22:39, 11.11.2019Izvor: Radio Kontakt Plus

Predstavljen roman Neleta Karajlića "Solunska 28"



Drugi po redu, roman “Solunska 28“, autora dr Neleta Karajlića, predstavljen je večeras mitrovačkoj publici, u Centru za građansku energiju (CEC). 

predstavljen-roman-neleta-karjalica-solunska-28

Foto: Radio Kontakt Plus

Ova knjiga, posvećena novcu i strastima, prijateljstvu i izdaji, vezuje se za period Drugog svetskog rata i nemačke okupacije Beograda, a prati sudbine porodice Janković i ljudi koji su prolazili kroz njihovu kuću, na istoimenoj adresi, u beogradskom naselju Dorćol. Knjiga govori i o istoriji grada, koji je prihvatio Karajlića kao čoveka i kao izbeglicu.

Autor romana Nenad Jankovic alijas dr Nele Karajlić, govoreći o svojoj knjizi je istakao, da je knjiga smeštena u jedan izrazito buran period, te da počinje najtragičnijim danom u beogradskoj istoriji - 6. aprila 1941. godine, a završava se najsrećnijim, 9. maja 1945. godine.

“Drugi deo Solunske 28, je najduže bio ispitivan, a sam kraj je napisan, što bi fudbalskim žargonom rekli, u zaustavnom vremenu. Sam kraj bio je rezultat mog iskustva i mislim da je taj kraj upravo oplemenio knjigu i obasjao je potpuno drugačijim bojama”,kazao je Karajlić. 

Književnik iz Gračanice, Živojin Rakočević, navodi da je ovaj roman pokazao jedno novo lice dr Neleta Karajlića, predstavivši ga kao pisca, koji voli da priča priču.

“Solunska 28 je književno važna jer priča priču drugačije, jer priča priču da morate da je čitate i priča priču na sasvim uverljiv i literarno opravdan način. I to je trenutak kada vi, kao i kod Andrća, čitajući neke realne životne sudbine, lagano prelazite u onostrano ili u metafiziku”, kazao je Rakočević.

Ono što ovu knjigu čini komplesnijom, i u književnom smislu izazovnijom za čitaoca, jeste struktura likova koje je sagradio opisujući istoriju srpske prestonice u periodu između dva svetska rata, zbog čega je kako kaže, morao ozbiljno da se posveti istraživačkom radu i istraži svaki datum istorije Beograda.

Promociji knjige, prethodila je jednočasovna diskusija pod nazivom "Juče, danas, sutra", na kojoj je bilo reči o tome da li su "Nadrealisti" imali proročki karakter, koliko se danas konstruktivno koriste različiti umetnički vidovi u kritici društva, te ko su "junaci" novih generacija.

Govoreći o “Nadrealistima”, Karajlić je rekao da su oni zapravo bili parodija televizije i da se ne može napraviti ista, jer je za izradu takve serije danas novac odlučujući faktor.

“Mi smo ušli u jednu tehnološku fazu, koju ja nazivam faza buke. Telefoni su postali nešto što je postalo pristupačno svim slojevima društva. Šta je tehnološka revolucija napravila? Napravila je nešto što je savršeno za svaku vlast. Napravila je buku. Ta kritika koja postoji, koja je konstruktivna i duhovita mi ne možemo da je čujemo od te buke”, istakao je Karajlić i dodao da je književnost sada njegova nova pesma, njegovi novi “Nadrealisti”.

Nakon događaja, Karajlić je publici poklonio besplatne, potpisane primerke svojih knjiga.
 


Tagovi: MitrovicaKosovoKultura

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije