Mitrovske zadušnice su danas, molitvama i paljenjem sveća sećamo se preminulih

Ruska crkva ustanovila je ove zadušnice u XIV veku, nakon Kulikovske bitke, a Srbi su to vremenom preuzeli.

Vojskovođa Dimitrije Donski zamolio je Sv. Sergija Radonješkog da održi pomen palim vojnicima i da se to čini svake godine u taj dan.

Vremenom, to je postalo pominjanje svih upokojenih, ne samo vojnika.

Preminulih rođaka i prijatelja sećamo se u molitvama, palimo sveće, držimo parastose, pomene i molimo Gospoda za pokoj i mir njihovih duša.

Molitva onih koji su ostali na zemlji, mnogo može da pomogne dušama na putu ka večnom spasenju.

Najvažniji pomen za preminule, Proskomidija, služi se u crkvi na Svetoj Liturgiji. Potom se odlazi na groblja, gde sveštenici kade grobove i čitaju molitve.

Na groblje se obavezno iznose kuvano žito, crno vino i sveće.

Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu, a ako ni to nije moguće, sveća se zapali kod kuće.