Ovogodišnji dvodnevni forum o izazovima i mogućnostima dece i mladih, u organizaciji Domovika, okupio je predstavnike organizacija civilnog društva iz različitih zajednica, međunarodnih organizacija, obrazovnih institucija, pojedince iz privatnog sektora, aktiviste, kao i predstavnike omladinskih grupa.
Trinaest panelista u četiri panela govorilo je na teme građanskog prostora, obrazovanja, mentalnog zdravlja mladih i ekologije. Svako iz svog uloga govorio je o trenutnom položaju dece i mladih i oblastima koje su od suštinske važnosti za njih, onome što treba unaprediti, kao i o udruženom delovanju institucija i pojedinaca koje je ključ u borbi za unapređenje kvaliteta života dece i mladih na različitim poljima.
Prvi dan foruma bio je posvećen građanskom prostoru i obrazovanju. Učesnici Foruma ukazali su na probleme, a takođe i dali preporuke kako unaprediti prostor za mlade. Neke od preporuka su da civilni sektor treba da pokaže svest, hrabrost i odgovornost i da rad zasniva u smeru informisanosti dece i mladih, budući da je neinformisanost njihov najveći problem; treba raditi na unapređenju veština dece i mladih; neophodno je slušati mlade i podržati ih. Takođe, treba iskoristiti svaku priliku za neformalno obrazovanje, te isto pružiti svakom detetu; neformalno obrazovanje najbolji je alat za podršku inkluziji.
Građanski prostor
Omladinski aktivista, bivši direktor Krovne organizacije mladih u Srbiji, Marjan Cvetković, istakao je da je neophodno da društvo osluškuje lokalnu zajednicu i prati potrebe mladih kako bi ih stalno dizalo na jedan viši nivo.
„Moj aktivizam se uvek zasniva na tome da tražim prazan prostor i u tom praznom prostoru stvaram promenu koja leži na potrebama mladih u toj lokalnoj zajednici. Potrebe su uvek iste, samo se prilagođavaju lokalnoj zajednici. Ali potreba je svuda ista – da mladi budu pokretači promena, da žive u jednom lepšem i kvalitetnijem ambijentu.“
Naglašava i da je najveći problem mladih neinformisanost.
„Lično verujem da naš rad treba da se zasniva u pravcu informisanosti dece i mladih. Veliki broj mladih je svestan da im treba informacija, ali ne znaju gde da je traže. Svaka lokalna zajednica treba da ima nešto nalik Info centru i da ta info tačka pomogne mladoj osobi da ona nastavi pravi put. Često se dešava da mladi ljudi, posebno oni koji nisu dovoljno smeli i hrabri ostanu bez informacije ili dođu do nekih površnih informacija ili dezinformacija i nastaju posledice kao što su nebezbednost, nezaposlenost, itd. Moramo kao društvo, kao civilni sektor, kao pojedinci, pojedinke, kao organizacije, mnogo više da radimo na tom polju, kako bismo informacije učinili dostupnim mladim ljudima“, podvlači Cvetković.
Svetlana Baldini, psiholog-savetnik na projektu u humanitarnoj organizaciji „Caritas“, je govorila o radu sa romskom decom, na terenu, u Romskoj mahali, i projektima koji traju već više od decenije, a u skladu sa potrebama dece i roditelja romske zajednice.
„Deca sa kojom radimo su u uzrastu od tri do 15 godina. Trenutno u našem uzorku imamo 100 dece sa kojom radimo. Radi se tako što direktno, na terenu, ulazimo u njihove kuće, u porodice i neophodno je ostvariti jednu vrstu poverenja i iskrenosti da bi nas ti ljudi primili, kako bismo postali sastavni deo njihove porodice, posebno zato što oni pripadaju jednoj drugačijoj kulturi i imaju potpuno drugačije običaje u odnosu na naše.“
Ističe da su problemi Roma raznovrsni i da ih ima puno, naročito što oni žive u izolovanoj zajednici od društva. Tome su, najčešće, doprinele česte migracije i život u kolektivnim centrima, te se suočavaju sa lošom ekonomskom i finansijskom situacijom, visokom stopom nezaposlenosti, lošim zdravstvenim i higijenskim uslovima, u kojima žive, uz loše porodične odnose i vaspitne stilove, koji uključuju dosta fizičkog i verbalnog nasilja.
„Tu su, još, i poteškoće prilikom vađenja dokumentacije, kao što su izvodi, lična karta, prijava deteta po rođenju, itd. Mi sarađujemo sa institucijama koje su zadužene za ove poslove i na taj način Romi dobijaju tačne informacije od nas kome, kada i gde da se obrate i jave. Često organizujemo edukativne radionice, sa roditeljima, na temu zdravlja i vakcinacije, uz dobru kooperativnost sa Domom zdravlja iz Mitrovice. Većina dece su sada redovno vakcinisana i mi im, pravovremeno, uručujemo pozive za vakcinaciju“, navodi Baldini.
Dodaje da svoj doprinos imaju i kada je u pitanju obrazovanje.
„Pomažemo im pri upisu u školu, radimo sa decom na izradi domaćih zadataka i na opismenjavanju na srpskom jeziku, zato što oni imaju veliki problem oko jezičke barijere, jer je njihov maternji jezik, zapravo, albanski, žive u južnom delu Mitrovice, gde se govori samo na albanskom jeziku, a nastavu pohađaju u severnom delu Mitrovice, koja se odvija na srpskom jeziku. Te škole su isključivo romske, odnosno pohađaju je samo romska deca, što predstavlja još jedan vid socijalne izolacije“, ukazuje.
Navodi i problem romske dece koja ne idu u vrtiće, jer su im roditelji, uglavnom nezaposleni, te nemaju zakonsku potrebnu dokumentaciju koja je neophodna za upis u obdanište ili vrtić. Samim tim prvi susret te dece sa većom grupom dece se odvija u predškolskom periodu, kada se većina njih po prvi put susreće sa srpskim jezikom, što im, pored odvajanja od porodice prilikom ulaska u drugu grupu, stvara dodatni stres i konfuziju.
„Naš zadatak je da toj deci olakšamo, da ih pripremimo, kako dete, tako i roditelje, da im predstavimo koje sve to benefite, zapravo imaju, od pohađanja škole, i od sticanja obrazovanja, jer nije tako retko da nam se desi da baš zbog toga neki roditelji odlučuju da preskoče predškolsko ili odlože polazak u školu“, ističe Baldini.
Ukazuje da je neophodno da institucije primete, da vide i da čuju Rome kao jednake građane ovog društva.
„Društvo, kao institucija, treba da ih prepozna, da im pruži bolju i kvalitetniju podršku ne samo na papiru, nego i u realnosti. Tu mislim na stopu zaposlenosti, na aktiviranje u društvene tokove, na uključivanje da budu u mešovitim školama. Da nisu oni zbog toga nešto drugačiji u odnosu na našu decu i u odnosu na nas, uopšte. Nego da se jednostavno poštujemo, razumemo i da živimo zajedno“, podvlači Baldini.
Aida Krasnići, učenica 4. godine Medicinske škole i članica omladinske grupe UM, iz Romske mahale, govorila je o filmu koji je snimila, sa svojim drugarima, iz Mahale. Tema filma su rani brakovi kod Roma, a Aida je igrala i glavnu ulogu – devojčicu koju su udali veoma mladu i koja je primorana da obavlja kućne poslove. Mladima poručuje:
„Sasvim je u redu ukoliko nešto ne znate, ali nije u redu ako ne pokušate to da promenite. Potrebno je da budemo promena sami sebi i onda možemo menjati svet. Budimo najbolja verzija sebe i najbolji primer ljudima oko vas. Shvatite da se uspeh ne meri samo onim što ste postigli u životu, već ukoliko ste inspirisali druge da nešto urade.“
Menadžer za razvoj programa u NVO Community Building Mitrovica (CBM), Kuštrim Đošaj, govorio je o pomirenju mladih Srba i Albanaca, kao i o prevenciji nasilja i terorizma, i promeni ponašanja mladih, s obzirom na to da trenutno vodi program osnovne inkluzivne zajednice koji se bavi prevencijom nasilnog ekstremizma sa fokusom na etno-nacionalni i desničarski ekstremizam, kao i rehabilitacijom i reintegracijom povratnika koji su vraćeni iz zona sukoba u ratu u Siriji. Prema njegovim rečima, neophodno je da se ostvari promena da mladi Albanci i Srbi budu zajedno, da se druže, a nikako da budu odvojeni u grupi.
„Treba pružiti podršku mladima, saslušati ih, otvoriti im vrata i na neki način finansirati njihove aktivnosti. Ne smemo da gubimo mlade. Na jugu sam video nedostatak nade među mladima. Mnogo njih želi da napusti Kosovo. Čim se desi liberalizacija viza ili nešto slično tome, oni će pobeći jer vide mnogo prilika. Ne želimo da izgubimo te mlade ljude, a izgubićemo ih ako im samo kažemo ‘Da, mi vas volimo’. To nije dovoljno, moramo i da pokažemo. Da ih podržimo i da im kažemo da su oni veoma važni za ovu zajednicu“, poručuje Đošaj.
Obrazovanje
Drugi panel prvog dana foruma, bio je posvećen obrazovanju – formalnom i neformalnom.
Tatjana Kompirović, vanredni profesor na Katedri za pedagogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem Kosovskoj Mitrovici, otkriva da Filozofski fakultet ima osmoro romskih studenata koji aktivno studiraju i jedanaestoro studenata koji su upisani po afirmativnim merama po odnosu osoba sa hendikepom ili invaliditetom.
„Na trećoj godini studija, na Katedri za engleski jezik i književnost, nastavu pohađa jedan student koji je iz našeg grada, ovde, i koji ima problem sa vidom, potpuno je slep. Ali to nije umanjilo njegov uspeh na fakultetu i on je student generacije treće godine studija Katedre za engleski jezik i književnost.“
Što se tiče upisne politike na fakultetu, Filozofski fakultet ima dva mesta na prvu godinu studija sa invaliditetom ili hendikepom, dva mesta za romsku populaciju i dva mesta za studente, odnosno učenike koji su svoje srednje obrazovanje stekli negde u inostranstvu. Rangiranje prijavljenih kandidata se vrši na osnovu istog prijemnog ispita koji važi za studente iz opšte populacije, koji dolaze na fakultet, i da se u rangiranju ne uzima u obzir stepen bolesti ili oštećenja, već postignuti uspeh na prijemnom ispitu.
Iako upisuju studente sa različitim smetnjama, iz kategorije osoba sa invaliditetom, Kompirović kaže da ipak nemaju baš najadekvatnije uslove u smislu asistivne tehnologije ili, pak, obučenosti nastavnika u radu sa takvim studentima, niti im je to normirano zakonskim propisima i podzakonskim aktima. Stoga naglašava da bi neka inicijativa, možda čak i iz civilnog sektora, mogla da ide u tom pravcu da se takve stvari u budućnosti menjaju.
Šefica zonske kancelarije UNICEF-a u Mitrovici, Ivana Milosavljević, govorila je o ranom obrazovanju i naglasila da je ključni problem za zajednicu sistemsko prikupljanje podataka, koji bi se mogli naći na jednom mestu, što bi umnogome olakšalo uključivanje marginalizovane dece u obrazovni sistem na neformalan način.
Miljana Bulatović Dunđerin, direktorka Art punkt akvarijus-a, podsetila je da ne postoji samo problem sa inkluzijom dece sa poteškoćama u razvoju, već i sa inkluzijom koja se odnosi na starija lica, delinkvente, kao i ljude koji nisu pronašli sebe u nekom delu trenutka svog života, nisu uspeli da završe formalno obrazovanje, a ipak pokušavaju nešto da promene u životu, i u tom smislu u neformalnom obrazovanju imaju izuzetne rezultate.
„Bitno je da naglasimo da su diskriminacija, neinkluzivnost, neprisutnost razumevanja za mišljenje i razmišljanja mladih, uopšte, i dece, i od strane roditelja i od strane institucija, nešto što će biti problem koji ćemo rešavati svakako dugo godina i zbog toga se svakog dana suočavamo sa činjenicama da u formalnom obrazovanju, znači u školskim institucijama, univerzitetima i svim ostalim obrazovnim programima imamo jasno definisanu diskriminaciju“, naglašava.
Poručuje da neformalno obrazovanje traje čitavog života i nikada ne ostavlja znak pitanja za onog ko je u jednom trenutku svog života rešio da ga primeni.
Drugi dan foruma učesnici su se osvrnuli na teme mentalnog zdravlja i ekologije. Zaključci su da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja, da predrasude o odlasku kod psihologa treba prevazići, da je socijalna podrška od velike važnosti, da je neophodno raditi na problemima koji se odnose na životnu sredinu sa fokusom na problem zagađenja vazduha, budući da ona direktno utiče na nas i naše zdravlje.
Forum 2023 održan je u četvrtak i petak, odnosno 29. i 30. novembra u Evropskoj kući u severnom delu Mitrovice.
