Prema njegovim rečima, “militarizacija ovog područja predstavlja opasnost za ceo region”.
“Tokom rasprave u Skupštini predsednik Srbije je više puta tražio da čuje konkretan predlog i rešenje u vezi stanja na Kosovu. Jedan od ključnih problema jeste postojanje specijalnih kosovskih jedinica ROSU na severu Kosova. To je prvi put u toku ove 23 godine da na severu Kosova gde živi većinski srpsko stanovništvo imate kontinuirano prisustvo kosovsko-albanskih bezbednosnih snaga. Oni se tu nalaze od barikada koje je Vučić organizovao, pa povukao bez ijednog ostvrenog cilja tih protesta. Niti su pušteni uhapšeni policajci, niti su povučene ROSU snage koje su tada došle i postavili baze. Prema svim sporazumima, dogovorima, pregovorima između Srba, Albanaca, međunarodne zajednice…, pa i samom Ustavu Kosova, u sredinama sa srpskom većinom moguće je samo postojanje policijskih snaga koje čine pripadnici srpskog naroda (policija mora da izražava etničku strukturu)”, naveo je Manojlović.
Dodaje da na severu Kosova “nemate regularne policijske snage, već militarizovane specijalne jedinice sa dugim cevima i fantomkama”, i to, ukazuje, izaziva veliki strah lokalnog stanovištva.
Ujedno podseća da je pripadnik bezbednosnih kosovskih snaga početkom godine pucao i ranio dvojicu srpskih dečaka u Štrpcu.
“Među ljudima postoji neverovatan strah i tenzija. Takvo stanje jeste ozbiljna pretnja mira”, upozorava.
Stoga, od Srba, Albanaca, kao i međunarodnih predstavnika, traže da prvo reše ovo pitanje, te su zato, kako je saopšteno, na zahtev ljudi sa severa Kosova, nedavno pokrenuli peticiju.
“Peticijom ovu temu želimo da podignemo u javnosti, kako bi se njome sve tri strane bavile u pregovorima. Umesto prazne price, evo konkretnog rešenja kako da se spusti tenzija i strah. Ovo mora biti prva tačka bilo kakvih pregovora. Trenutna situacija na severu Kosova je igranje šibicom na buretu baruta, a duboko verujemo da je jedino mir u interesu svih. U suprotnom, imate militarizaciju područja čime se od Kosova pravi metaforično rečeno Bliski istok u smislu tenzija i nestabilnosti”, stoji u saopštenju.
Do sada je peticiju potpisalo više od 1.900 ljudi.
