Proces evrointegracija Zapadnog Balkana mora biti brži

Govornici među kojima su bili i visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, ministar spoljnih poslova Crne Gore Ranko Krivokapić, ministarka spoljnih poslova privremenih prišstinskih institucija Donika Gervala Švarc, ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani i ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković, saglasni su da proces evrointegracija Zapadnog Balkana nema alternativu.

Lajčak je naveo da je EU spremna za zemlje Zapadnog Balkana i dodao da je definitivno spremnija nego pre pet godina.

„EU prema svima mora biti ista. Zapadnom Balkanu je potrebna naša pomoć“, kazao je Lajčak.

Lajčak samtra da je, kako je rekao, „ruska agresija“ na Ukrajinu pokazala da je proces evrointegracija politički, dodajući da EU ne sme da usporava evrointegracije Zapadnog Balkana, jer rizkuje da izgubi svoj status na geopolitičkoj sceni.

Prema njegovim rečima, Rusija je promenila svetski poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata, a EU ne sme da dozvoli da se kandidati za članstvo sa Zapadnog Balkana ne prime u Uniju u narednih pet godina, jer bi na taj EU mogla da izgubi svoj status na geopolitičkoj sceni.

Ističe da trenutno postoji momentum za ubrzanje evrointegracija i u tom smislu navodi da je odlično što su Severna Makedonija i Albanija započele pregovore.

Dodaje da je za proces evrointegracija od velike važnosti da Beograd i Priština nastave pregovore i dođu do normalizacije odnosa i kaže da će nedavni razgovori u Briselu biti nastavljeni sa ciljem da se pronađe rešenje.

Kada je reč o Crnoj Gori, Lajčak kaže da moraju ponovo pronaći „kompas“, a za Bosnu i Hercegovinu, koja može biti najkomplikovanija zbog multietičnosti i neslaganja među etničkim grupama, kaže da se očekuju izbori i konstituisanje vlasti.

„Imamo momenutum, moramo ga iskoristiti, jer neće trajati stalno“, kazao je Lajčak, dodajući da zemlje Zapadnog Balkana znaju šta mogu da očekuju od EU.

Specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar istakao je da proces evrointegracija nema alternativu i da bi i ekonomski zemlje Zapadnog Balkana bolje stajale ukoliko bi postale članice Unije.

Istakao je da je neophodno da se poradi na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

„Uspeh našeg posla u vezi sa Srbijom i Kosovom pokazuje da su od Dejtona do prošle subote sva pitanja konflikata prolazila kroz SAD i EU. To je moja ključna poruka danas“, kazao je Eskobar.

Donika Gervala Švarc kaže da su neke zemlje Zapadnog Balkana više, a neke manje spremne, dok neke uopšte i nisu.

Istakla je da je članstvo u EU cilj zbog evropskih zajedničkih vrednosti.

Ministarka Turković navodi da je među građanima u BiH sada manje onih koji su za članstvo u EU i dodaje da je danas situacija gora jer se nije brže reagovalo.

„Nad Zapadnim Balkanom nadneo se mračni oblak po svim pitanjima i sferama. Ljudi su umorni, ne vide budućnost u regionu, razmišljaju o iseljavanju iz zemlje. Pitanje koje se postavlja je da li EU stvarno želi da pomogne Zapadni Balkan, BiH, da postane deo evropske porodice“, kazala je Turković.

Ministar Severne Makedonije Osmani ističe da je ta zemlja spremna za evrointegracije, dok crnogorski ministar Krivokapić kaže da je Crna Gora spremnija nego što je bila pre šest meseci i da je lider u regionu kada je reč o evrointegracijama, o čemu govori pet otvorenih od ukupno šest klastera.