Kurti: Hoće Zajednicu a neće državu, to je kafa bez fildžana

U Ohridu je nešto posle 15 časova započeo trilateralni sastanak srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Prethodno su oni imali odvojene sastanke sa evropskim posrednikom i šefom evropske diplomatije.

I dok se srpski predsednik sinoć čudio zbog ogromnog broja novinarskih ekipa koje su se takođe iz svojih redakcija već od sinoć dislocirale u čuveno makedonsko mesto, naglasio je da od današnjeg sastanka ne očekuje ništa epohalno.

Srbija insistira na Zajednici opština sa srpskom većinom, pre nego se počne sa ispunjavanjem prvog dela „Sporazuma o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“, kao obavezi iz Briselskog sporazuma, a uveren je da je Kurti neće prihvatiti.

Kurti, sa druge strane, u još jednom intervjuu otkriva svoju strategiju sa kojom danas nastupa. Pred dolazak u Ohrid, juče je govorio za makedonsku Alsat-M.

Ne priča se o sporazumima od kojih Kosovo ima interes

Zaista, na direktno pitanje da li će Zajednica opština sa srpskom većinom biti formirana u skladu sa pozivima međunarodne zajednice, Kurti je nadugačko izlagao svoje argumente koji idu u prilog njegovom defakto opiranju.

Umesto direktnog odgovora odabrao je detaljna obrazloženja, poput toga kako se, kada je u pitanju ZSO, radi o dva od ukupno 39 dogovora postignutih u Briselu, a da su principi o ZSO bili zapravo 16. po redu sporazum. Podsetio je i na član 7 Baznog sporazuma koji je usaglašen 27. februara, a koji govori o samoupravljanju za Srbe na Kosovu, ali i na deo o tome da svi sporazumi treba da se ispune.

Potom je dodao i da su u pitanju sporazumi koje su donosili njegovi prethodnici koji je trebalo još tada da ispune.

Od 39 sporazuma on zamera to da se jedan posebno izdvaja, jer oni nemaju „nikakvu ni hijerarhiju, niti je to logično, već se radi o hronološkom redu“.

„Ne isključujem nijedan od njih, ali istovremeno smatram da nije pravedno da se neki jedinstven nameće kako bi bio prioritetan ili najvažniji“, kazao je Kurti.

On lično je zainteresovan da se primeni sporazum za integrisano upravljanje granicama.

„Imamo granični prelaz u Izvoru, u Zvečanu, među između Zvečana i Novog Pazara, potom granični prelaz Kapija između Kamenice i Medveđe. Ova dva su potpisana, ali se ne primenjuju. Ja sam mnogo zainteresovan da se to primeni“, kaže Kurti i dodaje:

„Takođe, katastarske knjige. Srbija ne daje original i odbija da ih da, već kopije“.

Kosovski premijer se zapravo požalio da se uopšte ne priča o sporazumima od kojih ima interes Kosovo, a u pitanju je, kako je izračunao, „dve trećine sporazuma“ koje, kako tvrdi, Srbija ne sprovodi.

„Ja ne negiram Zajednicu koja je prethodno dogovorena, ali druga strana ne može kočije pred konje“, kaže ovaj političar.

Potom je listao neusklađenost dogovora sa kosovskim ustavom. Kaže – 23 člana, a potom su na red došle „paralelne, nezakonite strukture“ i „kriminalne bande“ na severu.

„Šest tačaka od 15 je za Zajednicu, dok druge za integraciju paralelnih struktuira Srbije u institucije državnog sistema Kosova“, navodi, primećujući da se video od 5. novembra prošle godine „značajan regres“ kada je Beograd „dao naredbu“ za kolektivne ostavke četiri gradonačelnika, Srpske liste u skupštini i vladi, i 400 policajaca.

Naglasio je da na severu ima „mnogo paralelnih ilegalnih struktura“, „barikada“, “uniformisanih naoružanih lica“ koji se pretvaraju u „kriminalne bande“ koje treba razoružati.

Podsetio je i na tačku 14 i tome da Srbija i Kosovo neće neće ometati jedno drugo za evropske integracije, da bi ukazao na to kako je srpski predsednik uputio pisma tzv. nepriznavačima.

I umesto da odgovori na pitanje – hoće li se formirati Zajednica, kako to zahtevaju sada i međunarodni posrednici, on je naglasio da treba „strpljivo, koncentrisano i sa dobrom voljom“ da razgovaraju.

Lajčakovih 15 modela – vredna ideja za razmišljanje

Nešto je mekši bio kada je komentarisao 15 postojećih evropskih modela koje nudi Lajčak. Ocenjuje ih kao „vrednu ideju za razmišljanje, za nove ideje i stabilna rešenja“

Spreman je da bude aktivan i da razgovara o ovim modelima.

A što se tiče tačke 7 – „samoupravljanje“ za Srbe, Kurti kaže:

„Zašto da ne razgovaramo o tome?“. On neće da bilo kome krši prava, jer je premijer koji je ubeđen u čovekoljublje, nediskriminaciju. Još kaže da je premijer svima, bez razlike na etničko i versko ili bilo koje drugo opredeljenje.

Predložio da sa Srbima razgovara o tome zašto Ahtisarijev predlog nije dovoljan

I zato je započeo dijalog sa Srbima na Kosovu, ali i ne zaboravlja da je Ahtisari učinio „mnogo privilegija“ da bi se sada „izmišljalo nešto novo“

Zato je predložio predstavnicima Srba da razgovaraju o tome zašto Ahtisarijev predlog nije dovoljan.

I dok za sebe govori da je premijer svih građana, za Albance na jugu Srbije naglašava da svi dobro znaju da oni ne smeju da koriste svoje nacionalne simbole, niti albanske, niti kosovska obeležja, da su diskriminisani i pod pritiskom.

„Kad pogledamo da Ahtisarijeve privilegije nisu dovoljne za Beograd i da se nekako to naduvava kod nekih zapadnih političara i diplomata, svakako se povećava ogorčenost. Oni imaju pravo i verujem da ne može da postoji izabran narod na Balkanu. Ne može da postoji liga čija su prava i dostojanstvo vredniji mnogo od prava i dostojanstva drugog naroda.“

A odluka da se sastanak održi u Ohridu bila je ideja evropskog posrednika, potvrdio je danas Kurti, podsetivši na simbolizam Ohrida, ali i Prespe za dva sporazuma koja su postignuta, a ticala su se Albanaca.

Međutim, tu je još jedan grad – Kumanovo, mesto gde je Jugoslavija „kapitulirala“.

„Bio je 9. juni kada se u Kumanovu desila kapitulacija Jugoslavije i Miloševića i njegovih generala koji su potpisali dogovor u Kumanovu za povlačenje svih vojnih snaga Srbije do 20. juna 1999. i tako se završio rat i Kosovo oslobodilo. Sada su Kumanovo i Ohrid u Severnoj Makedoniji, severozazapadnoj i jugozapadnoij i to pokazuje da Severna Makedonija je mesto koje ima fokus zapada.“

Kurti je naglasio da danas za Srbiju nema vojne kapitulacije niti sme da je bude, jer se ona dogodila ’99.

U Ohridu ne može da bude kapitulacije Srbije, jer se to dogodilo u Kumanovu 9. juna 1999.

Ishod pregovora ipak ne prejudicira, ali zna da oni moraju da imaju principe, i zna da ovo nije konačni sporazum, jer je konačni – obostrano potpisano priznanje.

„Ishod ovih razgovora treba da bude uzajamno priznanje, zato i ne čudi što ovaj sporazum nije konačan, radi se defakto o priznanju.“

Ponovio je da je „posvećen, konstruktivan i kreativan“, da ide sa „voljom i verom“, ali da to ne može da garantuje za drugu stranu.

Nasuprot tome, to što predsednik Srbije kaže da je apriori odbio da potpiše dogovor u Ohridu nije konstruktivan pristup, niti takav stav odražava posvećenost.

„Ne kažem da ako nema potpisa da će sporazum izostati, ali ne mogu da kažem i to da bez potpisa se može reći da će dogovor imati pun smisao“, kazao je makedonskoj televiziji pred put u Ohrid.

Koha/KoSSev