Poslednjih nekoliko meseci Blažević je vodio tešku borbu sa karcinomom prostate koji se proširio na jetru, rebra i karlicu.
Nažalost, nije uspeo da dočeka svoj 88. rođendan…
Blažević je bio selektor koji je sa posleratnom Hrvatskom napravio jednu od najvećih senzacija u istoriji svetskih prvenstava, kada je u Francuskoj 1998. godine osvojio bronzu.
Njegovo trenersko umeće i harizma kojom je zračio – osvajali su navijače i ljude gde god da je radio.
Miroslav Ćiro Blažević rođen je u Travniku gde je i započeo, kako je često govorio, skromnu igračku karijeru. Rođen je kao osmo, najmlađe dete Katarine Blažević (rođene Matovinović) i Mate Blaževića.
Fudbalom se bavio do 31. godine, kad je u švajcarskom Veveu odlučio da postane trener.
U Švajcarskoj je pored Vevea vodio Lozanu i Sion, a 1979. godine preuzeo je tamošnju fudbalsku reprezentaciju.
Njegov pravi trenerski uzlet počeo je 1979. godine kad je došao u Rijeku.
Iako je prvenstvo završio na skromnom 10. mestu, Ćiro je taj tim odveo do četvrtfinala Kupa kupova u kojem je izgubio od Juventusa.
Na kraju sezone došao je u Dinamo i tada je krenula legenda o Ćiri, belom šalu i 1982. godini.
Zagrebačkom klubu doneo je titulu prvaka Jugoslavije posle 24 godine čekanja, pobedom nad Željezničarem iz Sarajeva sa 2:0 i to četiri kola pre kraja prvenstva.
Proslava te titule trajala je sedmicama.
Kao trener vodio je veliki broj klubova, između ostalog Nant, Paok, Prištinu, Hajduk iz Splita, reprezentaciju Bosne i Hercegovine, a poslednji angažman imao je u Zadru tokom sezone 2014/15.
U kvalifikacijama za EURO 2000. godine, u poslednjem kolu na stadionu „Maksimir“ morao je da pobedi SR Jugoslaviju za mesto u doigravanju, ali je konačan rezultat bio 2:2 pa su Hrvati ispali.
Došla je i smena generacija pred kvalifikacije za Mundijal u Japanu i Koreji. Hrvatska je loše krenula i nakon remija sa Škotima – Ćiro je podneo ostavku.
Tokom šest godina na klupi Hrvatske, Blažević je svoj tim predvodio na 73 utakmice, a upisao je 36 pobeda, 22 remija i 15 poraza.
