Pre svitanja 7. januara zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.
Jutarnja liturgija
Proslava rođenja Hristovog počinje jutarnjom liturgijom koja se služi u svim hramovima.
Posle službe u crkvi se prima nafora (osvećeni hleb) i to je prvo što se uzima na ovaj praznik.
Božićni pozdrav
Jedan od najvažnijih običaja je da se ljudi umesto uobičajenog pozdrava na današnji dan pozdravljaju sa „Hrstos se rodi“ i otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
Položajnik
Božić ne može da prođe bez položajnika, koji kao specijalni gost dolazi u kuću domaćina rano ujutru. To je prva osoba koja kroči u kuću na Božić.
Položajnik dolazi sam ili je unapred određen, zato što se smatra da će doneti sreću porodici.
Kada položajnik uđe, običaj je da pozdravi ukućane rečima „Hristos se rodi“, a onda da priđe ognju, uzme grančicu badnjaka i džara vatru uz reči – „koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica“.
On može da nabroji sve što misli da bi domaćinu bilo važno da mu se umnoži. Veruje se da će porodica zahvaljujući tome biti zdrava i radosna tokom cele godine, a običaj je da domaćini daruju položajnika.
Česnica
Rano ujutro na Božić domaćica zamesi testo, uglavnom od pšeničnog brašna i pravi pogaču koja se zove česnica. Pripremu česnice prate različiti običaji koji su se menjali vremenom.
Nekada se voda za testo u nekim krajevima donosila na Božić pre svitanja sa izvora ili bunara, u koje se baci pregršt žita. Ovu vodu nazivali su „jakom vodom“, pridajući joj posebnu blagotvornu snagu.
Uobičajeno je da se u testo za česnicu stavi novčić, koji se može čuvati i koristiti u ovu svrhu iz godine u godinu, naročito ako je od plemenitog metala.
Pored toga, u česnicu se mogu staviti i kukuruz, pasulj, ovas, pšenica, orasi, ali i iverak od badnjaka. Nekada su u česnicu stavljani čak i deo jarma i parče kućnog praga.
Običaji se mogu razlikovati u nekim delovima zemlje.
Česnica se odozgo bode grančicom badnjaka i ima ulogu slavskog kolača na Božić.
Kada svi stanu za sto, nakon molitve pristupa se lomljenju česnice. Domaćin sa jednim članom porodice okreće česnicu tri puta s leva na desno, a zatim ukućani lome česnicu među sobom pazeći da ne otpadne nijedna mrva.
Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan i uspešan tokom čitave godine.
Božićna trpeza
Pre 40 dana počeo je Božićni post, koji se smatra pročišćenjem duha i tela.
Danas je prvi dan u godini kada se jede mrsna hrana, a božićni ručak tradicionalno je najsvečaniji obrok u toku godine.
Božićna trpeza prema običajima je obilna i berićetna, jer se veruje da će zbog toga i čitava godina biti takva.
Hrana ne bi trebalo da se odnosi sa stola naredna tri dana, a nakon posta za Božić se jede meso, uglavnom prasetina ili jagnjetina.
Nekada se hrana za božićnu trpezu pripremala duži vremenski period, pa je ona simbol zajedništva i porodice koja se okuplja oko trpeze.
Danas valja početi posao, ne treba dremati
Prema narodnom verovanju, danas valja od svakog posla nešto započeti, da bi do sledećeg Božića sve išlo od ruke.
Ne spava se, da se ne bi dremalo cele godine.
Na današnji dan ne valja da bude svađa i rasprava, a posvađani treba da se pomire.
Praznik se provodi u krugu porodice, ne ide se u tuđe kuće.
