15:32, 06.09.2020Izvor: KoSSev

Leposavac sa 100 medalja za kvalitet ove godine počeo ranije sa pečenjem rakije



Iako se obično kazani za pečenje rakije pojavljuju tek s jeseni, ove godine zbog velikog roda proces destilacije otpočeo je nešto ranije.

leposavac-sa-100-medalja-za-kvalitet-ove-godine-poceo-ranije-sa-pecenjem-rakije

Foto: KoSSev/printscreen

U domu Ljubiše Lazovića u selu Kratina na severu Kosova dimi se kazan, peče se rakija od krušaka i sve je spremno za ono što će trajati mesecima koji su pred nama.

Ovaj proces ima svoja pravila koja se moraju vrlo precizno ispoštovati, kaže Ljubiša Lazović za portal KoSSev.

„Prvo se peče kljuk, odvaja se frakcija meke rakije (sirove) koja jedino može da se pije od šljive, ali ne i od kruške, za koju mora da se izvrši prepek. Onda se stavlja ta rakija od otprilike 60-70 litara i deset odsto vode, sve zavisi od zapremine kazana i ostalo meka rakija“, objašnjava domaćin.

Prva frakcija - metil alkohol, koji na samom početku curi iz kazana, odvaja se.

„Odvaja se 300 mililitara do pola litara te tečnosti koja ima mutnoću“, navodi Lazović, naglašavajući da se ova tečnost ne konzumira, već da se često koristi za čišćenje prozora, ali i u medicinske svrhe - za one koji boluju od reume ili drugih tegoba.

„Potom ide srednja frakcija koja je glavna, dolazi se do jačine od 50 stepeni, pomera se, a potom ide treća frakcija koja se skuplja i vraća se ponovo u kljuk za kasnije pečenje“.

Kaže da se potom rakija razblažuje sa destilovanom vodom, ali i otkriva da je od stručnjaka naučio da se u ove svrhe može koristiti i "Prolom voda".

Ljubiša Lazović spada u proizvođače koji se mogu pohvaliti kvalitetnom rakijom i proizvodi je od gotovo svakog voća. Ističe da je u ovom procesu sve važno.

„Za kvalitet rakije prvo mora da bude kvalitetno voće, da voće nije trulo, da je slatko, da su sudovi perfektno čisti, da kazan bude iznutra čist, da je kompletan sistem hladan, da je čist aparat iznutra“, objašnjava Lazović.

Nekadašnji mali voćnjak svojih predaka proširio je, upotpunio drugim voćem, usled čega danas proizvodi na godišnjem nivou više od 100 kazana rakije.

„Napravili smo neki mali biznis, koji bi po meni trebalo da se proširi, ali o tom potom, to će sa vremenom da dođe“.

U punom jeku pečenja rakije vredni domaćini od zore do mraka mogu ispeći desetak kazana, dok je nekad, prema rečima starijih, ceo proces bio komplikovaniji.

„Bili su kazani - lepaci, tri kazana dnevno, nije više moglo. Bila je rakija sedmica i pilo se“, priseća se Ljubišin otac, Svetomir Lazović.

O kvalitetu rakije Lazovića svedoči 100 zlatnih medalja.

„Pre četiri godine sam bio drugi u Srbiji po kvalitetu šljivovice, sada sam među prvih deset, petnaest“.

Lazović u budućnosti, osim planova za proširenje voćnjaka, želi i da brendira svoj proizvod.

„Pokušavam da napravim zaštitni znak za moju rakiju, mislim da će se ona zvati 'Kratinka', po mom selu kojim se ponosim. Imam sertifikat sa Poljoprivrednog fakulteta u Čačku i sa Instituta u Beogradu, imaću zaštitnu markicu, posebne flaše, znači vidim sebe kao nekog malog proizvođača sa velikim uspehom i veoma kvalitetnom rakijom“, poručio je.


Tagovi: LeposavićSrbiPrivredaKosovo

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije