13:40, 13.01.2021Izvor: Radio Kontakt Plus

Kroz pojanje hora molitva se u crkvi doživi na pravi način



Crkveni hor „Branislav Nušić“ iz Kosovske Mitrovice, ove godine obeležava 30 godina rada. Međutim, njegovi počeci datiraju iz tridesetih godina prošlog veka, kada je funkcionisao pri Hramu Svetog Save u južnom delu grada.

kroz-pojanje-hora-molitva-se-u-crkvi-dozivi-na-pravi-nacin

Radio Kontakt Plus

Od obnavljanja hora, 1991. godine, njime rukovodi legenda mitrovičke muzičke scene, Petar Rakić. 

Za proteklih 30 godina, kroz hor je prošlo oko 200 članova. Trenutno je ih je oko 40.
 
Iako amaterski, hor veoma profesionalno radi, objašnjava u svom stilu maestro Rakić. Za 30 godina, nastao je veliki repertoar duhovne i svetovne muzike.

“Mi smo crkveni hor. Prvenstveno mora da se završi bogosluženje, od prvog ‘amin’, kad počne služba, do poslednjeg ‘amin’, zna se šta se peva i koji je redosled. To već imamo na repertoaru. Znači uvek se ima, recimo jedna Heruvimska pesma, koja se peva na bogosluženju, recimo od Čajkovskog. Onda imate Heruvimsku pesmu od Rahmanjinova. Jedna izuzetna kompozicija koja se radila – Bogorodice Djevo od Rahmanjinova, recimo od Česnokova Tebe pojem, a mi pevamo Tebe pojem od Mokranjca na bogosluženju. Slušao sam recimo na pevnici lepe neke pesme koje se pevaju, gde je naš vladika Nikolaj Velimirović pisao fine tekstove, onda sam ja napisao Pesmu Časnom krstu, to peva hor kad se završi liturgija. Onda sam na stihove vladike Nikolaja napisao pesmu o Sv. Dimitriju koju pevamo kad je gradska slava, kad ide litija kroz Mitrovicu.”
 
Mišljenja je da se u crkvi molitva na pravi način doživi kroz pojanje hora.

“Mnogo znači da vi dođete na molitvu. Ti si došao u hram da se pomoliš Bogu za zdravlje, za možda neki problem koji imaš, ispred ikone staneš i jednostavno se moliš. Ta molitva je idealna, ti možeš da izgovoriš tu molitvu, ili će pevnica da otpeva tu pesmu, sveštenik je u vezi s Onim gore, kad otpeva sveštenik svoje, mi mu odgovaramo. Hor je narod, znači mi odgovaramo. I vi čujete tu molitvu, ali treba da je doživite. Ako vi u jednom trenutku, kad mi pevamo recimo Heruvimsku pesmu, vi sagnete glavu i kad je slušate, vi morate u opštem sazvučju da čujete anđele. Ako ti prođe jedna jeza, ti si doživeo tu molitvu. I to ćeš uvek na tom mestu na toj kompoziciji da to u sebi doživiš. Ili ako krene suza, to je pravi doživljaj. To je u stvari hor. Ovo pričam sad za one koji su učesnici u molitvi. A da ne pričam, ako ovi moji ne dožive, i ja sa njima, ako to otpevaš tek radi reda, to ne može. Duhovna muzika ne može tako da se peva. To su te prave emocije, neko to pretvara u energiju. Jeste, to ipak jeste jedna energija… Vi imate u bogosluženju od prvog ‘amin’, on ima gradaciju svoju, do kraja, kada se otpeva Budi imja Gospodnje, to je u jednom visokom registru, ali imate neke pesme koje su u nekom srednjem ili niskom registru, kad vi čujete to, vi to doživljavate, svako to doživljava na svoj način. To je u stvari suština postojanja hora. Jer, drugačije je kad sveštenik otpeva taj vozglas i ja jedan kažem sa pevnice ’amin’, a drugo je kad ti ‘amin’ 40 njih otpeva”, priča nam Rakić.
 
Doajenu mitrovičke muzičke scene su najdraže nagrade kada ih dobije neko od njegovih učenika. Ipak, jedna koja je njemu lično namenjena, je posebna.

“Orden Svetog Save, drugog stepena. To je vrh. Radio sam duhovnu muziku i dobio sam priznanje za to. A ovo ostalo, nije to moje, kad iseckam onu nagradu i svakom članu da dam, jer ja kao sam, šta mogu, ništa. Ali kad je hor ispred mene, onda sam ja i oni jedinka u stvari.”

Nagrade koje je dobio hor “Branislav Nušić” su brojne, a Rakić objašnjava zašto su važne.

“Mnogi su prepoznali rad i postojanje tog hora. Nagrade su veoma bitne i važne zbog morala hora.”

Petar Rakić važi za jednog od najvećih gradskih pedagoga. Kažu da je strog, ali pravedan. A prema njegovim rečima, tajna uspeha je upravo u tome.

“Mora. Bez toga nema uspeha. Hoćeš jedan nivo, ako ti pustiš njega da peva šta on hoće, kakav je to nivo. Mislim počevši od toga, znači mora da prođe peglu, ta pegla je strogost. Ne u horskoj muzici, u svakoj muzici. Sad, nas četvoro napravimo bend, ne možeš ti da sviraš šta hoćeš, nego moraš da znaš koje su harmonije, kako ćeš, šta ćeš, moraš zvuk da znaš, da imaš svoju boju, svaki hor ima svoju boju, kad pričamo o nekoj stručnosti. Za sve to moraš da imaš jedan stav i veoma sam strog. A kad završimo to, onda možemo da se zezamo i šta god hoćemo.”
 
Nakon tri decenije, hor će ići samo uzlaznom putanjom, predviđa Rakić.

“Ja se nadam da će da se slavi i stogodišnjica. Ako ostavim šest dirigenata, neka 30 godina vodi recimo Dragana Milić, to je već 60, pa valjda će ona da ostavi nekog iza sebe. Gde ja stadoh, ti produži - po tom sistemu bi trebalo da se slavi stogodišnjica. Dok god postojimo, dok god smo ovde, i da postoji i taj hor, to mnogo znači”, poručuje horovođa, Petar Rakić.


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije