Pasjane se u rekordere upisalo pre dve godine, kada je u jednom danu rođeno osam beba.
Od prvog plača 2015. godine, porodilište u tom selu nadomak Gnjilana, broji gotovo 1.000 dece.
„Imamo dovoljan broj porođaja i pregleda, s obzirom na to koliki je broj stanovnika ovde. Ranije su nam se pacijentkinje porađale u Vranju, Gračanici, Mitrovici, za Niš su išle, a sad već imamo jedan tim koji je dobar i produktivan“, kazao je za RTS specijalista ginekologije i akušerstva, dr Mirjana Kuzmanović.
Tim Zdravstvenog centra Gnjilane čini 340 zaposlenih. Njihovi pacijenti ne moraju na preglede u centralnu Srbiju, jer se bolnica u Pasjanu ne razlikuje od gradskih. Ima najmodernije aparate i laboratoriju.
„Imamo 35 ambulanti širom Pomoravlja, koje dobro funkcionišu. U svakoj ambulanti imamo lekara i medicinsko osoblje. Nema liste čekanja. Naši pacijenti ako danas zakažu – sutra se sigurno pregledaju. Mogu reći da je Zdravstveni centar jedan od osnovnih stubova opstanka našeg naroda u Pomoravlju“, istakao je direktor Zdravstvenog centra Gnjilane Zoran Perić.
Opstaju izolovani, okruženi Albancima. Lakše je onima koje je geografija udružila – oko tri hiljade Srba živi u susednim selima – Pasjane, Donja Budriga i Parteš.
Jedna ulica u Partešu nosi ime našeg nobelovca, Ive Andrića. Ipak, da bi opisali svoj karakter, žitelji Kosovskog Pomoravlja ne koriste književni jezik. Kako su nam rekli, ovde važi pravilo – da muž nije onaj koji tepa, već onaj koji trpi tepanje.
„Kosovsko Pomoravlje“ pomaže najugroženijima
Zato što trpe, uspeli su da sačuvaju ognjišta, mišljenje je Nikole Vasića, osnivača internet prodavnice „Kupuj sa Kosmeta“, prve u tom kraju koja se bavi razvojem malih porodičnih biznisa.
Vodi i humanitarnu organizaciju „Kosovsko Pomoravlje“, koja pomaže najugroženijima. U najtežem periodu pandemije korona virusa, podelili su pet tona hrane.
„Njima je najvažnije da smo ovde, da im u svakom trenutku uskočimo u pomoć. Naša organizacija je mlada i ne možemo da zadržimo omladinu. Država ima program podrške, ali mora da se preispita i da bude efikasniji“, smatra Vasić.
Iz Jagodine, preko Beograda do Parteša
Odluku da se doseli u Parteš ne preispituje supruga Nikole Vasića – Marija. Iz rodne Jagodine otišla je u Beograd na školovanje, a sa diplomom Fakulteta političkih nauka na Kosovo i Metohiju.
Kazala je da se još navikava na život u nekoliko ulica.
„Uvek je prisutan taj osećaj da smo ipak malo izolovani, okruženi sasvim drugačijim okolnostima. Sa time se budite, to ne može da se opiše, ali se itekako oseća“, dodaje Marija Vasić.
Prva lekcija koju je naučila na Kosovu i Metohiji jeste da ništa ne planira.
„Moji životni prioriteti su se promenili kada sam prvi put došla na Kosovo i Metohiju. Mene je prosto privukao neki malo suroviji život u nepoznatom obliku iz koga je jako teško stvoriti nešto trajno i autentično, ali je to mnogo važno i za narod i za pojedinca“, kazala je Vasićeva.
Dodala je da joj je najveća želja da sa novom porodicom i prijateljima u tome uspe.
