Post je prvi korak na putu spasenja, važan za duhovni i telesni život, vreme kada se pronalazi mera u svemu.
Trebalo bi da nauči čoveka suzdržavanju, ne samo od masne hrane, već i od svega što udaljava od Boga – zlobe, uvreda, besa, nedoličnog ponašanja.
Veruje se da je Božićni post uveden još u IV veku, dok je puno trajanje od 40 dana dobio u u XII veku.
Prema tumačenju vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji od uzdržavanja od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni.
Ciljevi su, kako je savetovao vladika Nikolaj – „očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja“.
Kako se hraniti tokom posta?
Po načinu ishrane, Božićni post nije zahtevan.
Riba je dozvoljena vikendom, na Vavedenje Presvete Bogorodice i Nikoljdan, bez obzira u koji dan padnu.
Ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim srede i petka koji se poste „na vodi“.
Poslednja sedmica pred Božić posti se strože, bez upotrebe ribe i ulja, sa hranom spremljenom samo na vodi.
Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, već uravnoteženu ishranu namirnicama biljnog porekla.
Ukoliko nam se tokom posta javi nervoza i loše misli, očigledno je da postoji neki problem i onda je najbolje prekinuti post.
Sveštenstvo savetuje da ljudi koji imaju neku hroničnu bolest, deca i trudnice izbegavaju post.
