Ovo je jedno od retkih sela na centralnom Kosovu gde, prema rečima meštana, nema prodaje imanja.
Meštani Radeva kažu da je život u ovom selu bio mnogo bolji, da su se uglavnom bavili poljoprivredom i stočarstvom, što danas nije slučaj. Istrajni su, kako kažu, da ostanu na svojim ognjištima.
„Ranije su se ljudi bavili isključivo poljoprivredom i stočarstvom. Mi smo imali velike livade pored Sitnice, od Lepine do Batusa, sve su to bile livade. Svaka kuća je imala po 5-6 krava, mleko i sir se nosilo u Goleš, sada četiri kuće u čitavo selo ima krave i ta poljoprivreda, obrađujemo zemlju. Ova godina je bila naopaka, ohladio se narod, ali ima dosta koji su radili u Elektoprivredi”, kaže Slobodan Joksimović.
“Na ovoj ulici donosili smo hiljadu snopa pšenice, sve je bilo vezano ručno u snopove. Celo selo se okupi da ja ovršim, sve je išlo redom, jedan drugome smo pomagali, niko nije platio, tada se i nije imalo para. Imali smo seno, držali smo krave, ovce sve, a sada imam samo tri svinje i četiri praseta”, objašnjava Milorad Veličković iz Radeva.
Predstavnik lokalnog saveta Radeva Živko Mitrović ističe da je najveći problem meštana nezaposlenost. Kaže da u selu ima omladine i dece, a žele da uz pomoć Opštine Gračanica dobiju rekreativni park.
“Najveći problem u selu je isti kao i na centralnom Kosovu, nema zapošljavanja, ljudi odlaze za boljim životom, ali na svu sreću iz ovog sela i nije otišao veliki broj mladih ljudi. Imali smo sastanak sa opštinom, trebalo je ovde da se izgradi parkić za decu, bio je dogovor za ovu godinu, sada ne znamo, čekamo kada će biti, u ovom delu ima baš puno dece, omladine. Sa opštinom Gračanica i sektorom za omladinu i sport izgradili smo ovaj teren za basket, jedino je to mesto za okupljanje, nijedan park nije više u funkciji”, kazao je predstavnik lokalnog saveta Radeva.
Selo je poznato po ribnjaku koji se ranije prostirao na 120 hektara. Danas je situacija drugačija. Meštani tvrde da bi ponovno otvaranje ribnjaka bila idealna prilika za zaposlenje.
“U ovom selu je ranije bila i opština, postojala je i zemljoradnička zadruga, imali smo i ribnjak 120 ha. Svi su bili zaposlenii, Elektroprivreda, rudnik magnezita, Lepenka, nije imala kuća koja nije imalo po nekog zaposlenog. Od sedam do 15 vagona riba se izvozilo odavde, u jesen kada je sezona. Kada su slave, kada je slava Sveti Nikole kolone su išle za ribe da kupuju, bilo je jako selo”, naglasio je Slobodan Joksimović.
Od nekadašnjeg ribnjaka u Radevu, u kom se uzgajao najkvalitetniji šaran u bivšoj Jugoslaviji, ostali su samo zaparloženi bazeni da svedoče o jednom vremenu. Meštani Radeva i dalje žele da veruju da će nakadašnji ribnjak na glasu ponovo oživeti, jer spada i u zaštićenu ornitološku zonu.
