Kurti: Neće biti nove Republike Srpske na severu Kosova

Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se 2. maja u Briselu.

Tada će biti predstavljen nacrt Zajednice srpskih opština.

Formiranje ZSO je prioritet za zvanični Beograd. Sa druge strane, Priština pokušava da spreči osnivanje Zajednice, ističući da nešto poput Republike Srpske neće postojati na Kosovu.

„Na insistiranje Brisela, biće mi drago da vidim kakav su nacrt pripremili. Mada, mislim da bi bilo bolje da smo ga najpre videli u Prištini. Obezbediću da bude ispunjeno ono što je dogovoreno 27. februara u Briselu – postojanje odgovarajućeg nivoa samouprave srpske zajednice po najvišim evropskim standardima za zaštitu manjina“, rekao je Kurti.

Naglasio je da bilo kakva forma Republike Srpske neće biti moguća na Kosovu.

„Teritorijalni suverenitet i integritet se ne smeju narušavati. Želim normalne, dobrosusedske odnose sa Srbijom. Važna nam je zaštita manjina. Ne možemo da dajemo izvršna ovlašćenja lokalnoj zajednici, jer ona pripada Vladi i opštinama“, objasnio je.

Kurti tvrdi da u odnosima Srbije sa susednim zemljama vidi sličnosti sa Rusijom.

„Međutim, Kosovo je demokratska država koja pruža individualna i druga prava građanima, ali ne dozvoljava odvajanje teritorije formiranjem udruženja na osnovu etničke pripadnosti“, dodao je.

Rekao da Vlada u Prištini služi svim građanima Kosova bez obzira na etničku ili versku pripadnost.

Kurti je poručio da će u Briselu obezbediti ustavnost i zakonitost na celoj teritoriji Kosova.

„Želimo da ojačamo usluge koje bi se nudile svim građanima bez obzira na nacionalnu pripadnost“, kazao je on.

Kosovo napreduje

Kurti je rekao da će „početna tačka“ predstojećeg sastanka u Briselu biti usvajanje zajedničke deklaracije o nestalima na Kosovu.

„Na Kosovu još uvek imamo 1.617 nestalih. Oni su kidnapovani, a njihova sudbina se još uvek ne zna. Tokom poslednjih decenija u Srbiji je otkriveno pet velikih masovnih grobnica, a iz njih je ekshumirano 950 Albanaca, posebno u Batajnici. Dve grobnice su jezera u koja su tela Albanaca potopljena u hladnjačama, ali su kasnije isplivala na površinu. Zato nam je potrebna zajednička deklaracija kao polazna tačka za sastanak na visokom nivou“, objasnio je.

Savet Evrope protekle nedelje odobrio je početak procesa prijema Kosova u tu organizaciju.

Takođe, odobrena je liberalizacija viza za građane Kosova, koji od početka 2024. godine mogu slobodno da se kreću u zemljama Evropske unije.

„Svi građani Kosova, svi ljudi u mojoj zemlji, ove nedelje su se osećali kao deo Evrope više nego ikada“, naveo je Kurti.

Dodao je da je vizni režim konačno ukinut, iako je Kosovo i prethodnih godina „ispunjavalo sve postavljene kriterijume i uslove“.

„Nametnuto nam je bilo više uslova nego našim komšijama. Sjajno je što od 1. januara sledeće godine ljudima neće biti potrebne vize za odlazak, učenje, rad ili posetu porodicama u dijaspori. Napravili smo enormni napredak kada je reč o ekonomiji i demokratiji“, rekao je on Kurti.

„Srbija nije demokratska zemlja“

Pre nedelju dana održani su vanredni lokalni izbori na severu Kosova.

Srpska zajednica je bojkotovala izborni proces, saopštivši da ne priznaje rezultate izbora.

„Srbija nije demokratska zemlja, to je hibridni režim. Tamo se vlast doživljava na diskutabilan način. Mi u demokratiji vidimo vlast kao službu narodu. Zato narod na severu Kosova ne mora da brine“, kazao je Kurti.

Dodao je da je pitanje registarskih tablica rešeno 27. februara u Briselu.