„Ne možete registrovati auto bez validne lične karte i vozačke dozvole“

Izvršni direktor NVO „Aktiv“, Miodrag Milićević, smatra da puna implementacija nije moguća, jer pre donošenja odluke o preregistraciji nije postojao konsenzus oko toga na koji način bi se rešilo pitanje tablica, niti je došlo do konsultacija unutar Kosova, a ni na nivou Beograda i Prištine, izuzimajući dogovor o slobodi kretanja iz 2016. godine.

„Kada bi pod idealnim okolnostima taj proces počeo da se dešava, da Srbi sa severa Kosova odluče da preregistruju svoja vozila, hipotetički, to ne bilo bilo moguće jer imamo 9.000 vozila. Imamo nedovoljan kapacitet centara za registraciju na severu Kosova, koji ne mogu da odgovore na potrebe tolikog broja vozila, imamo administrativno birokratske prepreke… Ne možete registrovati auto bez validne lične karte i vozačke dozvole“, kaže Milićević.

On dodaje da su građani dovedeni pred svršen čin.

„Odluka Vlade Kosova doneta je mimo konsultacija sa građanima i političkim predstavnicima“, tvrdi Milićević.

Napominje da je neophodno upostavljanje komunikacije između Srpske liste i kosovske vlade, kao i intenziviranje razgovora predstavnika Beograda i Prištine, kako bi se sačuvala stablinost na terenu.

Analitičar iz Prištine Aljbinot Maljoku smatra da je nelogično imati tablice izdate od strane nadležnih organa koji ne funkcionišu na Kosovu.

„Odluka Vlade Kosova je veoma dobra i ubeđen sam da će biti ispoštovana maksimalno, da neće biti popuštanja“, kaže Maljoku.

Predsednik Građanske inicijative „Srpski opstanak“, Aleksandar Arsenijević, mišljenja je da je ovo pitanje tehničko i statusno, ali najviše nacionalno.

„Status jedne države ne ogleda se u tablicama, već u vršenju zakonodavne i izvršne vlasti na određenoj teritoriji, što je predato dosta pre toga, kada su integrisani policija, sud itd. Naravno, uz status jedne zemlje stoje grb i zastava. Sporazumom o stikerima Srbija je izgubila taj status, što znači da su tablice sa stikerima pusti brojevi sa nekim oznakama. Za to krivim i jednu i drugu stranu“, kaže Arsenijević.

Bivši zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, tvrdi da je za Srbe na Kosovu tragično to što se ni u tragovima ne vidi dobra volja institucija u Prištini da se njihov život poboljša.

„Nije samo pitanje tablica i dijaloga aktuelno. Ima hiljadu tema vezano za Srbe koji ovde žive, a kojima bi Vlada u Prištini mogla da se pozabavi, da reši i da život ljudima učini boljim i kvalitetnijim. Da na određeni način pokaže više poštovanja, da se Srbi osećaju komotnije i bolje. Jedna od tih tema je pitanje zemljišta manastira Visoki Dečani. Narod koji ovde živi je ostao kao neka vrsta političkog zatvorenika, koji će biti maltretiran više ili manje, u zavisnosti od toga koliko Beograd bude široke ruke da ispunjava sve zahteve koji dolaze sa strane albanske političke elite“, kaže Stojanović.

Om smatra da bi izvršenje odluke Ustavnog suda o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani, kao i formiranje Zajednice srpskih opština – Srbima dalo nadu da bi stvari mogle da idu nabolje.

„Pitanje tablica je ispolitizovano do krajnjih granica. Ono što mene lično brine jeste to što će merenja javnosti u centralnoj Srbiji i na Kosovu, koje sprovode oni koje odnose odluke, naterati i jedne i druge da povlače radikalnije poteze, a onda će se između čekića i nakovnja naći obični ljudi, koji će imati pritisak i sa jedne i sa druge strane. Kao rezultat imaćemo to da će u nekom trenutku biti postignut dogovor, ali će sva ova kriza i nestabilnost ubediti još veći broj ljudi da ne postoje uslovi za normalan, pristojan život. Ljudi će upravo posle te krize odlučiti da se nikada više ne vrate nakon studiranja ovde, sve više će roditelja rešiti da svoju decu ne vraćaju ovde i da im stvaraju perspektivu i budućnost na nekom drugom mestu“, navodi Stojanović.

Odlaganje roka za preregistraciju vozila zatražile su Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i predstavnici Kvinte.

„Neophodno je produžiti rok i unutar tog roka, koliki god on bio i sesti za sto, kako bi se na najracionalniji način našlo potencijalno kompromisno rešenje koje će biti isključivo i jedino orijentisano ka stvarnim potrebama građana na Kosovu“, dodaje Milićević.

Da je odlaganje jedino rešenje slaže se i Arsenijević.

„Ono što Amerika kaže uglavnom je bilo ’amin’ za vladu u Prištini i mislim da će doći do toga, da je dobro da dođe do produžetka jer nam on ostavlja prostor za dogovor i punu implemetaciju bilo kakvih dogovora i sporazuma koji mogu da se dese vezano za tablice. Samim tim isključuju mogućnost bilo kakvog otpora kod Srba“, kaže Arsenijević.

„Duboko sam ubeđen i nadam se da Vlada Kosova neće promeniti stav. Ono što bi mogla Vlada da uradi u domenu odlaganja odluke – jeste da olakša, odnosno odloži, na deset meseci finansijske olakšice koje su ponuđene od strane nadležnih organa po pitanju tablica“, dodaje Maljoku.

Da učestvuju u debati bili su pozvani zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi, predsednik Srpske liste Goran Rakić i novinar Besnik Tahiri.

Međutim, oni se nisu odazvali pozivu.