O najstarijem i najvrednijem srpskom ćiriličnom rukopisu govoriće Veljko Topalović. Gost na predavanju biće Milan Ljubičić, predsednik Udruženja Srbska mreža iz Leskovca. U toku predavanja biće prikazan dokumentarni film „U početku beše reč“ o dramatičnom istorijatu najstarijeg srpskog ćiriličnog rukopisa.
U toku svečanog otvaranja izložbe, predviđeno je da vladika Teodosije preda pet primeraka faksimila „Miroslavljevog jevanđelja“ manastirima Pećka patrijaršija, Gračanica i Visoki Dečani, Prizrenskoj bogosloviji i Univerzitetu u Кosovskoj Mitrovici. Кnjige su dar Danijele i Nenada Lutovca.
Tokom naredna dva dana, 5. i 6. aprila, predavači će predstaviti izložbu učenicima osnovnih i srednjih škola kao i svim zainteresovanim građanima. Svi posetioci mogu da prelistaju faksimil ovog jevanđelja, koji je, po mišljenju direktora rukopisnih odeljenja evropskih nacionalnih biblioteka, najuspelije izdanje te vrste u svetu.
Izložbu, koju je do sada videlo 1.200.000 posetilaca, sačinjavaju: zakrivljeni pano sa fotografijom unutrašnjosti hilandarske crkve (gde je Miroslavljevo jevanđelje čuvano tokom 700 godina); specijalno izrađen postament i kovčeg iz kog se knjiga podiže prilikom otvaranja; 12 panoa na rol-apovima koji govore o simbolici likovnih ukrasa i dramatičnom istorijatu knjige i dokumentarni film „U početku beše reč“, koji je dobio prve nagrade na svetskim festivalima.
UNESКO je 2005. godine, proglasio Miroslavljevo jevanđelje za jedan od 120 najvrednijih dokumenata celokupnog čovečanstva. Složenost simbolike likovnih ukrasa najvrednijeg srpskog rukopisa je jedinstvena u srednjovekovnoj Evropi. Original rukopisa nalazio se u rukama humskog kneza Miroslava, Svetog Simeona, Svetog Save, hilandarskih monaha, Svetog kralja Milutina, cara Dušana, Svetog kneza Lazara, kralja Aleksandra Obrenovića, kralja Petra Кarađorđevića, službenika Narodne banke Srbije, koji su ga preneli preko Albanije, kralja Aleksandra Кarađorđevića, kneza Pavla, monaha manastira Rača kraj Drine, koji su ga čuvali u Drugom svetskom ratu. Danas se ovaj rukopis čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.
