EU: Navodi o ratu izazivaju zabrinutost, Beograd i Priština da prekinu sa opasnim izjavama

Uoči novog susreta predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i kosovskog premijera, Aljbina Kurtija, zakazanog za 18. avgust, odnosno najave Prištine o primeni odluka o preregistraciji na RKS i izdavanju „ulaz-izlaz“ dokumenata, čemu se Beograd protivi, pojačavaju se diplomatske aktivnosti na terenu, ali i, sa druge strane zaoštrava retorika najviših zvaničnika.

Sve su učestalije uzajamne optužbe na relaciji Beograd-Priština. I dok kosovski zvaničnici sve glasnije govore o „mogućem napadu Srbije“, iz Beograda, sa druge strane, optužuju Prištinu za „prizivanje rata“, „kriminalizaciju Srba“, ali i za pripreme za napad, odnosno „likvidacije“ Srba na severu.

Portparol Evropske unije oglasio se danas navodeći da je došlo do porasta „zapaljive retorike i tenzija“.

„Nedavni porast zapaljive retorike između zvaničnika Kosova i Srbije, posebno izjave o ratu i sukobima na Zapadnom Balkanu, izazivaju veliku zabrinutost“, poručio je.

Navodi i da će se visoki zvaničnici dve strane smatrati odgovornim za svaku eskalaciju koja dovede do povećanja tenzija i potencijalno, nasilja u regionu.

„Obe strane moraju odmah da prekinu uzajamna neprijateljstva i opasne izjave i da se ponašaju odgovorno“, podcrtao je portparol EU.

Precizira i da bi sva otvorena pitanja trebalo da se rešavaju kroz dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz posredovanje EU.

„EU očekuje da će dva lidera razgovarati o ovim izazovnim temama na sledećem dijalogu na visokom nivou, sazvanom od strane visokog predstavnika Borelja, između predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i premijera Kosova, Aljbina Kurtija 18. avgusta u Briselu“, navodi se u reakciji.

Navodi i da u dijalogu nema mesta za radnje i izjave koje štete interesima regiona.

„Zaključenje sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma o punoj normalizaciji odnosa u kontekstu dijaloga uz posredovanje EU zahteva klimu koja doprinosi vraćanju poverenja, pomirenju i dobrim odnosima, pri čemu se prethodni sporazumi poštuju i u potpunosti sprovode, gde nema mesta za radnje i izjave koje nisu kompatibilne sa opštim interesom i strateškim ciljevima regiona“, poručuje portparol.

Naznačio je i da EU, zajedno sa svojom misijom – EULEX, ostaje u bliskoj saradnji sa KFOR-om i međunarodnim partnerima, a posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, sastaće se 17. avgusta, u odvojenim susretima, prvo sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a potom i sa kosovskim premijerom, Aljbinom Kurtijem.

Već sledećeg dana uslediće novi susret na visokom nivou u sklopu briselskog dijaloga.

O najavljenom susretu u Briselu nedavno je govorio srpski predsednik navodeći da će se održati dijalog „bez dnevnog reda“.

Tvrdi da je vrlo skeptičan povodom toga da može da se dođe do rezultata, zbog toga što Priština odbija kompromise i „briga je šta će o tome da kažu Srbi na KiM-u i Beogradu“.

Ipak, kazao je da polaže nade u „miroljubivo rešenje i racionalno ponašanje Prištine“, usled pritiska međunarodne zajednice.

Vučić se ujedno usprotivio navodima međunarodnih zvaničnika, među kojima je i izaslanik SAD, Gabrijel Eskobar, a koji tvrde da bi u Briselu trebalo da se razgovara o ZSO, ali i da ovo telo mora da se formira u skladu sa kosovskim Ustavom.

Povodom najave o primeni odluka kosovske vlade od prvog septembra poručio je da je Priština „rešila da svima stavi ‘Republika Kosovo tablice’“, ali i da do toga neće da dođe, jer, kako je kazao, to neće ljudi da prihvate.

Sa druge strane, u susret sastanku u Briselu, iz Prištine učestalo stižu poruke o tome da tema razgovora neće biti odluke kosovske vlade o srpskim tablicama gradova na Kosovu i dokumentima.

Ujedno, kosovski premijer je pre dva dana kazao da bi dijalog trebalo da se vodi zarad pravno-obavezujućeg sporazuma, pune normalizacije odnosa i obostranog priznanja, da je kosovska strana „spremna i nepokolebljiva za uzajamno priznanje“, ali i da sve zavisi od srpske strane.

Ukoliko se Kurti i Vučić budu sastali sledeće nedelje u Briselu, biće to prvi sastanak na visokom političkom nivou posle više od godinu dana, ako se izuzme neformalna večera dvojca sa Lajčakom u Berlinu početkom maja, čemu je prethodio i dolazak nemačkog kancelara u Beograd i Prištinu.

Zakazivanju ovog sastanka prethodile su tenzije nasSeveru Kosova nastale nakon što je kosovska vlada donela odluku kojom je obavezala građane da od 1. avgusta registarske tablice sa oznakama srpskih gradova na Kosovu zamene tablicama „RKS“ i da se od istog dana uz srpske lične karte na prelazima uzimaju i deklaracioni listići „ulaz-izlaz“.

Ova odluka je prvog avgusta odložena za 1. septembar nakon postavljanja barikada na više lokacija na severu Kosova samo dan pre početka sprovođenja, odnosno nakon konsultacija Prištine sa zvaničnicima SAD i EU. Istog dana su i uklonjene barikade

Kosovski zvaničnici su u međuvremenu u više navrata tvrdili da neće biti novih odlaganja i da će se 1. septembra početi sa preregistracijom, odnosno izdavanjem deklaracionih listića.

KoSSev