17:15 – Biševac: Ovo vam neće proći, nećemo dozvoliti da nam oduzimate zemlju na ovaj način
Među prisutnima bio je i lider GI „Za Zubin Potok“ Milija Biševac koji je eksproprijaciju nazvao uzurpacijom, a kosovskoj vladi poručio da im građani neće dozvoliti oduzimanje zemlje.
Milija Biševac javnoj raspravi danas prisustvovao je iako, kako je sam kazao, nije planirao „da im ne bi dao legitimitet da odu u Prištinu i kažu da su održali nekakvu javnu raspravu“, ali i kako bi, kao odbornik u SO Zubin Potok. zastupao interese građana.
Predstavnike kosovske vlade pozvao je da ne koriste termin eksproprijacija, već uzurpacija, jer je, kaže, vlasnicima parcela zemlja oduzeta.
„Gospodo, ovo nije javna rasprava. Ovo je samo vaše pravdanje na to što se javna rasprava o eksproprijaciji, ovo nije eksproprijacija niti javna rasprava, ovo je vaše pravdanje na uzurpaciju“, poručio je Biševac.
16:34 – Mitrović: Zloupotrebljavate svoju funkciju, narod jednostavno ne želi baze, pokrenite pitanje kod vlade i vratite na pređašnje stanje
„Nezadovoljan narod, svi smo nezadovoljni zato što ovde jednostavno narod to ne želi. Svima može da se uradi svašta, ali je to zloupotreba položaja i funkcije državnih organa. Zato predlažem da pokrenete pitanje u vladi i stanje vratite na pređašnje i da, ako postoji potreba za pojačanom bezbednošću, da se proširi zgrada u Zubinom Potoku“, kazao je advokat Srđan Mitrović na današnjoj javnoj raspravi u Zubinom Potoku predstavnicima Odeljenja za eksproprijaciju iz Prištine.
Druga zaredom javna rasprava u poslednjih sedam dana, od strane meštana i dela javnosti doživljena je kao iznuđena na međunarodni pritisak.
Mitrović koji zastupa interese oštećenih meštana, ukazao je na to da je ona u međuvremenu dobila, kako navodi „jako lošu konotaciju“.
„Naime, Vi gospodine Murati prema nama nastupate sa pozicija sa kojima nam jednostavno vređate inteligenciju. Kako Vi to mislite da nešto što je već sagrađeno, potom kažete da se radi o putevima? I da je to javni interes da se povežu sela sa opštinom Zubin Potok?“, kazao je Mitrović.
Ukazao je i na to da se kroz izlaganje predstavnika za eksproprijaciji vidi da se radi o grešci u primeni zakona.
„To su poslovi opštine. Pogledajte tamo u tački 3, ili koja već, šta vlada može da radi. Vlada može da pravi samo međugradske puteve. Ne može da pravi puteve na nivou opštine. Nadležna je opština“, naveo je Mitrović.
„Ja računam da ste vi ozbiljan čovek i mi smo svi ozbiljni ljudi. Tako ste kazali, izjavljujete nešto što samo vi vidite, a ne vidi niko od nas. Mi vidimo policijsku bazu u Jasenoviku, ništa drugo.“
Postavljajući pitanje direktoru Odeljenja za eksproprijaciju, Afrimu Muratiju da li i dalje stoji pri tome da se na eksproprisanom zemljištu grade putevi, kazao je i da bi se onda moglo postaviti i pitanje da li zapravo svi treba da napuste sednicu kada se na potcenjivački način razgovara i sa meštanima i sa advokatima.
„Je li i dalje stojite pri tome? Neko će da beleži šta se ovog dana kaže i šta nam vi govorite. Da li će to da budu putevi koji povezuju Zubin Potok sa okolnim selima? Ali vi to sad nećete da kažete“, više puta je postavio pitanje.
„O kakvom mi javnom interesu pričamo, a ovo je pitanje svih pitanja“, upitao je.
Podržao je ono na šta je ukazao i njegov kolega Ljubomir Pantović u vezi sa renoviranjem runirane privatne kuće u kojoj je smeštena policija u Zubinom Potoku, kao odgovoru na Muratijeve reči da se odlukama o eksproprijaciji „povećava bezbednost“.
Mitrović je izneo argument da, ukoliko je u pitanju nadzor pogranične linije, onda se radi o pripadnicima pogranične policije, koji su na terenu, u patrolama, te da i u takvom slučaju može da se proširi postojeći objekat, ili da se izgradi i novi u blizini jezera.
„Ako postoji potreba za povećanjem patrola pogranične policije, dajte onda da sagradimo zgradu koja će da liči na jedno mesto blizu jezera i linije. Ovako, šta dobijemo time?! Nezadovoljan narod, svi smo nezadovoljni zato što ovde jednostavno narod to ne želi. Svima može da se uradi svašta, ali je to zloupotreba položaja i funkcije državnih organa. Zato predlažem da pokrenete pitanje u vladi i stanje vratite na pređašnje i da, ako postoji potreba za pojačanom bezbednošću, da se proširi zgrada u Zubinom Potoku.“
Ovaj advokat je naglasio da se radi o ličnom predlogu ograđujući se da možda sami građani to ne žele, ali da je želeo da bude konstruktivan i iznese moguća rešenja.
15:39 – Pantović: Govorite o povećanju bezbednosti, onda uložite u ruinu u kojoj se nalazi policijska stanica u Zubinom Potoku, a ne u kasarnu
Na severu Kosova, baze specijalne policije Kosova koje se grade na delu eksproprisane zemlje će očigledno vrlo brzo postati kasarne, ovu informaciju je zabrinutim građanima izneo advokat koji štiti njihova prava, Ljubomir Pantović.
Više od 138 ha zemlje eksproprisano je prethodnih pola godine u Leposaviću i Zubinom Potoku, sa samo jednim objašnjenjem iz kosovske vlade: Radi se „infrastrukturnim projektima od javnog značaja“. Nezadovoljstvo i zabrinutost meštana prelili su se i na reakciju iz EU koja je zamerila na proceduri, tek nakon čega su usledile dve javne rasprave.
Ipak ni nakon druge, koja je održana danas u Zubinom Potoku, na uporna pitanja meštana, civilnih predstavnika i advokata – „Šta se gradi“ od predstavnika Odeljenja za eksproprijaciju se nije moglo čuti ništa više do „izgradnje puteva“, postavljanja „optičkih kablova“, „ekonomskog razvoja“ i „povećanja bezbednosti“.
Upravo je na opasku direktora Odeljenja za eksproprijaciju, Afrima Muratija, da žele da povećaju bezbednost, jedan od pravnih zastupnika oštećenih meštana Ibarskog Kolašina danas izneo predlog da se onda hitno uloži u runirani objekat policijske postaje u Zubinom Potoku.
„Poštovani građani, gospodin Murati ne želi da ispuni obavezu koju ima prema vama i da sada kaže ovo što je kolega potencirao malopre – šta je cilj ove eksprorijacije? Šta ćete da gradite i zašto javna rasprava kad joj vreme nije? Jer ste već te objekte izgradili, ili su u završnoj fazi gradnje“, naveo je advokat Ljubomir Pantović.
Podsećajući na to da je sam Murati već spominjao danas aspekt bezbednosti, Pantović je problemu prišao sa drugim argumentom – zašto se onda u tom slučaju ne uloži novac za hitnu rekonstrukciju, ili novu izgradnju policijske stanice u Zubinom Potoku, s obzirom na tešku ruiniranost i neprikladnost samog objekta u kom već godinama postoji stanica Kosovske policije u ovoj opštini.
„Ja znam da je to projekat vlade Kosova da se sever integriše u Kosovo kako je mnogo puta i istaknuto od strane zvaničnika Kosova, ali kad već spominjete taj aspekt, evo izvolite, posle ove sednice, pođite do stanice policije Zubin Potok da vidite u kakvom stanju se nalazi taj objekat. To je jedna privatna kuća u katastrofalnom stanju koja ne ispunjava ni elementarne uslove da bude policijska stanica. Ruinirana! Izvolite, uložite, pošto pričamo o bezbednosti, novac u taj objekat, ili dajte da sagradimo novu policijsku stanicu u Zubinom Potoku koja će da ispunjava uslove.“
Umesto toga, Pantović navodi da se gradi „nešto što će evidentno vrlo brzo i postati kasarna, vojna baza“.
„Dakle, vi niste rekli, ja ću i da kažem, nije cilj eksprorijacije ni ekonomski razvoj, ni povećanje bezbednosti, ni očuvanje lične i imovinske sigurnosti građana. Cilj je ovo što sam malopre rekao – integracija severa u Kosovo, na jedan jako, moram da kažem, neprikladan način, da ne upotrebim drugi izraz“, naglasio je ovaj advokat.
Više puta je u svom kratkom obraćanju pozvao Muratija da da precizan i konkretan odgovor na pitanje koje se mesecima postavlja, ali i na obe javne rasprave do sada: Šta kosovska vlada gradi na eksproprisanoj zemlji?
Ja vas pozivam gospodine Murati, da odgovorite ljudima na ova dva pitanja koja se konstantno postavljaju
15:21 – Mijačić: Mi išli da obeležimo turističku stazu, specijalci nas jurili kao teroriste
„Nakon ovog sastanka idem na Međunarodni sajam turizma. Ja se pitam, da li na tom sajmu ja treba da promovišem aktivni turizam ili Kurtijev ratni avanturizam?“ – postavio je danas pitanje na javnoj raspravi u Zubinom Potoku, Dragiša Mijačić.
Poreklom iz ove opštine, rukovodi organizacijom koja se bavi aktivnom promocijom turizma Ibarskog Kolašina, te je javnu raspravu iskoristio da predstavnicima Odeljenja za eksproprijaciju iz Prištine zameri između ostalog i da su nepripremljeni došli na rasprave koje su na severu organizovali tek nakon što je više od 138 ha zemlje u proteklih pola godine praktično već eksproprisano radi „infrastrukturnih poslova od javnog značaja“.
To je sve što je javnost uspela da sazna u zvaničnim saopštenjima vlade, ali na terenu se primećuje da se na ovim parcelama izgrađuju uveliko baze specijalne policije, za koju meštani veruju da će imati, štaviše, i vojnu namenu.
„Nama staza prolazi pored baze koju ste napravili u Jasenoviku. Jesenas kad smo mi išli da obeležimo staze, specijalci su nas jurili kao teroriste. Pričamo o međunarodnoj turističkoj stazi“, kazao je danas Mijačić.
„Gospodine Murati, ja imam utisak da vi ne znate gde ste došli“, dodao je.
„Vi nama pričate o ekonomskom razvoju. Šta su ciljevi ekonomskog razvoja opštine Zubin Potok?“ – Mijačić je postavio pitanje direktoru Odeljenja za eksproprijaciju, Afrimu Muratiju, pre nego mu je sam i odgovorio:
„To je turističlki razvoj“.
Zamerio je Muratiju što je, kako je kazao, nepripremljen došao na javnu raspravu i što nije upoznat da u ovoj opštini postoji više značajnih turističkih proizvoda. Danas je istakao tri.
„Via ferata Berim koji je u kategoriji najboljih i najdužih svetskih proizvoda te vrste. Da ponovim, najbolji i najveći na svetu, ne na Kosovu, ne u Zubinom Potoku, ne na Balkanu – na svetu! Evo ga!“ – Mijačić je podigao i veliki pano sa fotografijom popularne destinacije zaljubljenika u ekstremni alpinizam, pokazujući ga gostima iz Prištine.
Pokazao je i tekst sa poznatog medija o prirodi i turizmu „Lonely Planet“, u kom se to navodi.
„Ne kaže Dragiša Mijačić da je najbolji na svetu, kažu svetski stručnjaci.“
Jezero Gazivode izdvojio je kao drugu turističku destinaciju i sve popularnije ulaganje u ovu vrstu jezerskog turizma posebno ulaganja od strane privatnog sektora.
„Treći turistički proizvod – evo ga – međunarodna planinarska staza od Zubinog Potoka do Rugovske klisure i dalje do Slovenije – Via Dinarida!“, naveo je dalje Mijačić, uz ponovno pokazivanje, sada planinarske turističke mape.
„Nama staza prolazi pored baze koju ste napravili u Jasenoviku. Jesenas kad smo mi išli da obeležimo staze, specijalci su nas jurili kao teroriste. Pričamo o međunarodnoj turističkoj stazi. A šta bi bilo da smo imali turiste tog dana, da su prošli. Da li bi se oni vratili ponovo i u Zubin Potok, i na Kosovo, i uopšte na Balkan?!“
Ukazao je na promociju u koju se ulaže i pokazao više međunarodnih turističkih vodiča u kojima je Zubin Potok obeležen kao jedna od ključnih turističkih destinaciji na Balkanu.
„Mokra Gora i jezero Gazivode jedna od deset najboljih skrivenih destinacija na Balkanu“, citirao je deo sadržaja.
„Otuda i pitam, koji je javni interes u militarizaciji opštine Zubin Potok?“
Prošle godine obustavljena je cela sezona dok se pravila baza, kazao je dalje, ističući: „Nismo mogli da dovodimo turiste kada nam dolaze ljudi sa mitraljezima i prstima na obaraču. Pitanje da li ćemo uopošte ove godine da otvaramo sezonu“.
„Nakon ovog sastanka idem na Međunarodni sajam turizma. Ja se pitam, da li na tom sajmu ja treba da promovišem aktivni turizam ili Kurtijev ratni avanturizam?! Je l’ mi pričamo ovde o ekonomskom interesu?! Šta će nam ova militarizacija u turistickoj opštini ako pričamo o ekonomskom razvoju?!“
Na kraju je podsetio na to da je kosovska vlada podnela aplikaciju za prijem u Savet Evrope, a da upravo ovo telo funkcioniše na principu zaštite prema dvema konvencijama:
Evropska povelja o zaštiti ljudskih prava i evropska povelja o lokalnoj samoupravi.
„Ono što vi radite ovde je direktno u suprotnosti i sa jednom i sa drugom konvencijom. Verujte, koliko smo se borili za razvoj turizma, toliko ćemo se boriti da ne uništite turizam u Zubinom Potoku i na taj način obavestićemo sve zemlje Saveta Evrope i sve zemlje Kvinte i sve međunarodne partnere, uključujući i EU koji su ulagali u turizam. Jer, ako je javni interes Kosova, ne može da bude i militarizacija i ekonomski razvoj! Na vama je da odlučite!“, poručio je na kraju Mijačić, koji je istovremeno i kooridinator Radne grupe u Beogradu za pregovore Srbije sa EU.
14:59- Oštećeni meštani ukazivali na probleme nastale odlukama kosovske vlade o eksproprijaciji
U ime meštana ali i u svoje ime, predstavnicima Prištine obratio se danas i jedan od oštećenih eksproprijacijom iz Gornjeg Jasenovika, Miroslav Đukić.
Kroz njegovo imanje sada je napravljen asfaltni put i to kilometar, a o bazama, ironično kaže, da ne zna ništa.
„Tek sada se to pominje da je neka baza napravljena. Uopšte nismo dobili nikakav izveštaj, niti papir za to“, ističe ovaj meštanin.
Put koji je asfaltiran sada, prošao je i pored groblja, gde nikada put nije bio.
„Mi sada da sahranimo čoveka, treba da ga nosimo 50 metara preko krša i loma, da bi došli do groblja koje je tu godinama unazad“, kaže Đukić, jer smatra da nije bilo potrebe da se tu i pravi put.
Kaže da asfaltiranjem tog puta ne postoji nikakva korist, nema fabrike zlata, nema litijuma, nema investicija – jednom rečju nije u ničijem interesu.
„To je lično naše seosko imanje. Sa sela smo ljudi i živimo od tih imanja – njiva, livada, voćka, šljiva, jabuka, šuma. Ne, ja sada moram da kupujem drva kako bi se grejali, pored moje šume koju sam imao 20, 30, 50 godina“, istakao je.
Precizira da su tokom pravljenja puta, urađeni i kanali, pa se tako prilikom velikih oluja i kiša, voda sa asfalta preliva i odlazi na imanja koja nisu oduzeta i tako uništava i tu plodnu zemlju.
Ovaj meštanin zahteva da se pošalje komisija i na licu mesta pogleda sve.
Imao je pitanje za prištinske predstavnike: Kako bi se vi osećali kad bi vam došao neko ispred kuće i napravio vam put, bez ikakvog pitanja? Da vam sve njive od kojih živite tako uništi? Nešto što je vekovima neko stvarao.
14:40 – Nenezić: Da parafraziram Reganove reči Gorbačovu, i obratim se predsedniku vlade u Prištini: Gospodine Kurti, srušite ovu bazu, pa onda da pričamo
Ukoliko vas zanima vladavina prava, ovi objekti treba da se sruše. Ljudi na čijoj zemlji su sagrađeni treba da se obeštete, ne za eksproprijaciju, nego za uzurpaciju njihove zemlje tokom tog perioda, ili okupaciju, kako god hoćete i ovaj postupak treba da se obustavi, poručio je pravni zastupnik porodica oštećenih odlukom kosovskih vlasti da im se ekspropriše zemlja.
„Znate kako gospodine Murati, vi ste meni za ovo kratko vreme postali veoma dragi, ali mi je istina draža“, kazao je na početku svog obraćanja Dragutin Nenezić.
On u Zubinom Potoku sada zastupa Svetomira Aksentijevića iz katastarske opštine Brnjak.
Uz podsećanje na to da su Kolašinci i te kako dobro upoznati sa značenjem reči ‘eksproprijacija’, s obzirom na izgradnju Gazivoda, kazao je da su hiljade njegovih stanovnika teška srca prihvatili odluku tadašnje socijalističke države 70-ih godina prošlog veka ostavljajući svoja imanja, ali da su odluku ipak prihvatili, jer je tada prepoznat javni interes.
„Ta brana i jezero postoje i danas i ljudima i danas služe. Međutim, ovo što se dešava danas je potpuno suprotno od toga“, kazao je Nenezić.
„Prvo, moramo da konstatujemo i to da je ova rasprava potpuno bespredmetna“, dodao je.
Vi ste nešto već uradili i sada naknadno, kako su kolege već i rekle, sprovodite raspravu kako bi se stvorio neki privid zakonitosti. Sve što je izgrađeno bez postupka eksproprijacije sprovedenog u skladu sa zakonom predstavlja bespravnu gradnju i to nikakva javna rasprava ne može naknadno da legalizuje
Nenezić je danas izlistao dve odluke evropskog suda za ljudska prava ukazujući na sličnosti sa načinom na koji se sprovodi eksproprijacija na severu.
„Skrenuo bih pažnju na dve odluke, jedna je odluka Sarika Idila protiv Turske koja se tiče upravo bespravne gradnje od strane bezbednosnih organa. Druga odluka je Papamihalopulos protiv Grčke, još zanimljivija. Isto se radi o bespravnoj izgradnji bezbednosnih organa koja je otpočela u vreme vojne diktature u Grčkoj“, poručio je.
Posebno grčki slučaj je spomenuo zbog, kako je objasnio, jakih sličnosti koje vidi u vezi sa pitanjem eksproprijacije na severu – „ne samo u bezakonju koje se sprovodi, nego i u karakteru režima koji ga sprovodi“.
„Da pričamo otvoreno, ovo što se dešava ovde danas i što se dešava nekoliko meseci unazad na teritorji opštine Zubin Potok – to je primer jednonacionalne policijske diktature za koju ne postoji zakon, za koju postoji samo nacionalni interes i zakon se primenjuje isključivo u funkciji tog javnog interesa i to kao jedan privid ili fasada, a ono što je iza te fasade, vi ne želite da nam otkrijete.“
Nenezić je ukazao upravo na ono što se desilo tokom prethodne rasprave u Leposaviću, ograđujući se ipak da je možda i bila „(ne)namerna greška“ u prevodu kada se u jednom trenutku, umesto „javnog“, govorilo o „nacionalnom interesu“:
„Ja mislim da je to jako dobar termin. Ovde postoji nacionalni interes, ali to nije interes nacije čiji predstavnici sede danas ovde. To je interes jedne druge nacije“.
„Opet se vraćam na vladavinu prava. Ukoliko vas zanima vladavina prava, ovi objekti treba da se sruše. Ljudi na čijoj zemlji su sagrađeni treba da se obeštete, ne za eksproprijaciju, nego za uzurpaciju njihove zemlje tokom tog perioda, ili okupaciju, kako god hoćete i ovaj postupak treba da se obustavi.“
Nenezić je predstavnicima vlasti u Prištini izneo i opasku da mu je sa jedne strane dobro poznato da se upravo Kosovo i kosovske vlasti veoma ugledaju na Sjedinjene Američke Države, ali da sa druge strane, „ovako nešto u Sjedinjenim Američkim Državamo ne bi moglo da se desi“.
„A ako već pričamo o SAD voleo bih da parafraziram predsednika Ronalda Regana koji je pokušao jedan veliki sukob da okonča tako što je rekao – gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid! Ukoliko želite da neki sukob okončate, nećete ga okončati tako što ćete da gradite baze, nećete ga okončati tako što ćete zamajavati ljude. Okončaćete ga tako što ćete im reći za početak o čemu se radi, a onda sve to obustaviti. Dakle, da parafraziram predsednika Regana ako mogu da se obratim u tom svojstvu predsedniku vlade u Prištini: Gospodine Kurti, srušite ovu bazu, pa onda da pričamo“, zaključio je pravni ekspert.
12:15 – Jakšić najavio krivičnu prijavu i pita: Šta je od javnog značaja napravljeno na mojoj imovini?
Međunarodna zajednica je zaslužna što se ova rasprava uopšte i održava, i baš je dobro što su i oni tu da sada vide kako se to na Kosovu „poštuju prava srpskog naroda“, kazao je Marko Jakšić, član porodice čiji je deo zemlje eksproprisan i to znatno ranije od drugih.
„Da nije bilo njihovog pritiska da spreče pravno nasilje, ne bi ni ovoga bilo“, poručio je Jakšić.
Ali to nije sve, podseća, Priština ima niz bespravnih odluka od prošle godine, pretežno iz meseca avgusta.
Potom je zamolio jednog od predstavnika kosovske vlade, da mu na karti pokaže gde se to tačno nalazi Velji Breg, a koji je prethodno kosovska vlada greškom svrstala u selo u opštini Leposavić.
Poručio je da je i njima jasno, da je sve što rade – kršenje zakona.
Odao im je i čast što se, kako je kazao, „dobro snalaze u situaciju u kojoj nisu u pravu i gde brane neodbranjivo“.
Jakšić je tokom svog obraćanja istakao da zna dosta onih kojima je imovina oduzeta, bez ikakve naknade.
Za krajnji cilj nije pitao, rekavši da već zna koja je namera sada i novih odluka, a tada je pokazao slike kosovskih najviših predstavnika koji su ovog leta obilazili upravo izgrađene baze i pozirali sa policajcima.
„Pa i sam kosovski premijer se ponaša kao lovac na severu Kosova kada dođe“, kazao je Jakšić.
Kako je i on jedan od onih čija je porodica oštećena ovim eksproprijacijama i kao, kako je kazao, Kolašinac – predstavnicima kosovske vlade poručio je:
„Ono što je silom oteto, silom će se i vratiti“.
11:30 – Vulović: Žalosno je da zakon krši onaj koji mora da ga sprovodi
Bivši gradonačelnik Zubinog Potoka, Srđan Vulović, nakon izjave predstavnika Prištine da toj lokalnoj samoupravi nedostaje ekonomski razvoj, odgovorio je da su u tom slučaju trebali meštanima da pomognu na drugi način, a ne izgradnjom policijskih baza.
Vulović smatra da su kosovski zvaničnici morali da dođu u Opštinu Zubin Potok i da predstave svoje planove za ekonomski razvoj tog područja.
Istakao je više puta da zakon, u ovom slučaju, krši upravo onaj koji treba da ga poštuje – tužilaštvo, sud, policija…
Sve pomenuto dovelo je do toga da meštani Zubinog Potoka eksproprijaciju vide direktno oduzimanje imovine, naveo je Vulović.
„Tako šalju ljudima jasnu poruku da je ovo teritorija na kojoj zakona nema“, istakao je Vulović.
10:35 – Počela javna rasprava o eksproprijaciji zemljišta u opštini Zubin Potok
Sednici prisustvuju direktor Odeljenja za eksproprijaciju iz Prištine, Afrim Murati, službenik pomenutog odeljenja Samir Brući i ekspert za geodeziju Dorontina Demaj.
U opštinskoj sali nalaze se meštani Zubinog Potoka, advokati Nebojša Vlajić, Ljubomir Pantović i Srđan Mitrović, pravni ekspert Dragutin Nenezić, Srđan Vulović – bivši gradonačelnik Zubinog Potoka, Marko Jakšić – politički aktivista i član porodice čiji je deo zemlje eksproprisan, lider GI „Srpski opstanak“ Aleksandar Arsenijević, predstavnici civilnog društva itd.
Ispred opštinske zgrade nalazi se manji broj pripadnika Kosovske policije i KFOR-a.
Današnja rasprava organizovana je nakon odluke kosovske vlade da imovinu u Jasenoviku proglasi za poseban javni interes.
U pitanju je zapravo samo jedna od odluka o eksproprijaciji zemlje u opštini Zubin Potok, jer se one vrše već mesecima unazad na tom prostoru.
Meštani svedoče da se na delovima eksproprisane zemlje već gradi nešto.
U prvoj polovini prošle godine podignuto je više baza specijalne jedinice Kosovske policije, dok je jedna od njih izgrađena u Donjem Jasenoviku, a druga takođe na teritoriji opštine Zubin Potok, odnosno u Brnjaku.
Izgradnja pomenutih baza prolazila je bez velike pompe, a ono što je uzbukalo javnost i pokrenulo ljude jeste odluka kosovskih vlasti da ekspropriše čitavo brdo ukupne površine 83 hektara u opštini Leposavić.
Potom se oglasila Evropska unija, koja je ukazala na manjkavost procesa. Nakon toga, kosovska vlada je donela odluku da 15. i 21. februara u Leposaviću i Zubinom Potoku budu održane javne rasprave.
KoSSev
