15:44, 28.07.2021Izvor: RTV KiM

“Poštovanje Zakona o upotrebi jezika preduslov za bavljenje suštinskim pitanjima”



Publikacija pod nazivom "Procena statusa prava nevećinskih zajednica na Kosovu", koju je u Prištini predstavila NVO "Aktiv", ima za cilj da predstavi perspektivu običnog građanina, pripadnika nevećinskih zajednica, probleme sa kojima se svakodnevno ili periodično susreće, kao i njegove interese za koje smatra da donosioci odluka treba da uvaže u što kraćem periodu.

postovanje-zakona-o-upotrebi-jezika-preduslov-za-bavljenje-sustinskim-pitanjima

Foto: RTV KiM

Izvršni direktor NVO "Aktiv" Miodrag Milićević, kaže da je u prethodne dve decenije mnogo toga rečeno i napisano na temu položaja nevećinskih zajednica na Kosovu, ali da ovo pitanje i dalje zauzima centralno mesto u radu ove organizacije.

„Mi smo organizacija koja neguje i ceni univerzalne principe poštovanja ljudskih prava, za koje se sve vreme zalažemo. Dve decenije nakon okonačanja sukoba, verujem da smo na neki način kao društvo sazreli i da moramo da nateramo ključne nosioce vlasti da unaprede položaj svih nevećinskih zajednica na Kosovu“, rekao je Milićević.

Podsetio je na brojne primere nepoštovanja prava nevećinskih zajednica na Kosovu, a kao jedan od ključnih naveo nepoštovanje Zakona o upotrebi jezka sa kojim se suočava srpska zajednica, naglašavajući da je njegovo poštovanje preduslov za bavljenje suštinskim pitanjima.

„Upravo zbog toga što nemamo adekvatan i kontiunirani pristup informacijama na maternjem jeziku, propuštamo suštinu onoga čime bi trebalo da se bavimo. Brine me što ne postoji institucionalni odgovor, niti odgovornost prema onome što te institucije i nosioci vlasti predstavljaju. Problem sa upotrebnom jezika je endemsko stanje koje se nastavlja i produbljuje do te mere da mi imamo jedan sistemski problem za koji političari ne žele da nađu rešenje. Mi ga imamo i želimo da ga predočimo njima, ali ispunjavanje tih ciljeva zavisi od podrške međunarodne zajednice“, rekao je Milićević.

Dodao je da će u narednom periodu sa predstavnicima institucija održati individualne sastanke, na kojima će im problemi nevećinskih zajednica biti predočeni.

„Jezička prava, pitanje bezbednosti, pristup informacijama od javnog značaja - samo je jedan deo problema. Sve to objedinjeno planiramo da predočimo centralnim i lokalnim istitucijama, kako bi mogli bar taj jedan deo da rešavaju na sistematski način“, naveo je Milićević.

Igor Marković iz NVO "Aktiv", kazao je da je suština istraživanja prikazivanje problema i interesa pripadnika nevećinskih zajednica iz individualne perspektive.

„Istraživanje je rađeno širom Kosova, u svim opštinama u kojima postoji značajno prisustvo pripadnika nevećinskih zajednica. Izdvojeno je nekoliko ključnih tema, među kojima su sloboda kretanja tokom trajanja pandemije, proces povratka raseljenih, registracija vozila, odnos nevećinskih zajednica sa tzv. matičnim državama, materijalna sigurnost i sociološko-ekonomsko stanje na Kosovu, incidenti i pristup uslugama institucija iz perspektive nevećinskih zajednica“, pobrojao je Marković.

Šef odseka za javne politike u NVO "Aktiv", Kejleb Vau, rekao je da je pandemija korona virusa iznela na površinu probleme nevećinskih zajednica na Kosovu.

„Instrukcije Vlade Kosova tokom pandemije nisu bile prevođene. Mnogi članovi nevećinskih zajednica ističu problem oko ličnih dokumenata na njihovom jeziku, posebno u opštinama na zapadu Kosova. Otkrili smo da su mnogi pripadnici srpske, goranske i bošnjačke zajednice imali poteškoće u pristupu paketima ekonomske pomoći. Ono što smo videli u prethodnih nekoliko meseci nije samo slom komunikacije, već i dokaz da ona ponekad ne postoji“, kazao je Vau.

Izveštajem je obuhvaćena i predizborna kampanja.

„Kada smo ispitivali platforme stranaka koje su izdate od glavnih političkih partija, one su veoma često sadržale grub jezik koji je bio usmeren ka srpskoj zajednici na Kosovu. Određeni broj političara je davao jake izjave koje su bile usmerene ka kosovskim Srbima“, naveo je Vau.

Zamenik kosovskog ministra za regionalni razvoj, Almir Velji, govorio je o problemima bošnjačke zajednice.

„Problem bošnjačke zajednice je obrazovanje, svake godine imamo problem oko udžbenika i nadamo se da će od septembra on biti rešen. Socijalna pomoć je svim zajednicama tokom poplava takođe bila problem. Ministarstvo za regionalni razvoj pomaže start ap biznisima i pozivamo sve zajednice da apliciraju. Zajednice nisu dovoljno informisane o tome, a mi ćemo pre raspisivanja konkursa posetiti svaku zajednicu kako bi im kazali kako da apliciraju”, rekao je Velji.

Novinar RTK iz turske zajednice, Raif Krkul, kazao je da na Kosovu nema adekvatnih udžbenika na turskom jeziku.

„Zvanični jezik u Prizrenu je i turski. Ali, iako se naglašava da se on koristi, on se ne koristi ravnopravno u ovom gradu. Treba uvek tražiti dokumenta na svom jeziku, ravnopravna upotreba jezika treba da bude u svim opštinama. Ljudima je dosadilo da ponavljaju iste stvari i većinska zajednica smatra da će im dosaditi i da više na tome neće insistirati”, kazao je on.

Omladinski aktivista iz goranske zajednice, Fatir Berzati, slaže se da je jedan od glavnih problema - nepoštovanje prava na upotrebu maternjeg jezika.

„Goranska zajednica koristi srpski jezik, a mi ga ne možemo koristiti u institucijama. Izjave su često loše protumačene, naši politilčki predstavnici nisu aktivni po tom pitanju. Još jedan problem koji zabrinjava goransku zajednicu jesu minihidroelektrane koje niču kao pečurke, a voda je izvor života za goransku zajednicu koja je stalno u migraciji. Postoji pogrešna slika u medijima da Goranci zastupaju određenu politiku. Oni samo žele da žive i da budu deo sistema”, rekao je on.

Berzati je dodao da se Goranci imaju problema i po pitanju obrazovanja.

„Mi smo izvan sistema, naša deca pohađaju škole koje nisu adekvatne za obrazovanje. Svaka vlada je pokušala da reši ovo pitanje. Međutim, suština je da nisu hteli da prevedu ni plan i program sa albanskog na srpski jezik kako bi Goranci mogli da uče”, kazao je on.

Publikacija "Procena statusa prava nevećinskih zajednica na Kosovu", obuhvatila je analizu poštovanja prava bošnjačke, crnogorske, goranske, turske, hrvatske, jevrejske, srpske i zajednice Roma, Aškalija i Egipćana tokom 2020. godine. Njenu izradu je podržao Međunarodni centar Olof Palme.


Tagovi: SrbiJezikGoranciBošnjaciTurci

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije