Lajčak je juče razgovarao sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. Sastanak je nastavljen danas.
Po završetku današnjeg susreta sa Vučićem, Lajčak je u objavi na Twitter platformi naveo da je “dobio povratne informacije od obe strane i sada ćemo finalizirati pripreme za sastanak u Ohridu”.Finished my second meeting with @predsednikrs @avucic to hear his comments on the Implementation Annex and the way forward on the EU Agreement. Having received feedback from both Parties, we will now finalize our preparations ahead of the meeting in Ohrid on Saturday. pic.twitter.com/HMIfZbNdRs— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) March 14, 2023
Lajčak je rekao u emisiji „Oko“ da njegov mandat govori da treba da pomogne u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
„Ja bih voleo da uspostavimo odnose gde bi ljudi mogli slobodno da se kreću, posluju, studiraju i mislim da je to u interesu svih“, kazao je Lajčak.
Slobački diplomata je u pomenutoj emisiji naglasio da sa predstavnicima Beograda i Prištine vodi teške i sadržajne razgovore.
„Imali smo sastanak 27. februara u Briselu i tamo je dogovoreno da nema više potrebe da se razgovara o tekstu našeg predloga, koji je postao javni i objavljen na sajtu EU. Da bi se taj tekst ispoštovao, mi moramo da se dogovorimo o pravilima – koji je redosled koraka, ko šta treba da uradi i kada. Nivo poverenja između dve strane je nizak, obe strane traže garancije“, napomenuo je Lajčak.
Dodao je da je prošle nedelje bio i u Prištini sa istim ciljem – da bi se dobilo mišljenje i jedne i druge strane oko aneksa za implementaciju sporazuma.
Petnaest modela Zajednice srpskih opština
Potvrdio je da je Prištini ponudio 15 modela Zajednice srpskih opština i da je jedan važan deo sporazuma formiranje ZSO.
„Znamo da je to dogovoreno 2013. godine, ali se nije desilo. Ovog puta mora da se desi i to na osnovu onog što je dogovoreno 2013. odnosno 2015. godine. Mi smo predložili 15 postojećih evropskih modela kao inspiraciju, ne kao alternativu. Možda sporazumi iz 2013. odnosno 2015. godine neće dati odgovore na sva pitanja. Ja želim da tražimo inspiraciju od funkcionalnih evropskih modela“, istakao je slovački diplomata.
Lajčak je naglasio da se nije odustalo od Briselskog sporazuma koji je potpisan pre deset godina.
„ZSO mora da bude izgrađena po modelu koji je dogovoren 2013. godine i 2015. godine. Modeli su tu da pokažu da niko ne treba da se plaši. Postoje u Evropi modeli samouprave, manjinskog naroda i to nije ništa opasno, niko ne treba da se plaši. Normalno je da imamo pravne garancije da se manjinska zajednica oseća bezbedno“, objasnio je.
Upitan da li ima ZSO izvršna ovlašćenja i šta znači kada se kaže da EU ne želi novu Republiku Srpsku na Kosovu, Lajčak je odgovorio da ZSO trenutno ne postoji, a šta će ona imati treba da se dogovori Beograd sa Prištinom u okviru dijaloga, na osnovu onoga što je dogovoreno 2013. i 2015. godine.
„Treba niz detalja da se dogovori, treba statut da se predloži i da se obe strane slože oko statuta. Deset godina nije ispunjen dogovor, ali ovog puta biće, jer nećemo imati dogovor bez ZSO“, rekao je Lajčak
Kazao je da se mnogi na Kosovu plaše da će ZSO naneti štetu funkcionisanju, pa je zato prema njegovim rečima – potrebna inspiracija.
„Želimo da im pokažemo da ne treba da se plaše, da ima tih modela puno u Evropi i da dobro funkcionišu“, podvukao je Lajčak.
Kada je reč o mehanizmima kojima bi EU privolela Prištinu da pristane na formiranje ZSO, Lajčak je rekao da je u februaru Savet Evrope doneo svoje zaključke, a njih čine tri člana koja govore o dijalogu.
ZSO mora da bude uspostavljena
„EU govori da Zajednica srpskih opština mora biti uspostavljena. SAD govore da ZSO mora biti formirana. Znači ZSO mora da bude osnovana i biće tako“, naglasio je.
Dodao je da EU po ovom pitanju nikada nije bila toliko ujedinjena, kao i Velika Britanija i SAD.
Istakao je da je u interesu Srbije da predsednik Vučić ode u Ohrid i da se nastave razgovori.
„Cilj mojih poseta Beogradu i Prištini jeste da približim pozicije jedne i druge strane, kao i da pripremimo neki predlog koji bi služio kao osnova za razgovore u Ohridu“, rekao je Lajčak.
Na pitanje da li kada se govori o evropskom predlogu za Kosovo – jedna strana može da prihvati neke tačke iz tog predloga, a da druga to odbije, Lajčak je istakao da je predlog EU prihvaćen u celini i da je potrebno da se dogovori o njegovoj implementaciji.
„Naš cilj je da se dogovorimo o punoj implementaciji predloga“, kazao je Lajčak.
Ako Priština kaže “ne želimo ZSO”, a Beograd kaže “ne želimo prijem Kosova u UN”, onda se prema rečima Lajčaka ne bi došlo do dogovora dveju strana.
„ZSO je postala ključno pitanje. Svima je jasno da ako nema Zajednice, onda nema dogovora i normalizacije. Ali ja ne verujem da to može da se desi“, rekao je specijalni izaslanik EU za dijalog.
„Velika petorka“ i ultimatum
Komentarišući izjavu specijalnog američkog predstavnika za zapadni Balkan, Gabrijela Eskobara, da će ako ne bude dogovora tražiti nove partnere, Lajčak je kazao da SAD i EU ne biraju sagovornike, ali da traže partnere u dijalogu koji će ispuniti sve obaveze koje su dogovorene u Briselu.
„Već tri godine radim ovaj posao i stalno slušam u Srbiji da dajem podršku Kosovu, a na Kosovu da dajem podršku Srbiji. To pokazuje da sam neutralan. Moja misija je da pomognem i da rešim problem, a ne da pomažem nekome protiv nekoga“, rekao je Lajčak.
Odgovarajući na pitanje da li je „velika petorka“ donela ultimatum u Beograd, on je istakao da EU ne koristi tu reč, ali da je razgovarano o tome kakve su alternative.
Lajčak dolazi iz zemlje (Slovačke, prim. aut.) koja nije priznala nezavisnost Kosova.
Do 2020. godine zastupao je stav da je Kosovo sastavni deo Srbije po međunarodnom pravu.
Na pitanje da li je za njega Kosovo nezavisno, Lajčak je odgovorio da se više od dve decenije bavi ovim područjem i da vidi koliko ljudi žele da postanu deo Evropske unije.
Međutim, prema njegovim rečima – prošlost koči napredak prema budućnosti.
„Nudim svoje iskustvo da bi rešili problem, ali ne da neko pobedi i drugi izgubi, već da otvorimo evropska vrata. To je filozofija mog delovanja“, rekao je Lajčak.
Svestan je da su građani Srbije izgubili poverenje što se tiče budućeg članstva u EU.
Balkan siguran samo u EU
„Od početka rata u Ukrajini, Unija je promenila stav i evropska vrata su ponovo otvorena“, napomenuo je Lajčak.
Dodao je da će Balkan biti siguran samo kada sve države ovog regiona budu članice EU.
Odgovarajući na pitanje zašto međunarodno pravo u slučaju Ukrajine obavezuje, a u slučaju Srbije ne obavezuje i zašto se od Srbije očekuje da se odrekne svog teritorijalnog integriteta, Lajčak je kazao da u predlogu EU to ne piše.
„Evropski predlog govori o normalizaciji odnosa, a ne o kapitulaciji. Verujem da je naš predlog fer, da je koristan za Srbiju i region. Tu sam ne da menjamo istoriju, nego da menjamo budućnost. Znam koliko je za mene i moju zemlju značila evropska perspektiva. Znam koliko će doneti dobrih stvari Srbiji“, podvukao je Lajčak.
Upitan da li normalizacija odnosa znači i priznanje, Lajčak je naglasio da “o tome treba da se dogovore Srbija i Kosovo”.
Rekao je da da višedecenijski problem Kosova jednom mora da se reši.
„Zalažem se da tražimo prihvatljivo rešenje i za jednu i za drugu stranu. Ne može prošlost da nas koči na našem putu ka budućnosti. Građani Srbije mogu da veruju da njihova evropska budućnost nije pitanje decenija, pitanje je najbližih godina. Sastanak u Ohridu ima za cilj da se dogovorimo oko ispunjavanja sporazuma koji ima podršku EU. Svi žele da ovo područje ne postane tlo za destabilizaciju“, poručio je Lajčak.
