Poslednjih godina uočljiv je sve veći trend odlaska mladih ljudi iz opštine Gračanica.
Ograničene mogućnosti za zaposlenje i nedostatak uslova za kvalitetno provedeno slobodno vreme – dodatno komplikuju život ovom delu populacije.
Predstavnik NVO „Mlada aktivna Gračanica“, Petar Đorđević, kazao je da organizacija na čijem je čelu pruža mladima neformalno obrazovanje i priliku za sticanje specifičnih veština, koje bi mogle da im „otvore vrata“ prilikom zapošljavanja.
Međutim, Đorđević ističe da interesovanje opada iz godine u godinu.
„Mladi teško dolaze do finansijske stabilnosti, jer nema dovoljno radnih mesta ni u privatnom, ni u državnom sektoru, pa se većina njih odliučuje da potraži zaposlenje u centralnoj Srbiji“, kazao je.
Đorđević je dodao da su najveći problemi mladih sa ovog područja neizvesnost, frustracija zbog nedostatka perspektive i manjak novčanih sredstava.
Mladi Romi su isključeni iz političkog života, nedostaje im obrazovanje kako bi poboljšali svoj položaj u društvu, rekao je direktor NVO „Romani inicijativa HAK“, Admir Mehmeti.
„Postoje problemi finansijske prirode. Opština Gračanica je ostavila po strani problem mladih Roma. Izlaz iz te situacije oni najčešće pronalaze u iseljavanju i sklapanju inostranih brakova“, kazao je on.
U Gračanici funkcioniše „zatvoreno društvo“, pa mladi nemaju kontakt sa ostalim srpskim sredinama južno od Ibra, mišljenje je trenera kik-boks kluba „038“ iz Lapljeg Sela, Nikole Kovačevića.
„Postoji visoka stopa nezaposlenosti, jer formalno obrazovanje nije konkurentno na tržištu rada. Mladi preferiraju zaposlenje u javnom sektoru. Na drugoj strani, oni zapostavljaju fundamentalne aktivnosti poput poljoprivrede. Netransparentan proces zapošljavanja i male mogućnosti za obrazovanje koje se nude u opštini Gračanica doprinose da mladi odlaze“, kazao je on.
Bojana Manitašević iz NVO „Komunikacija za razvoj društva“, istakla je da se nedovoljno govori o strahu mladih ljudi od nestabilne bezbednosne situacije.
„Mladi iz ove lokalne samouprave odlaze zato što se ne osećaju bezbedno i ne vide ovde svoju budućnost zbog nedostatka ekonomske i političke stabilnosti. Meni je zaista žao što danas nije sa nama neko iz Opštine Gračanica, pa da nam kaže šta to oni mogu da urade kako bi se situacija poboljšala“, rekla je ona.
Specifični problemi srpske omladine
Nakon razgovora sa mladim Albancima, Petar Đorđević je kazao da je primetna razlika u ciljevima i vizijama kada je budućnost u pitanju.
„Mladi Albanci imaju cilj da odu sa Kosova. Kada biraju mesto, gledaju da to bude neka od zapadnih zemalja, dok je za mlade Srbe pojam da odu i do Beograda. Kod njih su te ambicije nekako mnogo manje, oni više žele da odu u Beograd, Novi Sad, Niš gde po prvi put, možda, osete neku vrstu slobode“, kazao je on.
Dodao je da Albanci mnogo više rade na edukaciji i učenju jezika, kako bi bili konkurentniji na stranom tržištu rada.
Bojana Manitašević je naglasila da su mladi ljudi iz srpske zajednice vrlo inertni kada je u pitanju stručno usavršavanje.
Međutim, od vršnjaka Albanaca ih prevashodno razlikuje osećaj nesigurnosti.
„Glavna razlika je, po meni, to što se mladi ljudi u Gračanici ne osećaju bezbedno i sigurno. Dok u Prištini, sigurna sam, nemaju tih problema“, kazala je ona.
Admir Mehmeti je naveo da problemi Roma ne odudaraju od problema drugih zajednica.
Državni posao: linija manjeg otpora ili garantovana sigurnost?
Mladi ljudi sa teritorije opštine Gračanica prednost daju traženju posla u javnom sektoru, jer u privatnom sektoru nemaju sigurnost.
Zarade su jako male, a obim posla je mnogo veći, slažu se učesnici debate.
„Mladi nemaju aspiracije da pokrenu privatni biznis. Državni poslovi koji nude zdravsveno osiguranje i sigurnu platu – veoma su važni za opštanak. Poslovi koji se nude na ovom terenu vrlo često ne mogu da pokriju osnovne životne troškove“, kazao je Nikola Kovačević.
Debata na temu „Položaj i problemi mladih na teritoriji opštine Gračanica“ organizovana je u okviru projekta „Gračanica danas“, uz podršku Opštine Gračanica.
