Ribnjak u Radevu je otvoren šezdesetih godina prošlog veka. Prostirao se na površini od 120 hektara. Svih šest–sedam jezera danas je prazno i zaraslo u korov. Do 1999. na ovom ribnjaku je radilo oko dvadesetak radnika.
„Imao je šaran, jedna vrsta linjaka je bila, ali to smo izbacili, nije bio rentabilan i amura je dosta imalo, ali šaran se najviše izvozio. Mi smo snabdevali celu Makedoniju, naš šaran nije mirisao na mulj, na tinju, dolazili su stručnjaci iz Novog Sada”, rekao je za RTK2 bivši radnik Ljubinko Maksimović.
“Pamtim ga u najlepšem izdanju, mahom sam hranio ribe. Ako je trebalo da se kosi – kosilo se, ceo dan se radilo, kuvala se riblja čorba, pržila se riba, bilo je zadovoljstvo da radite ovde, nisu bile neke dnevnice, ali za nas u to vreme je bila dobra para, da ne opterećuješ roditelje. Ovo će da se pamti”, kaže nekadašnji sezonski radnik Slobodan Joksimović.
U ribnjaku je uglavnom uzgajan šaran, a bilo je i drugih riba.
„Nije privatizovano to, nekako odugovlače, ovo propada sve više. U početku je bilo lepše, bedemi su bili ispravni, ali posle su rušili, tamo su neke cevi dizali, uzimali, prodavali, kralo se, upropašćavalo se to, evo na šta smo došli”, kaže Ljubinko Maksimović.
„Tu je kolona išla, pogotovu kad su posne slave, vozom se išlo, a po dva kamiona kvalitetne ribe su išla obavezno za Makedoniju. Dok je bilo pravog stručnjaka, pravile su se rupe pored jezera, on je tu bacao, da ne bi smetali pecaroši u ribnjaku… Bio je pravi stručnjak iz Novog Sada, kako je on otišao, to je počelo da tone”, rekao je Slobodan Joksimović.
Meštani Radeva i dalje žele da veruju da će nakadašnji ribnjak na glasu ponovo oživeti, jer spada i u zaštićenu ornitološku zonu.
RTK2
