i obaveza sprovođenja Zajednice srpskih opština koju je konstatovao kosovski Ustavni sud". 

"Drugim rečima, dok god sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na nevećinske zajednice zavisi od političke volje, ili prihvatljivosti te odluke većinskom javnom mnjenju, ne može se govoriti o vladavini prava, već samo o etnokratiji", pojašnjava Andrić Rakić. 

Članstvo Kosova u SE ne bi bio dobar izgovor Beograda za eventualne sankcije Rusiji 

Iz Beograda su, sa druge strane, stizale potpuno drugačije reakcije. Jedna od njih bila je ministra unutrašnjih poslova, Aleksandra Vulina. On ističe da bi Srbija, ako Kosovo postane član Saveta Evrope, trebalo da proglasi i političku neutralnost. 

Politička neutralnost bi svakako imala uticaja na pozive iz Evropske unije da Srbija uvede sankcije Rusiji. Zato se stiče utisak da bi članstvo Kosova u SE bilo od koristi po zvanični Beograd. Odnosno, postavlja se pitanje - da bi li proglašenje političke neutralnosti moglo da se koristi kao argument da Srbija ne uvede sankcije Rusiji?

Andrić Rakić pojašnjava da odluku o članstvu u SE donosi Komitet ministara SE koji se sastaje jednom godišnje, to jest, maja, te ocenjuje da nije realno da se unutrašnje procedure za ovogodišnji sastanak koji je zakazan za svega nekoliko dana do tada ispoštuju.

"Tako da glasanja po zahtevu Kosova najverovatnije neće biti do sledećeg maja" - dodaje. 

Ona, međutim, ističe da čak i da se odluka o zahtevu Kosova donese odmah, to ne bi bio dobar izgovor za Srbiju da ne uvodi sankcije Rusiji, jer Savet Evrope nije telo Evropske unije i njihove odluke nemaju veze sa pozivima EU da se Srbija vrednosno približi spoljnoj politici EU. 

"Dok je god strateški cilj Srbije članstvo u EU, ona nema dobrih izgovora da sankcije ne uvede. Sa druge strane, dok god to članstvo nije 'pred vratima' Srbija nije u obavezi da se odmah i potpuno usaglasi. To je prostor koji vidi srpska strana i u kom za sada lebdi, ali svakako da bi usaglašavanje sa EU po njima toliko bitnom pitanju, bio signal da Srbija zaista želi da bude na putu EU integracija što je nešto u šta već deo regiona, ali i EU članica, sumnja" - kaže Andrić Rakić.

Koristi za građane?

Na kraju, postavlja se i pitanje - da li bi sami građani imali korist od članstva Kosova u SE?

Naša sagovornica ocenjuje da bi pristup Evropskom sudu za ljudska prava nesumnjivo omogućio građanima koji smatraju da su presudama lokalnih kosovskih sudova obespravljeni - da pravdu traže i na tom nivou. 

Ona podseća da advokati, posebno oni koji zastupaju Srbe u imovinskim sporovima i predmetima koji se odnose na ratne zločine, godinama upozoravaju na vrlo loš kvalitet pravosuđa i neretko ostrašćenost, te da bi pristup ESLjP verovatno pomogao da se ogoli ta tvrdnja, a potom i poboljša kvalitet pravosuđa, jer će sudije, ali i svi drugi istražni i pravosudni organi imati međunarodnu instancu kao potencijalnog kontrolora zakonitosti i ispravnosti njihovog rada.

"Praktične koristi za građane i kvalitet prvenstveno pravosuđa može biti ukoliko Kosovo izdejstvuje da postane punopravni član SE, ali u kojoj meri će to popraviti situaciju na Kosovu, zavisiće i od njihove organizovati i spremnosti da se obrate sudu u Strazburu" - zaključuje Andrić Rakić. 




Tagovi: Savet EvropeKosovoNVO

Povezane vesti


Najčitanije



Najnovije