Svetski dan slobode medija: Novinari nisu bezbedni – najodgovornije institucije sistema koje nedelovanjem šalju poruku da je „sezona lova“ na novinare neprestano otvorena

Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja svake godine.
Image
Foto: Kontakt Plus

Odluka o obeležavanju Svetskog dana slobode medija doneta je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kako bi se podigla svest o značaju slobode medija i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Sloboda medija je pravo, ne samo novinara, već i svakog čoveka. Temelj je demokratskih društava koja mogu da napreduju samo ako građani imaju pristup pouzdanim informacijama. Potrebno je da se sa odgovornošću izveštava nepristrasno i profesionalno, bez straha i naklonosti. Zato je veoma važno za sve zemlje, a posebno postojeće i buduće članice EU, da brane i promovišu slobodu medija.

A šta kaže praksa i kakvo je stanje u medijima 3. maja 2024. godine?

Koliko se poštuje pravo slobode medija, imamo li mi slobodne medije, jesu li novinari danas bezbedni, sa kojim izazovima se sučavaju i kako se bore sa dezinformacijama…

Ovo su pitanja o kojima, na Svetski dan slobode medija, Kontakt Plus razgovara sa urednicima i novinarima redakcija na srpskom jeziku, koje izveštavaju na Kosovu i o Kosovu – Tatjanom Lazarević, urednicom portala KoSSev, Ivanom Vanovac predsednicom Udruženja novinara Srbije na Kosovu i novinarkom Radija Kosovska Mitrovica i Goranom Avramovićem, glavnim i odgovornim urednikom Kim radija iz Čaglavice.

Na našem prostoru postoje mediji koji ulažu maksimale napore da profesionalno izveštavaju

Slobodni mediji mogu da budu samo oni koji imaju nezavisnu uređivačku politiku u domenu svog resora i delovanja, kaže Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev.

Sve češće čuje kolege, koje, kako naglašava, veoma ceni, kako govore da ne postoji kategorija slobodan medij. Sopstveno iskustvo joj ipak govori, da ih ima, ali da njih ozbiljno ugrožava nedostatak ljudskih kapaciteta, što ozbiljno limitira slobodne medije.

„Smatram da medij, koji ja uređujem, je upravo takav. Verujem da ih ima još. Vi, na primer – Kontakt Plus radio, Radio Kim, Radio Goraždevac, da ne nabrajam šire. Objektivnosti radi i kao uređivački i nezavisni medij mi se suočavamo sa ozbiljnim limitima, koji prevazilaze naše trenutne kapacitete. I to vidim kao prepreku za kategoriju, vraćam se opet na prethodno, slobodni mediji. Dakle, ako bi šta moglo da ugrozi slobodne medije jeste, upravo, nedostatak kapaciteta i kod medija koji imaju nezavisnu uređivačku politiku, barem na lokalu, ili u regionu.“

Goran Avramović, urednik Kim radija, slobodnim medijima smatra one koji su u stanju da izveštavaju profesionalno, da poštuju pravila profesije, pravilo dve strane, da pišu vesti a ne komentare, da u izveštajima nemaju pristrasnosti.

„U vreme, s jedne strane, sovjetizacije medija koji dolaze sa zapada, a s druge strane propagande koja, pre svega, dolazi od strane velikih, istočnih, zemalja, dakle, sloboda je prosto poštovati pravilo profesije – zlatno pravilo profesije da svaka medalja ima bar dve strane“, kaže Avramović.

Na pitanje imamo li takve medije, Avramović kaže da hoće da veruje da ih ima, ne samo na Kosovu, nego i u regionu i šire, onih koji su i dalje voljni da se pridržavaju svih lepih stvari koje su učili školujući se za to ili kroz praktičan rad baveći se ovim poslom.

„Sve ih je manje. To je isto tako činjenica i njima će sve teže biti da se izbore za svoje postojanje i da se izbore za svoj glas ali, na kraju krajeva, istina je samo jedna i kada ljudi, onako, ostanu sami sa sobom, onda vrlo lako i vrlo jasno mogu da shvate šta je kvalitetan izvor informacija i da taj kvalitetan izvor informacija nikako ne može da bude besplatan“, precizira Avramović.

Predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu i novinarka Radija Kosovska Mitrovica Ivana Vanovac, slobodu medija vidi kroz blisku povezanost sa finansijskim momentom. Svaki medij, kaže, treba da ima stabilan finansijski izvor, koji će mu omogućiti kontinuitet, ali i stvoriti mogućnosti da na korektan i kritički način pristupa društvenim fenomenima, a da pritom nijednog momenta, ta njegova korektivna uloga ne bude iskompromitovana, pritiscima od strane onih koji ga finansiraju.

„Društvo u kome nemamo kontinuitet u finansiranju medija, društvo u kome donatori imaju i neke svoje političke interese, društvo u kome imamo mnoštvo nerešenih nestanaka i ubistava novinara, nije društvo u kome možemo da govorimo o ovoj temi, odnosno sloboda u radu medija ostaje u sferi metafizičkog i nadrealnog “, jasna je Vanovac.

Ipak, kaže, na ovom našem prostoru imamo medije, koji ulažu maksimalne napore da rade profesionalno, uz poštovanje svih normi kodeksa novinara i da bez obzira na izvor finansiranja, oni nikada ne koketiraju sa objektivnošću i istinom, spram procene nekih eminencija koje odlučuju o tome kako će realnost izgledati.

Poručuje da je malo volje potrebno da se takvi mediji očuvaju.

„Zaista, u tom smislu, negde možemo da kažemo da je vrlo malo potrebno volje da se tim medijima omogući stabilnije finansiranje kako bi taj svoj dobro započeti posao mogli da realizuju na duge staze i da, pored toga što će raditi taj posao, formiraju neke nove generacije profesionalnih novinara koji će obezbediti, dakle, dugoročno, opstanak slobodnih medija na ovom području”, mišljenja je Ivana Vanovac.

Profesionalno izveštavanje jedina brana dezinformacijama

Dezinformacije, poluinformacije i netačne informacije su sadržaji koji se javnosti svakodnevno plasiraju. Profesionalni mediji, imaju važnu ulogu u razotkrivanju i demaskiranju ovakvih vesti.

U digitalnoj eri se, međutim, ne može uticati na količinu i brzinu dezinformacija koje se proizvode i u javnosti plasiraju. Ipak, možemo se boriti na svoj način, profesionalnim izveštavanjem. Brana dezinformacijama je kvalitetno novinarstvo, kaže Avramović.

„Profesionalni mediji, mediji koji izveštavaju u skladu sa pravilima novinarskog posla, prosto, ne ulaze u rizik da šire dezinformacije i da emituju dezinformacije i to je apsolutno najbolja brana. Dakle, poruka donatorima, poruka publici je podržite kvalitetno novinarstvo. Kvalitetno novinarstvo je najbolja brana od dezinformacija i lažnih vesti“, kategoričan je Avramović.

Tatjana Lazarević smatra da su dezinformacije postale životni i medijski ekosistem, kojem se, kako kaže, trebamo prilagoditi i učenjem i medijskim delovanjem okrenuti u svoju korist.

„E, sad pitanje je – kako? Ja bih rekla tako što ćemo da radimo koliko možemo, pa i za dozu više od onog što možemo. Najbolje što možemo. U skladu sa našom etikom, našim profesionalnim standardima, koje treba znatno, da ne kažem mnogo, unapređivati, naročito za digitalno novinarstvo. Da koristimo prednosti, upravo, digitalnog novinarstva, da informišemo, komuniciramo sa našom javnošću, a samim tim, da se uzajamno edukujemo na korist i nas i naše javnosti, i u meri u kojoj mi to možemo.“

Za Ivanu Vanovac, idealno rešenje u borbi protiv dezinformacija, bilo bi da mediji stvore sebi auditorijum koji će biti osposobljen da proveri istinitost informacije. Dok se to ne desi, selektivan i pažljiv pristup informacijama je rešenje, kaže predsednica UNS-a na Kosovu.

„Šta mogu lokalni mediji da urade u tom smislu? Prvi je da taj tim novinarski, koji radi u tom lokalnom mediju, bude tim profesionalaca. Dakle, najpre novinari moraju da budu osposobljeni da prepoznaju neku sumnjivu vest. U drugom stepenu oni će tu informaciju proveriti. Dakle, ništa nije dezinformacija, dok se ne utvrdi njena netačnost. I u skladu sa interesima javnosti, odnosno auditorijuma u tom trenutku, oni će odlučiti da li će se tom informacijom baviti ili neće. Dakle, provera istinitosti informacije i taj selektivni pristup informacijama, odnosno dezinformacijama koje do medija dolaze. To je prvi, neki, stepenik na kome mediji mogu da deluju – provera. Drugi korak je ne učestvovati u prenošenju dezinformacije. Dakle, to je apsolutno, ja mislim, logično i normalno.”

Najveći izazovi medija koji na Kosovu, koji izveštavaju na srpskom jeziku su finansije, kadrovi i nedostupnost sagovornika, kaže urednik Kim radija. Ali ne samo oni.

„Ako pričamo o medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku, na Kosovu, izazova ima onako a la card. Dakle, možemo da napravimo čitav meni stvari sa kojima se suočavamo, a koje nam zagorčavaju život, na dnevnom nivou. Ali, ako bih priču morao da skratim, onda bih ukratko rekao da su najveći izazovi medija koji izveštavaju na srpskom finansije, kadrovi i voljnost ili nevoljnost, odnosno nedostupnost sagovornika, da za naše programe kažu po koju živu reč“, objašnjava Goran Avramović.

Digitalno doba podrazumeva da je svako proizvođač, a istovremeno konzument vesti. U tom smislu se gube standardi, novinarstvo izumire kao profesija i to je najveći izazov sa kojim se suočavaju mediji, smatra Tatjana Lazarević. Kada su u pitanju srpski mediji na Kosovu, dodatni izazovi su ljudski i finansijski kapaciteti, precizira ona.

„I u tom, ja bih rekla, ne ja bih rekla, nego je to, zapravo, i zvanični termin – info-smogu, onda je teško da mali mediji opstanu, ako govorimo usko o našim medijima na srpskom, na Kosovu, svakako. Najveća opasnost jesu nedovoljni kapaciteti koje mi imamo, što finansijski u smislu stalne finansijske podrške, odnosno samoodržanja finansijskog. Jednostavno je nemoguće, jer ne postoji tržište, zajednica je mala i urušena, i sa druge strane, nedovoljni ljudski kapaciteti.“

Novinari nisu bezbedni – najodgovorniji prvaci u upravljanju sistemima

Za Ivanu Vanovac, najveći izazovi medija su pronalaženje stabilnog izvora finansiranja i bezbednost novinara.

„Ugroženost medija i u finansijskom smislu, jer je jako teško obezbediti stabilnu finansijsku strukturu za jedan medij dugoročno. Sa druge strane, definitivno bezbednost novinara, s obzirom na to da vidimo koliko su često oni mete i najkonkretnijih fizičkih, a svakodnevno verbalnih napada. Dakle, kada imate jednu takvu situaciju onda je mnogo teško govoriti o nekim manje važnim izazovima. To je ključno, smatra Vanovac i dok oni ne budu rešeni ništa se značajno neće menjati. A sve što bi se, eventualno i menjalo, od manjeg je značaja i nije dugoročno kao što su to rešavanje finansiranja i bezbednosti novinara“.

Iako postoje brojna pravila, koja na papiru tretiraju bezbednost novinara, ona su najčešće samo to, mrtva slova na papiru, ukazuje urednik Kim radija, Goran Avramović. Dodaje da živimo u delu sveta koji, kako kaže, nije opčinjen postojanjem demokratskih institucija. Demokratske institucije su zakazale po čitavom nizu pitanja. Jedno od tih pitanja je i bezbednost novinara, ističe on.

„U prilog tome govori i činjenica da mi i dan-danas, dakle, koliko godina od sukoba na Kosovu, imamo praktično nerasvetljene priče vezane za ubistva, kidnapovanje, nestanke. Devetnaest naših kolega, ako ja ne grešim, u pitanju je osam Srba, devet Albanaca i dvojica Nemaca koji su stradali ovde na terenu kao članovi ekipe nemačkog magazina ‘Štern’. Dakle, nesposobnost institucija da se obračuna sa ubistvima i kidnapovanjem novinara, dakle, svih mogućih institucija, a ne samo lokalnih, a ne samo onih za koje je odgovorna kosovska vlada, nego i svih međunarodnih institucija, koje su kroz vreme ovde imale vlast, jednostavno je dovelo do toga da novinari i dan-danas na Kosovu ne mogu da budu 100% sigurni u svoju bezbednost da im se, na različite načine, otežava da se bave svojim poslom, da im se na različite načine zagorčava život“, ukazuje Avramović.

Novinari u ovom delu sveta su bezbedni onoliko koliko su voljni i sposobni da se za tu bezbednost sami izbore, mišljenja su naši sagovornici.

Odgovornost je na svima, ali konkretno kada govorimo o slučajevima ubijenih, otetih i nestalih kolega, najodgovornije su institucije, odnosno sistem, koji svojim nedelovanjem kao da šalje poruku da je sezona lova na novinare neprestano otvorena, ističe Avramović.

„I novinari mogu da budu targetirani i sa najrazličitijih strana a, naravno, može da im se desi, kako da kažem, i da se njihova misija okonča znatno pre no što bi oni, ili bilo ko iz njihovog okruženja, voleo, jer poneke priče, koje novinari iznesu na svetlost dana umeju da budu preteške i umeju da ne odgovaraju različitim krugovima moći i svedoci smo da načini obračuna sa novinarima, koji stoje iza tih priča, vrlo često znaju da budu deo jedne vrlo brutalne palete“, kaže on.

Novinari nisu bezbedni i ne cene se, kao što se i inače profesionalci u bilo kojoj sferi danas ne cene u modelu postistine, smatra urednica KoSSev portala Tatjana Lazarević.

„Štaviše, lako se društvu prikažu kao legitimna meta, ukoliko rade svoj posao. I, da se razumemo, tu ne mislim samo na novinare. Govorim o svim profesionalcima u bilo kojoj branši da su. Etički kodeks, standardi kvaliteta i ljudskosti nisu na ceni, na globalnom nivou. Kod nas je to samo još mnogo izraženije. Mada, ja verujem da je to trenutno. Kada se razmišlja o razvoju civilizacije, naše društvo se ciklično obnavlja. Verujem u bolja vremena, pa čak i ako novinarstvo izumre kao profesija kakvu smo poznavali.“

Za to što novinari nisu bezbedni, hijerarhijski se može poređati odgovornost.

„Svi smo odgovorni, ali svakako najviše oni koji predvode društva. Dakle, prvaci u upravljanju sistemima, društvima, elitistička zanimanja. Oni koji su na vrhu piramide“, zaključuje Lazarevićeva.

Bezbednost i finansijska održivost, najveći su problemi srpskih medija na Kosovu danas. U takvoj atmosferi, usuđujemo se da zaključimo – ne čudi nedostatak kadrova i opredeljenje mladih ljudi da se ne bave ovim poslom.

U nastavku poslušajte radio-emisiju:


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.