Orlić potvrdio datum sednice o Kosovu

Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić potvrdio je da će u četvrtak, 2. februara biti održana sednica parlamenta, kojoj će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i poslanike ...
Image

Orlić je, na TV Hepi, pokazao izveštaj o toku pregovaračkog procesa, koji je dostavila Vlada Srbije.

Ovo je dostavljeno svim poslanicima da ne bi rekli da nemaju materijal za sednicu parlamenta u četvrtak, koja je i najavljena pre sedam dana, rekao je on.

„Bilo bi dobro da pokažu da razumeju ozbiljnost trenutka u kom se država nalazi i da se odgovorno ponašaju na toj sednici, podrže izveštaj i pošaljemo poruku koju razumeju svi, i u Prištini i u svetu“, rekao je Orlić.

Podsetimo, Vlada Srbije prehodno je Skuštini uputila predlog da sazove posebnu sednicu na kojoj bi se obratio predsednik Vučić i poslanike izvestio o toku pregovaračkog procesa sa Prištinom, a ujedno je u proceduru poslat i izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju o pregovorima od 1. septembra 2022. godine do 15. januara ove godine.

U izveštaju nema reči o francusko-nemačkom predlogu

Predlog je upućen u skupštinsku proceduru 30. januara, a potpisala ga je premijerka Ana Brnabić.

„Premda se kriza dijaloga Beograda i Prištine od 2018. godine sistemski razvijala i produbljivala, tokom ovog izveštajnog perioda nepobitno je došlo do njene krajnje eskalacije. Isključivu odgovornost za takav razvoj događaja nesporno snose aktuelne Privremene institucije samoupave u Prištini, koje od dolaska na vlast Aljbina Kurtija pojačavaju sistematsku diskirminaciju Srba, uz uporno odbijanje sprovođenja i kršenja gotovo svih dogovora“, navodi se u tekstu.

U izveštajnom periodu, dodaje Kancelarija, zabeleženo je 68 etnički motivisanih napada, a na Badnji dan (6. januara) su u punoj meri prištinske strukture potvrdile svoj antisrpski karakter.

„Posledične reakcije zvaničnika u Prištini na napad na srpsku decu u potpunosti su potvrdile da te institucije u najmanjoj meri idejno podstiču nasilje protiv Srba“, ističe se u tekstu povodom pokušaja ubistva dečaka (11) i mladića (21) u Gotovuši na Badnji dan.

Kancelarija podseća i na odgovor KFOR-a da se odbije povratak dela srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo, postavljanje punktova jedinica kosovske policije na više lokacija na severu, postupanje pravosuđa na Kosovu i na slučaj Dejana Pantića, kada više od deset dana nije bilo informacije gde se nalazi posle hapšenja.

U Izveštaju se govori o Nikoli Nedeljkoviću, koji je pušten na slobodu posle šest meseci zatvora posle hapšenja na Gazimestanu, slučaju porodice Petrović u Velikoj Hoči, ranjavanju Miljana Delevića na Bistričkom mostu, Stefanu Tomiću koji je pretučen na Božić i Lazaru Milutinoviću iz Suvog Dola, kojeg su napali Albanci.

U tekstu se podseća i na situacije koje su dovele do toga da Srbi izađu iz prištinskih institucija, pre svega policije i pravosuđa, ali i podizanja barikada.

„Ovako necivilizacijsko postupanje prištinske strane je od septembra 2022. godine prouzrokovalo više ozbljnih kriza na terenu i posledično opredelilo prirodu dijaloga“, ističe se u izveštaju i dodaje da se dijalog koristio kao mehanizam za deeskalaciju kriza, umesto rešavanja pitanja radi unapređenja kvaliteta života ljudi.

„Rasplet kriza je na kraju uverljivo pokazao koliko je dijalogu sistemski nedostajao uravnoteženiji pristup stranama, jer je Priština odustala od eskalacije tek posle vrlo direktnog i nedvosmislenog međunarodnog pritiska“, ističe se u izveštaju Kancelarije.

Kancelarija navodi i da će srpska strana nastaviti da insistira na priroitetnom i neodložnom ispunjenju obaveze formiranja Zajednice srpskih opština.

Tokom izveštajnog perioda, navodi se, zaključen je jedan sporazum kojim je regulisano pitanje registarskih tablica vozila.

U zaključku Izveštaja se naglašava da je postignuto po srpsku stranu „objektivno povoljno kompromisno rešenje kroz dogovor o tablicama od 23. novembra“, Beograd i Srbi sa Kosova su isposlovali jasnu i nedvosmislenu pisanu potvrdu KFOR-a da prištinske bezbednosne snage neće ulaziti na sever bez odobrenja komandanta KFOR-a i četiri srpska gradonačelnika.

Dobijena je zajednička javna izjava SAD i EU kojom se garantuje da Priština neće hapsiti i procesuirati bilo kojeg Srbina koji je učestvovao na „mirnim protestima/barikadama“, a očuvan je i znatno unapređen kredibilitet srpske strane kao pouzdanog partnera koji je posvećen normalizaciji odnosa, čime su „osujećene maliciozne prištinske namere da portretiše Beograd kao navodni izvor nestabilnosti u regionu“.

U dokumentima koje je Vlada Srbije uputila u parlament nema reči o francuko-nemačkom, odnosno evropskom predlogu za rešenje kosovske krize.

Međunarodni izaslanici SAD, Italije, Francuske i Nemačke, koje je u Beogradu i Prištini predvodio specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, doneli su 20. januara predlog evropskog plana za nastavak dijaloga, koji nije dostupan javnosti, a koji će verovatno biti tema debate u Skupštini Srbije.

Ceo tekst Izveštaja Kancelarije za KiM o pregovorima Beograda i Prištine, možete pročitati OVDE.

FoNet/N1


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.