Svečlja: Sever Kosova bio El Dorado za kriminal

„Kada analiziramo bezbednosnu situaciju na severu, onda shvatamo da se ne radi samo o nedavnoj krizi. Sever Kosova, odnosno četiri opštine na severu Kosova, kao oblast su bile poput ‘crne rupe’ u vladavini prava. Reč je o oblasti koju karakteriše izuzetan stepen krijumčarenja robe, gde su se kontinuirano i nekažnjavano dešavale različite vrste kriminalnih radnji“, navodi Svečlja.

Podseća da je Kosovska policija samo u poslednjih nekoliko meseci na severu otkrila pet laboratorija sa drogom, kao i radionice za rudarenje bitkoina koje su radile „na crno“.

„Zaustavili smo deset kamiona sa švercovanom robom, posebno robom koja podleže akcizi, i suočili smo se sa različitim kriminalnim grupama koje su pokušavale da održe ovu kriminalnu situaciju. Postoji jasna veza između politike i kriminala, a kada kažem kriminal, govorim o multinacionalnim vezama. Znači, koliko smo puta hapsili kriminalne grupe, činili su ih Albanci, Srbi, Bošnjaci, kako sa Kosova, tako i iz Srbije“, ističe Svečlja.

Kosovski ministar dodaje da je, međutim, karakteristično to što Vlada Srbije ne samo da toleriše pomenute kriminalne grupe, već ih i podržava i koristi za dodatni pritisak na lokalno stanovništvo.

„Radoičić uživa direktnu podršku predsednika Srbije“

Kao primer postojanja veze kriminala i politike izdvaja potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, koji je na „crnoj listi“ SAD i kog kosovsko pravosuđe sumnjiči za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića.

„Radoičić je ličnost koja uživa javnu podršku ne samo Srbije, već i nekih političkih predstavnika Kosova, ali je istovremeno na crnoj listi SAD zbog učešća u organizovanom kriminalu. Imamo mnogo dokaza da je, između ostalog, nedavno ilegalno ušao na Kosovo. Imamo izjave funkcionera Srpske liste koji su rekli da je Radoičić 31. jula i 1. avgusta bio na barikadama i da je bio organizator i branilac ovih barikada. To znači da imamo dovoljno dokaza o njegovim kriminalnim aktivnostima“, konstatuje Svečlja.

Poenta je, kako kaže, da postoji potpuni nedostatak saradnje vlasti u Beogradu sa vladom u Prištini kako bi Radoičić bio izveden pred lice pravde.

„Da stvar bude još gora, on (Radoičić) uživa direktnu podršku predsednika Srbije“, kaže Svečlja.

Na pitanje novinarke N1 kako Radoičić ulazi na Kosovo, Svečlja odgovara: „Imamo dugu graničnu liniju sa Srbijom i pojedincima, posebno onima koji su u vezi sa ovim grupama koje švercuju robu, olakšan je prelaz iz Srbije na Kosovo ili sa Kosova u Srbiju. Uspeli smo da šverc robe kamionima svedemo na minimum, ali je ilegalni prelaz lica, mislim, relativno lak.“

„Od siromašne ili srednje klase postali multimilioneri“

Dodao je i da su ljudi na severu Kosova većinom miroljubivi i žele da žive od svog rada, ali da je problem „u određenim kriminalnim grupama i političkim agendama Srbije i eksponenta Srbije na Kosovu“.

„Moramo razumeti jednu stvar, ta oblast je bila kao El Dorado za kriminalce. Imamo kriminalce koji su od siromašne ili srednje klase postali multimilioneri, zahvaljujući kriminalnoj delatnosti koja se na tom prostoru tolerisala više od 20 godina. Dobio sam na desetine, ako ne i stotine žalbi tamošnjih građana, koji su bili pod pritiskom kriminalnih grupa. Nije da kriminalne grupe samo žele da se obogate, već su one svojim arogantnim i banditskim ponašanjem prepreka za normalan život tamo. Dakle, naš imperativ je da tamo uspostavimo zakonitost“, istakao je kosovski ministar.

„Ništa što Srbija radi na Kosovu nije neusaglašeno sa Rusijom“

Osvrćući se na zabranu ulaska na Kosovo ruskoj novinarki Dariji Aslamovoj, Svečlja je rekao da je ona bila predmet procena bezbednosnih institucija i pre dolaska na Kosovo.

„Opšte je poznato da je ona deo ruske obaveštajne službe, osoba koja je proglašena personom non grata u Ukrajini, Moldaviji i Turskoj. Poznate su njene veze sa eksponentima ruske politike. Dakle, zasnovano je na mnogim drugim informacijama, i mislim da je bila legitimna i ispravna odluka kosovskih institucija, da je ova osoba neprihvatljiva za Kosovo“, poručio je on.

Ocenio je i da ništa što Srbija radi u vezi sa Kosovom nije neusaglašeno sa ruskim vlastima, sa ruskim ambasadorom i njihovim vojnim atašeima.

„Sada imamo aktivni propagandni rat Rusije u vezi sa Kosovom. Te noći kada su bile pojačane tenzije, između 31. jula i 1. avgusta, ova propagandna kampanja sa lažnim vestima stigla je iz Moskve, Beograda i okruga kao što je Severna Mitrovica. Inače su lažne vesti izazvale zbunjenost i to je dodatno zakomplikovalo situaciju, ali je pokazalo i planove koje su imali Rusi ili proruski eksponenti u Beogradu“, ocenio je Svečlja.

Istakao je i da je u poslednjih nekoliko meseci zabeleženo 14 napada na severu Kosova, od kojih deset na Kosovsku policiju.

„To je kulminiralo i tokom sadašnjih tenzija, gde su ljudi u maskirnim uniformama i naoružani dugim cevima direktno napali kosovske policajce i druge građane. Imamo 11 građana koje su slučajno bili na tim ulicama, a pretučeni su od ovih grupa. Imamo porodicu koja se vraćala u Švajcarsku, ili drugu koja je odlazila u Srbiju, ili romsku porodicu koje su ove grupe maltretirale. Imamo vozače kojima su oduzeta vozila i kamioni, a potom su pretučeni“, ističe kosovski ministar.

„Voleo bih da nemamo izlazno-ulazni dokument, ali Srbija maltretira naše građane“

Svečlja je rekao i da odluka o izdavanju dodatnog ulaznog dokumenta nije značila da će se građanima Srbije oduzimati dokumenta, već da bi im bio uručen dodatni papir uz, kako je kazao, izuzetno kratku proceduru.

„Proceduru koja traje tri, četiri sekunde duže od sadašnjih procedura i taj dokument će važiti 90 dana. Šta ima tu tragičnog da bi imali otežanu situaciju“, upitao je Svečlja.

Govoreći o tablicama, podsetio je da su postojala dva dogovora iz Brisela – jedan iz 2011, a drugi iz 2016. godine.

„Jedan deo građana je u međuvremenu promenio svoje registarske tablice sa nelegalnih na RKS. Ali ostao je deo njih koji su odbili da to urade. Mi smo kao vlada doneli odluku da ovim građanima damo dodatnu šansu da bez ikakvog finansijskog opterećenja i jednostavnim procedurama, pređu sa automobila sa nelegalnim tablicama na automobile sa legalnim tablicama. Bez carine, bez poreza, bez poreza na dodanu vrednost, bez ovih uobičajenih formalnosti koje se zahtevaju, želeli smo da pomognemo zamenu registarskih tablica“, kazao je Svečlja.

Rekao je da sve što građani treba da urade je da posle 1. septembra, sa postojećom dokumentacijom dođu u Centar za registraciju, predaju stare tablice i dobiće nove.

Prema njegovim rečima, na Kosovu postoji između osam i devet hiljada automobila sa registarskim tablicama „bivše Jugoslavije“, odnosno KM, PR, PE i sličnim oznakama.

„Paradoks ili potpuno neshvatljiva situacija je kako druga država može da izdaje registarske tablice gradova druge države i očekuje da ih ta država prihvati. Kako se desilo da je to nekada bilo prihvatljivo, to je pitanje za diskusiju, ali sada imamo legalnu i legitimnu odluku. Imali smo razgovore u Briselu i za to imamo izjave vlasti EU i drugih zemalja da je Kosovo učinilo sve da se ovaj problem prevaziđe“, tvrdi Svečlja.

Ukazao je i da automobili sa srpskim tablicama ne mogu da se kreću Kosovom, te da je neshvatljivo zašto bi iko želeo da zadrži tablice koje mu ograničavaju kretanje, kada bez ikakve doplate može da dobije tablice koje mu „omogućavaju slobodu kretanja, ne samo na Kosovu nego i šire“.

Pitanje tablica i ulaznih dokumenata, podvukao je Svečlja, nisu predmet razgovora sa srpskom stranom.

„Na primer, šta bih ja želeo? Voleo bih da uopšte nemamo ulazno-izlazni dokument. Ali Srbija 11 godina maltretira građane Republike Kosovo dokumentom, ostavljajući ih da čekaju satima da se opremaju, čak i uz doplatu. Mi smo tog dana kada smo izdali više od 2.600 ulazno-izlaznih potvrda pokazali, da ceo proces traje 20 sekundi. Mi bismo želeli, kao vlada, da ovu dokumentaciju ne izdaje ni naša vlast, a ni srpske vlasti. Ali to zavisi od srpskih vlasti“, kazao je.

Svečlja je poručio i da je Priština spremna da ukine izdavanje ulaznih dokumenata, ali i svih ostalih barijera, kada građani Kosova budu tretirani na, kako je rekao, isti demokratski i pravičan način kao što se Priština odnosi prema građanima Srbije koji ulaze na Kosovo.

„Spremni smo da ukinemo upotrebu ove vrste dokumenata i druge barijere sve dok je to zasnovano na poštenom odnosu, što znači da građani Republike Kosovo treba da budu tretirani na isti demokratski, pravičan način kao što se mi odnosimo prema građanima Republike Srbije koji ulaze na Kosovo.“

„Kosovo je nezavisna i suverena država, i prema međunarodnim ocenama, među najdemokratskijim državama u regionu, i sve odluke će se donositi u najboljem interesu njenih građana, svih njenih građana, bez ikakve razlike o etničkoj pripadnosti“, poručio je i dodao da nema razloga za napetosti.

„Uvereni smo da srpske vlasti treba da počnu da se ponašaju odgovorno. Problematičan pristup srpskih vlasti je mnogo širi od ove dve odluke kosovske vlade i taj pristup se mora radikalno promeniti. Nadam se da će Srbija, kao zemlja koju ćemo uvek imati za suseda, biti demokratizovana na način da vidimo kako ćemo napredovati u evropskim integracijama, a ne da imamo pokušaj srpske hegemonije i istovremeno biti satelit ruske hegemonije na celoj planeti“, kazao je.

Kazao je i da Priština ne želi tenzije, već poštovanje reda i zakona što je, kako je dodao, u najboljem interesu svih građana Kosova, ali i celog regiona, a dugoročno i same Srbije.

„Ali kao što sam i ranije rekao – da, zabrinuti smo, ali se ne bojimo i ne nedostaju nam kapaciteti da se suočimo sa ovom situacijom“, zaključio je Svečlja.

N1