Kosovo za pet pozicija bolje po indeksu slobode medija, Srbija jedina u regionu pala

Na Svetski dan slobode medija Reporteri bez granica objavili su novi izveštaj o medijskim slobodama u svetu.

Kada je reč o regionu, ispred Kosova su Severna Makedonija koja je na 38. mestu, odmah iza nje je Crna Gora, Hrvatska je na 42. poziciji, a Slovenija na 50. Bosna i Hercegovina je 64. a Srbija je u ovogodišnjem izveštaju zauzela 91. mesto, umesto prošlogodišnjeg 79. po indeksu slobode medija. Iza Srbije na svetskoj listi po indeksu slobode medija je Albanija koja je na 96. poziciji.

Svi na Balkanu zabeležili su napredak na listi u odnosu na prošlogodišnji izveštaj dok je Srbija jedina koja se vratila blizu mesta na kom je bila u periodu od 2019. do 2021.

U izveštaju koji se odnosi na Kosovo konstatuje se da, iako je kosovsko medijsko tržište raznoliko, njegov razvoj „ograničen je malom veličinom i striktnim razdvajanjem duž etničkih linija“.

„Nezavisnost medija je ugrožena lošom regulativom i zavisnošću od partijske raspodele javnih sredstava“, poručuju iz Reportera bez granica.

U izveštaju se, međutim, navodi da uprkos „svojoj maloj veličini i podeljenosti po etničkim linijama“, Kosovo ima pluralističko i živo medijsko tržište.

„TV segmentom – koji karakteriše visok stepen koncentracije – dominiraju privatni prištinski kanali, iako javni emiter RTK igra važnu ulogu. Onlajn portali uključuju jake brendove kao što su BIRN ili Kosovo 2.0, pri čemu je drugi jedan od retkih medija koji objavljuju i na albanskom i na srpskom jeziku“, navodi se.

Kada je u pitanju politički kontekst, Reporteri bez granica konstatuju da su novinari i dalje meta napada, „čak i ako mediji uspeju da političare pozovu na odgovornost“.

Konstatuju da je medijski regulator, Nezavisna medijska komisija, bio neefikasan, ali i da je nedavno bio umešan u slučaj korupcije.

Ujedno konstatuju da je nezavisnost javnog emitera RTK „dovedena u pitanje“ zbog izbora za generalnog direktora, za kojeg navode da je „saveznik vladajuće stranke“

Ujedno se konstatuje da su se mediji na srpskom jeziku žalili na diskriminaciju u pristupu javnim informacijama, „posebno na jeziku ustavne manjine“.

U delu izveštaja koji se odnosi na pravni okvir, konstatuje se da su sloboda govora, zaštita novinarskih izvora i pravo na informisanje zakonski zagarantovani, dok je kleveta dekriminalizovana.

Sa druge strane, navode da su u poslednje vreme novinari sve više na meti „Slepp“ tužbi od strane poslovnih grupa i političara.

Sa druge strane, konstatuje se da je pristup javnim informacijama poboljšan u junu 2021. godine kada je Agencija za informacije i privatnost počela sa radom sa svojim prvim poverenikom.

Kada je ekonomski kontekst u pitanju, u izveštaju se navodi da „sve u svemu, mediji zavise od oglašavanja bilo vlade ili političkih partija“, ali i da se „oba distribuiraju na netransparentan i pristrasan način“.

„Privatne medijske redakcije su, pored toga, izložene mešanju moćnih političkih ili poslovnih grupa preko vlasnika medija“, naglašava se.

Sa druge strane, kada su u pitanju mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku, Reporteri bez granica konstatuju da se oni suočavaju sa dodatnim izazovom malog tržišta na kome pojedini zavise od finansiranja iz Srbije.

„Nezavisni mediji ne bi opstali bez međunarodnih grantova“, dodaje se u izveštaju.

Kada je aspekt sigurnosti u pitanju, ova organizacija podseća da nijedan novinar nije ubijen od 2005. godine, ali i da ubistva i nestanci koji su se desili pre i tokom sukoba na Kosovu (1998-2005) ostali nekažnjeni.

„Novinari koji istražuju trgovinu drogom ili zagađenje životne sredine bili su izloženi fizičkim napadima i videli su da njihovo izveštavanje ometaju kriminalne mreže. Iako napade istražuju policija i tužilaštvo, oni retko vode do pravnog postupka“, navodi se.

U izveštaju se dodaje da su napadi na novinare na severu Kosova pojačani tokom perioda političkih tenzija između Prištine i Beograda krajem 2021.

Reporteri bez granica konstatuju da novinarska profesija na Kosovu uživa poštovanje u društvu, ali i da su nezavisni mediji i istraživački novinari često žrtve uvreda i lažnih vesti na društvenim mrežama i nepravedno optuženi za „saradnju sa neprijateljem“, te da takvu retoriku primenjuju političke i verske grupe.

KoSSev