Kurti je nakon održavanja „Samita za zapadni Balkan“ kazao prištinskim medijima da rok za preregistraciju neće biti produžen.
Zahtev da se produži rok za još deset meseci izneo je prošle nedelje kosovskim zvaničnicima specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, uz naznaku da to isto traži i Kvinta.
Eskobar ih je savetovao da poslušaju svoje saveznike i prijatelje, te dodao da čeka odgovor.
Kurti do danas nije javno govorio o ovom zahtevu, odnosno o tome da li će da pristane da se produži rok za preregistraciju vozila.
Sa druge strane, kazao je da je u kontaktu sa KFOR-om, američkim ambasadorom i Stejt departmentom u vezi sa ovim pitanjem, ali i da cilj njegove vlade nije da „iznenadi saveznike“.
„Čak i kada nam partneri daju sugestije, mi ih shvatamo ozbiljno i tretiramo ih sa pažnjom. Stalno sam u kontaktu sa ministrom unutrašnjih poslova i direktorom policije. Kosovske lične karte ima 135.000 građana Srbije, tako da se ni u ovom slučaju ne radi o celoj zajednici, već o manjini koja će učiniti dobro ako promeni tablice“, rekao je Kurti.
Kurti je podsetio da je kosovska vlada već jednom odložila primenu odluke o preregistraciji vozila.
„Već smo odložili rok. Umesto 30. septembra – poslednji rok je 31. oktobar. Do tada će svi građani Kosova, koji imaju vozila sa zastarelim tablicama, moći da ih promene u legitimne registarske tablice. Ogromna većina Srba na Kosovu promenila je registarske tablice“, dodao je Kurti.
Poručio je da se kampanja u vezi sa preregistracijom nastavlja, ali i da istu otežavaju „negativna kampanja i krivična dela nasilja poreklom iz Beograda“.
Podvukao je da ova mera kosovske vlade nije usmerena protiv Srba, već „za Srbe“.
Istakao je da Srbi ne mogu da budu ravnopravni građani Kosova, ukoliko nemaju iste registarske oznake kao većina.
