16:58, 17.07.2021Izvor: KoSSev, Radio Kontakt Plus

Odbijen zahtev odbrane Tasića za umanjenje kazne, presuda konačna



Kosovski Vrhovni sud odlučio je da odbije zahtev odbrane Darka Tasića za zaštitu zakonitosti, čime mu je potvrđena kazna zatvora od 11 godina za ratni zločin protiv civilnog stanovništva koju je izrekao Apelacioni sud u Prištini.

odbijen-zahtev-odbrane-tasica-za-umanjenje-kazne-presuda-konacna

Foto: fakteplus.net

Vrhovni sud je odluku doneo početkom maja, a ona je odbrani dostavljena ovog četvrtka, potvrdio je za KoSSev jedan od advokat Darka Tasića, Ljubomir Pantović.

Pantović podseća da je prvostepenom odlukom suda Tasić osuđen juna 2020. godine na 22 godine zatvora, dok ju je potom Apelacioni sud, decembra iste godine, prepolovio na 11 godina.

Nakon odluke Apelacionog suda, odbrana Darka Tasića obratila se Vrhovnom sudu uputivši zahtev za zaštitu zakonitosti – tj. vanredno pravno sredstvo, tražeći da se kazna zatvora dodatno umanji.

„Tražili smo da se smanji kazna zbog toga što je Apelacioni sud Kosova, kada je odlučivao o našoj žalbi i preinačio odluku i smanjio za pola, naveo da je maksimalna kazna zatvora za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva za koji je suđeno Tasiću – 20 godina zatvora“, tvrdi Pantović.

Međutim, kako kaže advokat Darka Tasića, maksimalna kazna za ovo krivično delo, prema krivičnom zakoniku SFRJ, koji je bio na snazi 1999. godine, zapravo je 15 godina.

S obzirom na to da Tasić nije osuđen za ubistvo ili teže oblike krivičnog dela ratnog zločina, Pantović smatra da je kazna trebalo da ide više ka minimumu – pet godina zatvora, a ne maksimumu.

„Znači nije dvadeset godina, već je maksimalna kazna pet godina niža, prema tome, i kazna od 11 godina nije adekvatna, već je trebalo da bude niža“, objasnio je Pantović.

Tvrdi da se Vrhovni sud u svojoj odluci složio sa njegovom konstatacijom – da je maksimalna kazna zatvora za krivično delo za koja je optužen Tasić 15 godina.

„Sud je rekao, kaznu ostavljamo takvu kakva jeste – 11 godina. Ali vi ste u pravu, maksimalna kazna jeste 15 godina, ali, pošto se izrečena kazna kreće u tom rasponu od 5 do 15 godina, mi ovu kaznu ne diramo“, dodao je Pantović.

Kao jedinu „korisnu stvar“ iz ove odluke Pantović vidi upravo to što je Vrhovni sud potvrdio da je maksimalna kazna 15 godina, naglasivši da sada sudovi koji procesuiraju ratne zločine neće moći da izriču kazne veće od ove, kako je to bio slučaj u prošlosti.

Tužilac predlagao sporazum o priznanju krivice sa kaznom od 6 godina zatvora

Iako kaže da ne postoje pravi dokazi koji bi ukazali na krivicu Tasića, Pantović je mišljenja da bi najviša kazna za delo za koje je osuđen, trebalo da bude šest godina zatvora.

Tvrdi da je istog mišljenja bio i EULEX-ov tužilac tokom istražne faze postupka.

U ovoj fazi tužilac je predlagao Darku Tasiću da sklope sporazum o priznanju krivice, u kom bi bilo utvrđeno da Darko Tasić bude osuđen na kaznu zatvora od šest godina, kazao je za KoSSev Pantović.

Međutim, kako dodaje, Tasić je odbio predlog rekavši – „neću da priznam da sam kriv ni za jedan dan zatvora, jer nisam kriv uopšte“.

Odlukom Vrhovnog suda, presuda Darku Tasiću postala je pravosnažna i konačna. Međutim, ostaje još jedna pravna mogućnost – žalba Ustavnom sudu Kosova.

Pantović smatra da je povređen krivični zakon na štetu Tasića, ali i dodaje da je prilično mala mogućnost da će se na Ustavnom sudu nešto promeniti.

Međutim, potvrdio je da razmišlja o ovom potezu i da će se, nakon konsultacija, možda odlučiti da se zajedno sa drugim advokatom – Dejanom Vasićem, obrati Ustavnom sudu.

Podsetimo, Darko Tasić uhapšen je 2017. godine na prelazu Brnjak i od tada se nalazi u zatvoru visoke sigurnosti Grdovac kod Podujeva.

Odlukom Osnovnog, a potom i Apelacionog suda, proglašen je krivim po dvema tačkama optužnice za krivično delo Ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Govoreći o prvoj tački optužnice, Pantović je prethodno za KoSSev kazao da se Tasiću na teret stavlja krađa koja proizilazi iz vojne potrebe u selu Mala Kruša koja je navodno počinjena marta meseca 1999. godine.

Pantović je tada odbacio ovu tačku optužnice, jer, kako kaže, Tasić je bio samo civil, te čak i da je krao i da ima dokaza, to nije ratni zločin, nego obična krađa.

Drugo delo koje se Tasiću stavljalo na teret je „nehumano postupanje sa leševima“ tokom sukoba – tj. da je ugurao kamion sa leševima u reku Beli Drim koja protiče nedaleko od sela Male Kruše, u nameri da se prikrije zločin.

Kancelarija za KiM: Refleksija dnevnopolitičkih napada prema Srbima

Ovom presudom nastavljena je praksa Prištine da se Srbima određuju drakonske zatvorske kazne za zločine za koje ne postoje neoborivi dokazi van svake pravne sumnje, niti kredibilni svedoci, saopšteno je iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju. 

“Jasno je da je ovakva odluka suda refleksija i dnevnopolitičkih napada usmerenih prema Srbima sa Кosova i Metohije i prakse da se srpski narod oglašava krivim po političkoj i etničkoj osnovi”, ocenjuju iz Kancelarije.

Naglašavaju da ovakve drakonske presude jednom civilu "dodatno služe Prištini za kreiranje veštačkog balansa u odnosu na zločine OVK i političkog narativa o Srbima, koje albanski političari žele da proglase zločincima". 

“Istovremeno, Tasiću su tokom procesa povređena prava, prema sopstvenom priznanju bio je pretučen od strane zatvorskih čuvara novembra prošle godine, ali za takvo postupanje niko nije sankcionisan”, zaključuje se u saopštenju.


Tagovi: PravosuđeSrbiRatni zločin

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije