Nedoslednost Srpske liste kroz predsednikove „sugestije“

Za manje od godinu dana, dve su ključne odluke koje je donela Srpska lista – postavljanje barikada kojima je prethodio izlazak Srba iz kosovskih institucija i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova. Od obe je u međuvremenu odustala, bez ispunjavanja prethodno postavljenih uslova, a na „sugestiju“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Napuštanje kosovskih institucija, barikade na severu Kosova i bojkot kosovskih lokalnih izbora, reakcija je Srba usled, kako je to predstavila Srpska lista, Kurtijevog „terora nad Srbima“.

Postavljanje barikada i njihovo uklanjanje

Iako je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kako tvrdi, pokušao da ih odgovori, jer bi on, možda, sačekao još koji mesec, Srbi sa severa Kosova, početkom novembra prošle godine, napustili su kosovske institucije. Na taj korak su se odlučili zbog odluke kosovske vlade o faznoj (pre)registraciji, odnosno zameni srpskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu – za RKS tablice.

Povlačenje specijalnih jedinica sa severa Kosova, kao i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) – bili su ključni uslovi za povratak u kosovske institucije.

Međutim, kao direktna posledica napuštanja institucija, kosovske vlasti ubrzo raspisuju vanredne lokalne izbore za 16. decembar.

Bezbednosnu situaciju na severu Kosova potom dodatno narušavaju incidenti u opštinama Zubin Potok i Severna Mitrovica, 6. decembra, kada novi članovi Opštinske izborne komisije, uz asistenciju policije, pokušavaju da uđu u svoje prostorije. Srbi su ih sprečili u tome, a incidenti su propraćeni šok-bombama.

Dodatne tenzije nastaju raspoređivanjem pripadnika Kosovske policije u multietničkim naseljima u severnom delu Mitrovice 8. decembra.

Dva dana nakon toga, na Međunarodni dan ljudskih prava, postavljene su barikade na severu Kosova.

Glavni razlog – hapšenje bivšeg službenika Kosovske policije Dejana Pantića, iz severnog dela Mitrovice, kojeg kosovske vlasti terete za učestvovanje u napadu na prostorije Opštinske izborne komisije.

Iste večeri, 10. decembra, kosovska predsednica, Vjosa Osmani, donosi odluku o odlaganju izbora za april naredne godine.

Broj barikada u međuvremenu raste, a sa njima i zahtevi Srba za njihovo uklanjanje.

Pored povlačenja specijalnih jedinica sa severa Kosova, formiranja ZSO, uslov je i da se Dejan Pantić oslobodi, kao i u međuvremenu uhapšena dvojica Srba, ali i uklanjanje navodnih tajnih spiskova za hapšenje Srba.

Sve vreme trajanja barikada, međunarodna zajednica i zvanična Priština insistiraju na njihovom ukljanjanju.

Posle tri nedelje blokiranja puteva, a nakon razgovora predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, sa političkim predstavnicima Srba sa severa Kosova, odlučeno je da se barikade uklone.

Dejan Pantić je pušten u kućni pritvor, a Beograd je dobio garancije da neće biti krivičnog procesuiranja učesnika na barikadama. Međutim, dvojica Srba ostala su u pritvoru, specijalne jedinice nisu se povukle sa severa Kosova, a na pomolu nije bilo ni formiranje ZSO.

Uprkos tome što nisu ispunjeni svi uslovi, politički predstavnici Srba sa Kosova, još jednom ukazuju poverenje srpskom predsedniku, poštujući njegovu odluku.

Tada su iz Raške poručili: „Mi nikakvu veru u Kurtija nemamo i ne možemo imati. Ukoliko se i nadalje nastave hapšenja, nastavi kontinuirani teror nad srpskim narodom, mi ćemo zatvoriti sever Kosova za prištinske diskriminatorske institucije zauvek. Tada ćemo da postavimo barikade koje nikada neće biti sklonjene i koje će za Prištinu biti granica koju nikada neće preći“.

Upravo oni koji su postavili, barikade su i uklonili.

Bojkot izbora 

Ipak, u mesecima koji dolaze, granica je i te kako pređena. Usledile su dodatne krize…

Naime, kosovske vlasti u aprilu su organizovale nove izbore. Srbi su ih bojkotovali, jer nisu ispunjeni zahtevi zbog kojih su napustili kosovske institucije, obrazložila je putem saopštenja Srpska lista.

Usled ove odluke, četiri opštine na severu po prvi put dobijaju gradonačelnike iz redova albanske zajednice.

Zakletvu u kosovskoj opštinskoj zgradi, 19. maja, polaže jedino novoizabrani gradonačelnik Severne Mitrovice iz redova Samoopredeljenja, Erden Atić, odakle i vrši svoju funkciju.

Preostala trojica gradonačelnika, 25. maja zakletvu polažu na alternativnim mestima, jer se u istim opštinskim zgradama nalaze i privremeni organi koji funkcionišu po srpskom sistemu.

U međuvremenu je bilo nagoveštaja da predstavnici albanskih partija u tri opštine na severu Kosova, treba da uđu u zgrade lokalnih samouprava i preuzmu vlast najkasnije do 28. maja. Na to je upozorio i sam predsednik Srbije.

Kriza za krizom

Međutim, čini se da je srpski predsednik nekako „izgubio iz vida“ tu činjenicu, te je na miting SNS-a „Srbija nade” 26. maja u Beogradu, pozvao znatan broj Srba sa Kosova.

Gradonačelnici Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića, iskoristili su baš taj dan, da uz pomoć specijalnih jedinica Kosovske policije nasilno zauzmu zgrade opština.

Oni Srbi koji nisu otišli na miting, pokušali su to da spreče, ali im nije pošlo za rukom. Nisu pomogli ni apeli međunarodnih predstavnika da se prekine sa nasilnim merama kosovskih vlasti. Ubrzo je prostor ispred opština postao poprište sukoba policije i građana, a povređeno je nekoliko desetina ljudi. Kako bi rasterali okupljene građane, policajci u punoj opremi sa dugim cevima, bacali su suzavac i šok-bombe. Kada je prilaz opštinskim objektima osiguran, novi predsednici opština albanske nacionalnosti ušli su u njih.

Vrativši se iz Beograda, revoltirani Srbi sačekali su ponedeljak, sa namerom da spreče novoizabrane gradonačelnike da dođu na posao u opštinske zgrade, ali i da nateraju specijalce da se odatle povuku.

Ipak, sačekao ih je KFOR, sa kojim su se Srbi u Zvečanu, nakon višesatnih pregovora, sukobili. Tom prilikom, povređeno je više od 80 ljudi i sa jedne i sa druge strane.

Tog 29. maja, uhapšena su dvojica Srba R. P. i D. O., tada osumnjičena za četiri krivična dela „udruživanje radi rušenja ustavnog poretka”, „ugrožavanje bezbednosti lica pod međunarodnom zaštitom”, „napad na službeno lice” i „učešće u grupi koja vrši krivična dela huliganstva”.

U danima koji slede, Srbi se svakodnevno okupljaju ispred zgrada opština, izražavajući protest zbog uzurpiranih radnih mesta, ali i uhapšenih. U međuvremenu, spisak uhapšenih raste, pojavljuju se i navodni spiskovi za hapšenje Srba.

„Sateran u ćošak“, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je preko malih ekrana uputio „savet“ Srbima da se čuvaju, tako što će se „skloniti“ na izvesno vreme.

„Svi oni koji misle da bi ti neljudi krenuli na njih, samo da se sklone na izvesno vreme, jer čovek (Kurti) nije svoj“, nemoćno je tada konstatovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ponavljanje zahteva i traženje novih

Nakon učestalih hapšenja Srba, međusobnih optužbi i uvreda, sve dublje krize, međunarodna zajednica je sve češće pozivala na održavanje novih izbora i deeskalaciju, ali Srpska lista je imala „uslove“.

Predsednik Srpske liste, Goran Rakić, 22. juna, posle sastanka u Severnoj Mitrovici sa bivšim specijalnim izaslanikom Sjedinjenih Američkih Država za dijalog Beograda i Prištine Ričardom Grenelom, ponovio je zahteve i izlistao nove.

U ime srpskog naroda sa severa Kosova, Rakić je tada zatražio da se specijalne jednice povuku, a da taj bezbednosni vakuum popuni EULEX i KFOR.

„Drugi zahtev je bio da se svi neosnovano i neopravdano, bez dokaza uhapšeni Srbi puste, amnestiraju. Ne tražimo da se oslobode kriminalci koji su optuženi za ubistva, seksualne delikte, teška krivična dela, samo da svi koji su uhapšeni koji su učestvovali u protestima i na barikadama.“

Izlistao je još jedan zahtev Srba – „da svi lažni gradonačelnici podnesu ostavku i nakon toga bi mogli da se održe fer i slobodni izbori“.

Ipak, uslov svih uslova, kako je tada naveo, je formiranje Zajednice srpskih opština.

Međusobne optužbe

Srpska lista nastavila je da odbija svaku saradnju sa Prištinom. Na izjave Aljbina Kurtija i njegovog „potrčka“ kosovskog ministra unutrašnjih poslova, Dželjalja Svečlje, reagovala je uglavnom saopštenjima, nastavljajući sa međusobnim optužbama.

Tako je, npr. kosovski premijer, 14. septembra u Briselu, nakon sastanka na visokom nivou, kazao da ne može da traži od gradonačelnika da podnesu ostavke i „da pate zbog grešaka Srpske liste“, naglasivši da je ova stranka napravila grešku izlaskom iz kosovskih institucija.

„Srpska lista, zlom voljom, napravila je veliku grešku, kada je najpre izašla iz sistema. E sada, ne možemo mi da patimo i platimo za njihovu grešku. Oni koji prave greške će patiti i platiti. Ja želim da ljudi učestvuju na novim izborima i zato postoji mogućnost peticije – da se sa 20 odsto potpisa pokrene proces ka završavanju manadata“, kazao je Kurti nakon sastanka sa Vučićem.

Na to je ubrzo potom saopštenjem reagovao tadašnji potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić: „99.9% srpskog naroda odlučilo je da neće na izbore pod pritiskom čizama tvojih specijalaca, na kojima je krv Srba koje su upucali i prebili i Srpska lista je sledila tu odluku jer je bila i uvek će biti uz svoj narod“.

„Aljbine Кurtiju, kao i svi okupatori možeš kako hoćeš ali ne i dokle hoćeš. Vreme će pokazati ko će na kraju da pati i da plati. Živela Srbija!”, navedeno je u objavi Radoičića.

Banjska – nova realnost

Deset dana nakon ovog saopštenja, u mestu Banjska kod Zvečana, došlo je do oružanog sukoba između Kosovske policije i grupe uniformisanih lica. Tada je u zasedi poginuo pripadnik Kosovske policije, a ubijena su i trojica napadača sa severa Kosova. Odgovornost za ova dešavanja preuzeo je upravo tadašnji potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić.

Kosovske vlasti optužuju Srbiju za „terorizam“, „zločinački“ napad i „pokušaj aneksije severa Kosova“. Beograd poriče bilo kakvu umešanost i Kurtija i dalje optužuje za „teror nad Srbima“. Milana Radoičića, koji je podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste, srpski organi, nakon izjave u MUP-u, priveli su nakratko, pa pustili. Ipak, predsednik Srbije tvrdi da će Radoičić odgovarati pred srpskim organima, dok Priština traži da on bude izručen kosovskim vlastima.

Usled novonastale situacije i zbog toga što kosovska vlada „na najbrutalniji način zloupotrebljava“ dešavanja u Banjskoj, a da se „niko sa Zapada i ne osvrće i ne govori da je tako nešto nedopustivo“, predsednik Srbije iznenada upućuje molbu Srbima sa Kosova.

Moli ih da se izađe na izbore što je pre moguće, odnosno da „izađu“ sa inicijativama za što bržom organizacijom izbornog procesa, naglašavajući da je reč o njegovoj molbi i tome kako on lično sagledava stvari.

„Možda oni vide bolje, drugačije, ali to je moja molba za njih, da se izađe na izbore što je moguće pre i neka onda Aljbin Kurti kaže da on ne želi izbore i da je demokratski da neko sa 3,4 odsto vlada na severu Kosova“, naveo je srpski predsednik.

Dan nakon što je Aleksandar Vučić uputio molbu Srbima, Srpska lista je ovaj „apel“ poslušala. Ovu vrlo važnu odluku javnosti je saopštila na konferenciji za novinare, koju su pratila tek dva medija.

„Tražimo od Prištine da u najkraćem roku raspiše vanredne lokalne izbore za gradonačelnike i odbornike u sve četiri opštine na severu Kosova i Metohije“, naveo je predsednik Srpske liste, Goran Rakić, naglašavajući da su sve dosadašnje političke odluke „donosili u koordinaciji sa Beogradom“.

Lopta je sada u dvorištu Prištine, kaže Rakić, iste one koja, prema viđenju srpskih vlasti i Srpske liste, „teroriše srpski narod“. ZSO nije formirana. Specijalne jedinice nisu napustile sever. Srpska lista, uz „molbu“, ponovo nedosledna u svojim obećanjima.