Nadomak tvrđave Berata – albanskog grada hiljadu prozora, Rešad Dula poreklom iz Novog Pazara u kome nikada nije bio, gaji 120 stabala masline.
Ove godine rod je izuzetan, ali kako kaže, masline nema ko da bere.
„Imamo problem jer su masline rodile, ali nema ko da ih bere, radnici ne mogu da se nađu“, iskren je Dula.
Albaniji fale radnici svih struka. Odliv radne snage doveo je u težak položaj industriju i poljoprivredu ove zemlje.
Radnici iz Albanije mahom odlaze u Grčku, Italiju i druge zemlje EU, a odnedavno i u Srbiju.
Ove godine je bilo problema i u turizmu, kažu u Udruženju prehrambenih proizvođača.
„Naše udruženje je pokušalo da reši problem i da ga prevaziđe uvozom radne snage iz drugih zemalja – Bangladeša, Indije, Afrike, ali nije bilo rezultata jer oni što dođu ovde, kratko se zadrže. Zarada, ali ni zemlja im nisu primamljivi, pa odavde pokušavaju da odu na zapad, odnosno u Evropsku uniju“, ističe Aljban Zusi, predsednik pomenutog udruženja.
Da je odliv radno sposobnog stanovništva veliki, kažu i u najvećoj srpskoj distributerskoj kompaniji, koja od 2018. godine posluje u Albaniji.
Iz zemlje ne odlaze samo radnici već i visokoobrazovani stručnjaci.
„odliv radne snage – jedan je od većih problema kojim smo pogođeni ne samo mi u Albaniji, već i ceo region. Od 2001. godine taj trend u Albaniji je naročito izražen. Kako bi zadržali radnike, naša kompanija je preduzela niz mera koje za sada daju dobre rezultate“, navodi Aljban Ujkašej, generalni direktor „Nelt Albanija“.
Kako bi zadržala radnike u zemlji, Vlada Albanije je nedavno povećala zarade u pojedinim sektorima, ali to ne sprečava njihov odlazak.
Prema podacima koje je nedavno objavio Zavod za statistiku u Tirani, u poslednjih sedam godina zemlju je napustilo oko 37.000 građana, tj. 1,2 odsto radno sposobnog stanovništva starosti od 15 do 44 godine.
