Podkast sa Dragutinom Nenezićem o eksproprijaciji zemljišta u opštini Leposavić

Sa druge strane, ukoliko sud ne obori preliminarnu i bude doneta konačna odluka, onda je sve moguće – doći će do “rasparčavanja severa Kosova”, izgradnje novih baza i punktova, a život građana “postaće nepodnošljiv” toliko da će svi otići.

Nenezić konstatuje da bi “u nekom savršenom svetu” radovi bili obustavljeni, sve srušeno, specijalne i druge jedinice bi se povukle i “pustile ljude da mirno žive i rade”.

Ipak on smatra da se to neće dogoditi, ali se nada da će pritisak međunarodnih predstavnika dovesti do privremene obustave radova.

Sa Nenezićem je novinar portala KoSSev razgovarao dan nakon ovonedeljne javne rasprave u Leposaviću u vezi sa eksproprijacijom parcela u toj opštini.

Ovaj pravni ekspert bio je deo debate u svojstvu punomoćnika jednog od meštana Leška koji je pogođen eksproprijacijom, tj. priključio se lokalnom pravnom timu koji zastupa ljude iz pomenutog sela i Drena.

Sa javnim raspravama se kasni, kao i sa svim drugim u ovom postupku, naglašava Nenezić.

„Trebalo bi prvo da se sprovede javna rasprava. Da se posle javnih rasprava donesu odluke (kosovske vlade) i onda imamo čitav sled događaja – odluka o utvrđivanju javnog interesa, daljem razmatranju, preliminarna, konačna, pa se tek potom eksproprijacija sprovodi, a posle gradi. Po zakonu – sve što se gradi je bespravna gradnja. Ali to njih ne sprečava da grade. To samo ogoljava karakter sistema – jedne policijske i vojne u pokušaju diktature monoetničke i ljudi koji su pogođeni eksproprijacijom, moraće da trpe dokle god se to bezakonje na neki način ne razvlasti“, navodi Nenezić.

On dodaje da je u zavisnosti od samog projekta, moguće sprovođenje prethodnih radnji na zemljištu koje još uvek nije eksproprisano, a čime Priština opravdava započete radove tokom januara u selima Dren i Lešak, koji su potom obustavljeni.

„Ujedno, u zavisnosti od vrste objekta, trebalo bi za najveći broj infrastrukturnih projekata da se sprovede procena uticaja na životnu sredinu. Ovde je sve obrnuto, prvo je izgrađeno, pa su naknadno donete odluke o eksproprijaciji, bez javne rasprave, pa su naknadno zakazane javne rasprave, usled pritiska međunarodnog faktora. Sve je okrenuto naopačke od onoga što bi trebalo da bude.“

Kaže da je svaka od ovih grešaka “podjednako problematična i skandalozna”.

„Ili ljudi koji to rade ne poznaju svoj sopstveni zakon ili ga loše sprovode ili ih uopšte ne zanima da ga poštuju… A možda je i sve to zajedno“, ocenio je Nenezić.

Kaže da su predstavnici kosovske vlade na javnoj raspravi održanoj u Leposaviću “vrteli jedno te isto i pričali o proceduri bez suštine”.

Podvlači da čak nisu ni dobili odgovor šta je konkretno projekat od javnog značaja koji bi trebalo da se gradi, iako su prethodno iz Kosovske policije potvrdili da je u pitanju baza za pograničnu jedinicu.

„Oni baš brljaju i ništa ne rade kako treba. Nijedno od naših otvorenih pitanja nije bilo propraćeno odgovarajućim odgovorom“, dodao je.

Nenezić će učestvovati i na javnoj raspravi koja će biti održana 21. februara u Zubinom Potoku.

Uz konstataciju da su u ovoj opštini već izgrađene policijske baze, kaže da je “sumanuto” da prištinski zvaničnici nastave sa istim nastupom.

„Da su iole promišljeni, oni bi tu raspravu u Zubinom Potoku otkazali i obustavili sve radove. Ali nažalost mislim da racionalan pristup ne može da se poveže sa aktuelnom vlašću u Prištini“.

Nenezić, sa jedne strane, “priželjkuje” da pristup kosovske vlade ne bude isti kao i u Leposaviću:

„To bi pokazalo da imamo posla sa koliko toliko razumnim ljudima. Jer je nemoguće da bude isto. Ne možete da pričate o bilo kakvoj infrastrukturi kada ste sagradili bazu koju svi vide.“

Ujedno “priželjkuje” i da pristup ostane isti, jer bi “to pokazalo apsurd situacije u kojoj se nalazimo”.

Nenezić kaže da ga ceo postupak podseća na doktrinu policijskih prava, koja postoji u anglosaksonskom sistemu:

„Da se za svrhe javne bezbednosti, za vojne i policijske baze eksproprijacija sprovodi i bez naknade i bez nekih stvari koje idu uz nju. Deluje mi kao da je neko loše savetovao Prištinu, da sa osloncem na tu doktrinu sprovede neke pripremne radove, za neke buduće baze.“

Nakon javnih rasprava u Leposaviću i Zubinom Potoku, Nenezić navodi da će biti doneta preliminarna odluka o eksproprijaciji.

Ona može biti oborena na sudu, dodaje sagovornik portala KoSSev.

„Ukoliko se nastavi sa ovim pristupom, pre svega mislim na način na koji se obrazlaže eksproprijacija, te preliminarne odluke bi trebalo da padnu na sudu bez većeg problema. Nemoguće je da budu formulisane onako kako su sada postavljene. Da se priča o nekim famoznim infrastrukturnim projektima, mora se tačno navesti vrsta projekta“, kazao je.

Eksproprijacija za potrebe Ski centra Brezovica

Nenezić je učestvovao i u postupku eksproprijacije zemljišta u Štrpcu, koja je pokrenuta zbog potreba Ski centra Brezovica.

Kaže da se ovaj postupak u potpunosti razlikuje od onih koji se vode na severu Kosova, krenuvši od toga da se u Brezovici od samog početka znalo za šta se ekspropriše zemljište.

„Pokrenut je koncesioni postupak gde je direktno učestvovala opština. U tenderskoj komisiji su imali svog predstavnika – predsednika opštine, koji je imao pravo veta. Od samog početaka su vršene konsultacije sa lokalnom zajednicom – u toku usvajanja tog master plana, u toku koncesije, kao i eksproprijacije. Eksproprijacije su došle tek na kraju“, rekao je Nenezić.