10:38, 18.10.2019Izvor: Radio Kontakt Plus

Prvi šamar – znak da treba otići



Razloga koji opravdava nasilje i nasilnika nema, i prvi šamar treba da bude alarm ženama da se okrenu i odu, jer prema iskustvima, svaka priča počinje upravo jednim šamarom ili uvredom, a nastavak je uvek sve gori i brutalniji.

prvi-samar-znak-da-treba-otici

Radio Kontakt Plus

Najveća greška koju žene prave je ta da prvi put oproste šamar, ukazuje u izjavi za Radio Kontakt Plus psihološkinja Dalija Medić.

“Ono što mogu poručiti ženama jeste da ne pristaju na nasilje, da se na prvi udarac okrenu i odu, jer, ja verujem da, ukoliko je to muškarac jednom uradio, da će uraditi to ponovo. Negde iskustva to pokazuju, svaka priča počinje jednim šamarom ili uvredom, onda se nastavlja na gori i brutalniji način,” - poručuje Medić.

Žrtve najčešće samo fizičko nasilje doživljavaju i prepoznaju (identifikuju) kao takvo.

Dalija Medić kaže da se obično smatra da, ako nije fizičko, nasilje nije nasilje, ali napominje da ponekad, nasilno ponašanje ostavlja mnogo gore posledice na duši, nego na telu. 

“Ono što je problem kod mnogih tradicionalnih, patrijarhalnih sredina, kao što je uostalom i naša, jeste da se o nasilju vrlo malo govori ili da se nasilno ponašanje tako ne karakteriše, kao nasilje, odnosno kao nešto loše, već se uvek nađe opravdanje za takvo ponašanje, odnosno batine koje žene dobijaju od muževa su zato što su one ‘nevaljale’, ‘nisu dovoljno poslušne’, deca takođe ‘nisu dobra’ i time se i nasilje i nasilnik opravdavaju u očima članova porodice, kod komšija, kolega, sredine, pa čak i javnosti,” - navodi Medić.

Ističe i da psihičko nasilje nema vidljivih tragova, pa ga je zato vrlo teško uočiti, ali je ipak najrasprostranjenije od svih vidova nasilja.

“I obično se ne ostaje samo na psihičkom nasilju, već se ono tokom vremena razvija u fizičko, ekonomsko, seksualno nasilje … i svi ti oblici nasilja budu, da tako kažem, u jednom paketu,” - kaže Medić.

U psihološko nasilje spada i verbalno nasilje ili, objašnjava Medić, svakodnevno ‘zvocanje’, vređanje, omalovažavanje – ti ne znaš ovo, ne umeš to, nisi dovoljno vredna…i što je najgore, vremenom žrtva počinje da veruje u te reči, u to što nasilnik priča, i ona u stvari gradi takvu sliku o sebi.

Broj slučajeva nasilja u porodici je u praksi mnogo veći u odnosu na prijave, pa se postavlja pitanje zbog čega je to tako.

Neki od razloga zbog kojih se žrtve teško odlučuju da prijave nasilje su, prema rečima Medić, prvenstveno strah koji žrtva oseća, odnosno zajednička deca, žrtva uvek veruje da je tu zbog dece, da će deca bolje proći ukoliko su u kompletnoj porodici, što nije istina. 

Zatim, tu je osećanje stida i krivice, posebno na ovom području, koje je po tom pitanju vrlo tradicionalno.

Jedan od faktora je i nedostatak samopouzdanja, izolovanost i iscrpljenost, jer , objašnjava Medić, prvo se kreće sa izolacijom, odnosno odvajanjem od porodice, prijatelja koji bi mogli žrtvi nasilja da govore suprotno od onoga što konstantno sluša od nasilnika, a vremenom se javlja i iscrpljenost. 

Ekonomska zavisnost je takođe vrlo bitan faktor, kao i nedovoljna informisanost o pravima žena, posebno ukoliko su žene manje obrazovane, ali i nedostatak informacija o pravima žena i mogućnostima i načinima izlaska iz situacije nasilja, u okolnostima izolacije od ljudi iz okruženja.

Kao još jedan vrlo bitan faktor, Dalija Medić ističe i nasilje u primarnoj porodici.

“Žrtva koja je to nasilje doživljavala ili posmatrala, odnosno bila svedok nasilja u svojoj primarnoj porodici, porodici svog oca i majke, ona je već razvila toleranciju ka tom načinu ponašanja, i ona negde smatra da je taj obrazac ponašanja njenog supruga donekle ispravan ili da je tako svuda, u svakoj porodici, i nema svest o tome da je to u stvari neispravno i potpuno pogrešno, već to postaje prihvatljivo,” - kaže Medić.

Dodaje tu i nepoverenje u institucionalni sistem, gde žrtva, čak i ukoliko odluči da ode od nasilnika, nailazi na različite prepreke, prvenstveno od policije, preko Centra za socijalni rad, prolazi kroz sekundarnu viktimizaciju, pristup prema njoj nije adekvatan …

Takođe se postavlja pitanje zbog čega veliki broj žena koje su visoko obrazovane, sa dobrim radnim mestima, dobrom platom, koje imaju rešeno stambeno pitanje, ipak ostaju pored nasilnika i trpe nasilje iako imaju, takoreći sve elemente neophodne za prevazilaženje takve situacije.

Dalija Medić objašnjava da uzroci toga leže u vaspitanju i duboko usađenom osećaju stida i krivice.

“Negde moje mišljenje, iskustvo i saznanje i čitanje o tome, a i statistike pokazuju da je kod takvih žena to duboko usađeno u njihovu svest kroz osećaj stida, krivice, kroz osećaj da greši… to prvenstveno kreće iz njene porodice koja ju je tako vaspitavala, da bude poslušna, odana, da ne izda tajne svoje porodice, i to je nešto što apsolutno nema veze sa obrazovanjem, sa statusom, već sa njenom svešću koja je formirana tako u toku detinjstva i koja i dalje ostaje takva, vezano pogotovo za sredinu u kojoj živi, za tradicionalnu sredinu,” - naglašava Medić. 

Dodaje da je kod žena koje su na nekom položaju možda i veći stid da priznaju da trpe to što trpe, jer se negde osećaju manje vrednim.

“Osećale bi se stigmatizovano i odbačeno i to je za njih dosta veliki problem. U stvari, tu je najveći faktor psihološko stanje, svest o tome i već formirane tradicionalne vrednosti koje ona nosi sa sobom,” - navodi Medić. 

Porodično nasilje predstavlja globalni problem i najčešće je povezano sa generalnim obrascem kontrole ponašanja. 

Nasilje muškaraca nad ženama može biti motivisano strahom, željom za osvetom ili priznanjem, a nasilnik želi da ostvari kontrolu nad osobom ili situacijom ili pak da izrazi bes ili frustraciju.

Kod žrtava nasilja se javlja osećaj krivice, jer misle da su one uradile nešto pogrešno, što je uticalo na ponašanje nasilnika.

Uzroci nasilja u porodici mogu biti mnogobrojni, a kao neki od bitnih faktora izdvajaju se loša ekonomska situacija odnosno siromaštvo, nedostatak perspektive, urušen sistem vrednosti u društvu i država koja ne obavlja dobro svoj posao, kaže Dalija Medić.

Takođe, dodaje, bolesti zavisnosti su takođe bitan faktor koji dovodi do nasilja.

Jedan od uzroka može biti i loš obrazovni sistem, napominje Medić, jer je opštepoznato da vaspitanje kreće od malena, praktično od samog rođenja deteta, tako da dete uči kroz model i posmatra ponašanje prvenstveno u svojoj kući, zatim kroz školski sistem i dalje kroz društveni sistem. 

Pored svega navedenog, treba pomenuti i nerazvijenu svest stanovništva da je nasilje pogrešan i neprihvatljiv obrazac ponašanja, ističe Medić.

Kako preduprediti ili eliminisati uzroke nasilja je, po njenom mišljenju vrlo teško pitanje, kao što je i odgovor na njega, jer, ističe, mora da postoji sistematsko, sveobuhvatno, multidisciplinarno rešenje kad je ovaj problem u pitanju.

“Celokupno vaspitanje mora da bude usklađeno sa, da kažem mišlju da postoji nulta tolerancija prema nasilju. Krenuvši od malih nogu, od vaspitanja, od toga da roditelji moraju na podjednak način da vaspitavaju svoju mušku i žensku decu, da nema odvajanja u smislu obavljanja poslova - ti ćeš to zato što si devojčica, ti ćeš to zato što si dečak, ili ti si dečak, treba pokazivati agresivnost, ti si devojčica, ne smeš pokazivati agresivnost,” - ističe Medić. 

Smatra da se mora krenuti od malih nogu, od najmlađeg uzrasta, i nastavljati kroz školovanje, uvrstiti tu temu u svakodnevni obrazovni program…

Na Kosovu ne postoji institucija koja se bavi rehabilitacijom nasilnika. 

Na pitanje da li veruje u promenu ponašanja kod muškaraca koji se ponašaju nasilnički, Dalija Medić ističe da je to dugotrajan proces, koji zavisi od mnogo faktora, i za koji je potrebno mnogo truda, i sa strane terapeuta, i sa njihove lične strane. 

Ukazuje da nasilnici obično pored tog svog ponašanja imaju i druge probleme, kao što su problemi zavisnosti, pa se akcenat prvo stavlja na te probleme, a zatim sekundarno i na ostale, na promene obrasca ponašanja.

“Taj proces je dugotrajan i mora da postoji prvenstveno ta unutrašnja snaga i volja nasilnika da menja kod sebe nešto. Mislim da njihova svest još uvek nije na tom nivou,” - kazala je Medić. 

Prijavi nasilje!

028 192


Tagovi: MitrovicaNasilje

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije