11:46, 05.02.2020Izvor: Vreme, N1, KoSSev

Preminuo novinar Dragoljub Žarković



Istaknuti novinar i urednik nedeljnika Vreme, Dragoljub Žarković, preminuo je u 70. godini, posle kraće i teške bolesti, saopštila je redakcija tog nedeljnika.

preminuo-dragoljub-zarkovic

Foto: Vreme

Žarković vuče korene iz Kosovske Mitrovice i jedna je od najistaknutijih ličnosti domaćeg novinarstva. U sećanjima svojih kolega ostaće upamćen kao idol i uzor mnogim početnicima u ovoj profesiji.

Dragoljub Žarković, osnivač je "Vremena" i njegov glavni urednik od 1991. godine. Pre toga bio je novinar i urednik u novinskim kućama "Politika" (1974-1987) i "Borba" (1987-1990). Bio je radijski komentator "Slobodne Evrope" (1993-1998), sarađivao je sa WDR (Nemački narodni radio) i povremeno pisao za čitav niz listova u Evropi ( italijanska "Republika", austrijski "Standard...)

Usavršavao se u SAD kao gost Udruženja američkih urednika.

Bio je autor više televizijskih emisija i projekata. Kasnije tokom karijere bio je stalni je kolumnista dnevnog lista "Politika" i predavač na Fakultetu političkih nauka gde je bio i član Saveta fakulteta.

Bio je prvi predsednik Udruženja profesionalnih novinara Srbije iz koga je kasnije nastalo Nezavisno udruženje novinara Srbije i počasni član više međunarodnih medijskih asocijacija.

Godine 2016. objavio je "Naprednu knjigu" sa podnaslovom "Godine uspona Aleksandra Vučića".

"Svi biografski podaci, međutim, nisu dovoljni da dočaraju njegovu uredničku i novinarsku lucidnost, talenat i neverovatnu veštinu komunikacije i harizmu. Redakcija Vremena Žaretovim odlaskom izgubila je sopstveni koren i veliki deo identiteta. Pamtićemo ga po svemu, a najviše po spremnosti da na sopstvenim leđima ponese najveći teret pritisaka i da čak žrtvuje i sebe kako bi poštedeo redakciju i sačuvao njen integritet i kredibilitet", navela je redakcija Vremena.

Vreme i mesto komemoracije i sahrane biće objavljeno naknadno.

O Žarkovićima i Mitrovici

Žarkovići vuku poreklo iz Hercegovine, međutim, dvojica Dragoljubovih predaka, Lazar i Đorđe, nakon što su se vratili iz Amerike gde su otišli još kao mladi da rade, a nakon završetka Prvog svetskog rata, odlučili su da se nastane u Kosovsku Mitrovicu i da tu ulože stečeni kapital. Zajedno sa Lazarom i Đorđem u Mitrovicu prelazi da živi i njihov rođeni brat, Cvetko, a koji je Dragoljubov deda.

Sagradili su električnu centralu koja je snabdevala grad i okolinu električnom strujom i omogućavala rad novim industrijskim i privrednim pogonima, četvorospratni automatski električni mlin velikog kapaciteta, crepociglanu koja je ubrzala izgradnju mnogih stambenih i državnih objekata, hotel „Jadran“ – reprezentativni ugostiteljsko – hotelski objekat, stambena naselja u Zvečanu i Starom Trgu. Izdvajali su za pomoć onima kojima je bila potrebna. To su, u prvom redu bile škole, humanitarna društva, kulturne i prosvetne zajednice.

Od svega što su braća zajedno izgradila izdvajao se hotel „Jadran“. Kako je i sam Dragoljub Žarković u intervjuu za ‘Neimanreports’ još pre dvadeset godina rekao, na fasadi ovog hotela nalazi se kamena skulptura žene, njegove bake, sa sedmoro dece okupljene pred njenim nogama, među kojima je njegov otac.

Početkom Drugog svetskog rata i okupacije, Nemci vrše rekviziciju svih porodičnih objekata, ostavljaju im samo mlin.

Posle oslobođenja jedan od braće, Lazar Žarković, leta je provodio u Mitrovici, a zime najčešće u Beogradu, u ulici Đure Jakšića. Sa promenom društvenog uređenja, došla je i nacionalizacija kada mu je i oduzeto sve što je gradio. On je preminuo u Mitrovici 1962. godine.


Tagovi: Region i svet

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije