18:04, 23.05.2020Izvor: Radio Kontakt plus

Pitaljke kao tradicionalni običaj Ramazana



Deo ramazanske tradicije su ramazanke, posebne lepinje sa semenom ćurekota, koje pekari prave samo tokom meseca Ramazana. Bez ove vrste hleba, ramazanska trpeza i iftar gotovo su nezamislivi.

pitaljke-kao-tradicionalni-obicaj-ramazana

Radio Kontakt Plus

 

Haki Fetahi, vlasnik pekare „Moni“ u naselju Bošnjačka mahala, jedne od najstarijih u Mitrovici, otkriva nam da se ramazanke prave od svega nekoliko sastojaka.

“Ide voda, so, brašno i kvasac, ništa više. Testo nije isto kao za hleb ili za lepinju, jer je tanko”, objašnjava nam Fetahi.

I premda se radi o najjednostavnijoj vrsti hleba, ramazanke se razlikuju od običnih lepinja po tome što se posipaju posebim začinom "ćurekotom" koji im daje specifičan šmek.

Začin ćurekot se na ovim prostorima donosi iz Turske, a može se kupiti u Prizrenu, Prištini… On je i razlog zbog kojeg se ramazanke mogu bez problema jesti dok su tople, iako, po pravilu, vruće pecivo nije zdravo kunzumirati. Za ćurekot je, prema verovanju, poslanik Muhamed rekao da je lek za sve bolesti, osim smrti, da donosi sreću i blagostanje. 

Haki Fetahi nam otkriva za šta je još dobar ovaj začin.

“Ljudi ga koriste za dosta stvari i bez Ramazana. Dobar je za masnoću, za šećer naročito, za dosta stvari…”

Mitrovicom se tokom kasnog popodneva i večeri širi miris ramazanki, koje se mogu kupiti do 8 sati uveče. U njihovom ukusu uživaju ne samo oni koji poste tokom Ramazana, već i mnogi drugi.

“Svake godine kad dođe mesec Ramazan, obavezno krenemo da spremamo ramazanke. Mesec dana imamo dosta posla, pogotovo pred iftar se stvara velika gužva, jer ljudi vole da uh jedu kad su vruće. Od 15 sati krećemo da ih spremamo, pa do osam uveče, jer je to vreme kada se one spremaju za iftar i ljudi uvek tada dolaze, jer znaju da izlaze vruće”, priča dalje Haki Fetahi.

Korišćenje novih tehnologija nije uticalo na promenu ukusa ramazanki, koji je, tvrdi Fetahi, ostao isti, samo je način pripreme danas lakši nego ranije.

“Sad je samo u pitanju peć, ništa drugo. Nekada su bile stare peći, a sada su moderne koje uvozimo iz Italije. Šamot je isti, samo se ranije unutra ložilo, a sada ove moderne pekare imaju dole ložnicu, gde se ubacuju drva. Po ukusu, isto je skoro, samo što je ranije za oko bilo bolje, da se vidi, starinski nešto, ništa drugo. Tada je bila veća muka nego sad. Bili su stari modeli miksera, više je trebalo da se mesi, da nadođe testo… a sada je nova tehnika.”

Iako pandemija korona virusa nije zaobišla gotovo nijedan sektor privrede, Fetahi kaže da su ipak zadovoljni poslom.

“Ranije je bilo više posla, ali ni ove godine nije loše, kako smo mislili da neće da bude posla, bilo je. Zbog ove situacije, korone, ljudi su se plašili, ali neki i nisu. Bitno je da ima posla. U svakom slučaju, nije loše.”

Pekara “Moni” može se pohvaliti tradicijom pekarskog zanata dugom preko šest decenija.

“Ovaj posao i naš pokojni deda je radio. Mi se bavimo ovim poslom od posle rata. To je naš kraj, svi Prizrenci to imaju, drugi zanat nemaju. Znači skoro preko 70 godina. U Mitrovici smo skoro 60 godina, tu smo među najstarijima.”

Pekara “Moni” nosi ime po Hakijevom pokojnom ocu, od kojeg je nasledio ovaj zanat. Njegova deca su četvrta generacija koja se bavi ovim ozbiljnim porodičnim poslom.

“Ovo je naš zanat, a mene je naučio pokojni otac, koji se bavio ovim poslom odmalena, i deda isto… i to nam je ostalo. Meni je trebalo dosta vremena da naučim ovaj zanat. I sad se nastavlja… radi sin, ćerka, svi zajedno radimo.”

Pored ramazanki, ljubitelji pekarskih proizvoda, u ovoj pekari mogu naći različite vrste slanih i slatkih peciva.

Poslušajte i radio-emisiju:

 


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti




Najčitanije


08:19, 24.05.2020


Najnovije