Prošlo je 20 godina od kada su EU i zemlje jugoistočne Evrope u zajedničkoj deklaraciji prvi put navele da je “budućnost Balkana u Uniji”.
Od tog sastanka u Solunu 2003. godine, samo je Hrvatska postala članica Evropske unije.
„Moje mišljenje jeste da je Evropa morala da svari ogromno proširenje 2004. i 2007. godine. Ono je donelo mnogo pozitivnih efekata, ali i elemente koji su zakomplikovali EU, pogotovo jer je teže donositi jednoglasne odluke sa 28, odnosno sada 27 zemalja, nego što je to bilo kada ih je bilo 15“, rekao je Lajčak.
„Neke zemlje su odstupile od evropskih normi i vrednosti, što je takođe generisalo skepticizam prema daljem proširenju. Objektivno govoreći, Evropa se suočavala sa višestrukim krizama koje nisu bile planirane niti očekivane – poput finansijske krize, migracija i Bregzita. Sve je to spustilo proširenje na listi prioriteta. Javno mnjenje u brojnim zemljama zapadne Evrope nije bilo pozitivno prema otvaranju tržišta rada novim članicama, pa politički lideri nisu hteli da promovišu dalje proširenje“, dodao je on.
Intervju Lajčaka za Hinu snimljen je u Grčkoj.
Upravo je tokom grčkog predsedavanja Evropskom unijom, pre dve decenije, on obećao članstvo Crnoj Gori, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji i BiH.
Španija 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje EU, a to je zemlja koja podržava ulazak pomenutih država u Uniju.
„Zemlje zapadnog Balkana za razliku od zemalja srednje Evrope, jer još uvek imaju nerazrešene stvari iz prošlosti. Za moju zemlju (Slovačku) i ostale u srednjoj Evropi, integracija u EU bila je apsolutni prioritet pa smo bili potpuno predani postizanju toga“, rekao je Lajčak.
Lajčak je nekadašnji ministar spoljnih poslova Slovačke, koji se trenutno bavi nerešenim susedskim pitanjima na zapadnom Balkanu, a i posrednik je u dijalogu koji vode Beograd i Priština.
Srbija, koja ne priznaje kosovsku nezavisnost jednostrano proglašenu 2008. godine – otvorila je 22 pregovaračka poglavlja, od ukupno 35. Međutim, zatvorila je samo dva.
Severnu Makedoniju prvo je blokirala Grčka zbog imena, a kada je imenu dodala „Severna“, blokirala ju je Francuska uoči svojih lokalnih izbora, a onda i Bugarska sporeći njen nacionalni identitet i jezik. EU je tek 2022. zajednički otvorila pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
„Ne želim govoriti u terminima nečije krivice, ali bili su faktori i na strani EU i na strani Balkana koji nas dovode do situacije u kojoj govorimo o budućnosti EU, ali bez napretka“, izjavio je Lajčak.
„Ali sada nakon agresije Rusije na Ukrajinu vidimo da i EU i Balkan moraju shvatiti proširenje ozbiljno. To se ne može ostvariti ako jedna strana to ozbiljno shvata, a druga ne“, dodao je.
BiH je složeno pitanje, Crna Gora predvodnik
BiH je dobila status kandidata u decembru 2022.
„Situacija u BiH je još uvek jako komplikuje. Fundamentalna stvar je od kuda dolazi legitimitet, što bi trebalo da bude razlika u odgovornosti i nadležnosti između državnog i entitetskog nivoa. Vidimo različita tumačenja u Sarajevu i Banjaluci i brojna neslaganja na bazi razlika u tim interpretacijama“, rekao je Lajčak koji je od 2007. do 2009. radio kao visoki poverenik međunarodne zajednice u BiH.
„Potrebno je dotaći se funkcionalnosti te države. Vidimo takođe i pozitivne elemente, Veće ministara je formirano jako brzo, znatno brže nego prilikom prošlih izbora. Bitno je da odluke donose sva tri konstitutivna naroda. BiH takođe mora da pronađe ulogu i za one narode koji nisu konstitutivni, kako bi se osiguralo da niko nije diskriminiran na osnovu svoje etničke pripadnosti“, dodao je.
Lajčak je takođe ispred EU nadgledao 2006. održavanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore, zemlje koja je najdalje odmakla u pregovorima s EU. Tamo je prošlog meseca predsednik postao Jakov Milatović, smenivši Mila Đukanovića koji je 33 godine proveo na vodećim državnim funkcijama.
„Očekujem da se Crna Gora manje bavi sobom a više evropskom agendom. Crna Gora je i dalje predvodnik premda je brzina evropske reforme značajno usporila. No dobro je da je funkcionalnost Ustavnog suda obnovljena“, izjavio je Lajčak.
Zemlju očekuju i parlamentarni izbori u junu.
„Očekujem da se novi predsednik i vlada potpuno posvete evropskim integracijama, ali ono što većina stanovnika želi. Crna Gora je dugo godina bila faktor stabilnosti na Balkanu pa očekujem da nastavi da ima tu ulogu“, rekao je diplomata.
Zoran Miljanić, ministar u tehničkoj vladi Crne Gore, rekao je na forumu u Delfima da bi „bilo optimalno da Crna Gora postane članica u iduće četiri godine“.
„Nezahvalno“ je predviđati datume novih širenja
Lajčak, međutim, kaže da je „nezahvalno govoriti“ o datumima idućeg proširenja EU.
„Ali ono što bih ja voleo da vidim, jeste da naši partneri na Zapadnom Balkanu počnu više da učestvuju u partnerskim programima EU. Da budu u istoj sobi. Ne samo kada raspravljamo o Zapadnom Balkanu nego da budu i deo rasprave o drugim temama, da vide da smo ozbiljni s njima“, kaže.
„Kada ih recimo pitamo za mišljenje o Zelenom planu, o digitalizaciji i drugim područjima o kojima raspravljamo, tako da se naviknemo jedni na druge. Treba da osvežimo metodologiju, bez da ju menjamo, ne tražim da menjamo povelje ili dokumente jer će nas to koštati vremena. Ali unutar postojećih struktura mislim da postoji prostor koji bi trebalo da iskoristimo da dovedemo Zapadni Balkan bliže“, dodao je.
Među takvim platformama su makroregionalne strategije EU za područje Jadranskog i Jonskog mora te reke Dunav. U sklopu tog političkog okvira učestvuju zemlje EU i one izvan, a koje pripadaju tim geografskim područjima. Zemlje prekograničko sarađuju u saobraćaju, zaštiti životne sredine i turizmu koristeći EU fondove i ista pravila. U julu se uz predsedavanje BiH u Sarajevu održava Jadransko-jonski forum, čije će predsedavanje zatim preuzeti Hrvatska.
„Ponekad je i naš jezik prestro, previše birokratski“
Lajčak često putuje zemljama jugoistočne Evrope i kaže da „nije video da ljudi onde ne žele da budu deo EU“.
„Ali sam video ljude koji se boje da EU ne želi da ih vidi u svom članstvu. EU definitivno ima pozitivan imidž u regionu, ali podrška evropskoj integraciji pada, jednostavno zato što se ljudi boje da EU nije ozbiljna“, izjavio je.
„To se mora promeniti. EU mora više da razgovara s regionom kao partner, a manje da mu drrži lekcije“, dodao je.
U Srbiji je broj stanovnika koji podržava ulazak u EU pao sa 70 posto na 35 posto, što je istorijski najniži nivo, podatak je Udruženja ekonomista Srbije iznesen na forumu u Delfima.
„Ponekad je i naš jezik prestrog, previše birokratski, kada govorimo o uslovljenosti. Moramo da pokažemo poštovanje prema tom regionu, njegovim ljudima, da ih tretiramo kao partnere. I da budemo jasni šta im obećavamo. Kada oni nešto isporuče i mi moramo nešto da isporučimo“, rekao je Lajčak.
„Na Hrvatsku više niko ne gleda kao na novu članicu“
U poslednjih deset godina jedino je Hrvatska uspela da uđe u EU iz koje je pak istupilo Ujedinjeno Kraljevstvo. Hrvatska je u januaru otišla i korak dalje prihvativši evro kao svoju valutu i ušavši u šengenski prostor u kom nema graničnih kontrola među članicama.
Lajčak kaže da je već prošlo 10 godina pa na Hrvatsku više niko ne gleda kao na novu članicu.
„Hrvatska je važna članica u mnogim područjima jer je unela sopstveno iskustvo. Njenu ulogu vidim kao konstruktivnu. Cenim njenu ulogu kada razgovaramo o stvarima u ovom regionu i očekujem da bude snažan zagovornik daljeg proširenja EU“, izjavio je.
„Ona može da unapredi komunikaciju EU sa zemljama regiona“, zaključio je Lajčak.
