Kurti: Nisam tvrdoglav, nego principijelan

Odnos Beograda i Prištine napetiji je nego ikada, Vašington upozorava da kriza može da preraste u regionalni sukob, a Evropska unija kosovskoj vladi preti sankcijama.

Tako trenutnu situaciju opisuje pomenuti nemački list.

Novinar tog medija, Tobijas Cik, pokušao je da objasni nemačkoj javnosti da “pokušaji posredovanja EU i SAD imaju za cilj da Prištinu ubede da formira Zajednicu srpskih opština, a Beograd da ‘de facto’ prizna nezavisnost Kosova”.

Kosovski premijer Aljbin Kurti podsetio je na to da je na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u martu mesecu predstavio nacrt statuta ZSO u kojem je navedeno sledeće:

„Mora se priznati ustavnost Kosova. Zajednica opština sa srpskom većinom ne može imati izvršnu vlast i ne sme se stvarati dodatni nivo vlasti.“

Kurti je naglasio da Vučić o određenim stvarima uopšte ne želi da razgovara u Briselu.

„Čim se pomene Ustav Republike Kosovo, Vučić ne želi ništa da čuje o tome. Čini mi se da on želi da se vrati u prošlost – ponekad u 1999. kada smo oslobođeni, ponekad pre 2008. kada smo proglasili nezavisnost, a ponekad u period pre 27. februara ove godine kada je rekao DA sporazumu koji je EU predstavila u Briselu, a koji onda ipak nije potpisao“, kazao je Kurti.

Na opasku nemačkog novinara da ga zapadne diplomate smatraju teškim partnerom i da ga optužuju da je tvrdoglav, Kurti je odgovorio:

„Ne mislim da sam tvrdoglav, ja sam principijelan.“

Dodao je da je poslušao međunarodne prijatelje i partnere u vezi sa odlaganjem izbora na severu Kosova, kao i sa premeštanjem polaganja zakletve gradonačelnika na druga mesta “da bi izbegli trijumfalne scene”.

Upitao je da li “gradonačelnik mora da odlazi u svoju kancelariju ili bi trebalo da obavlja svoju funkciju preko ‘Zoom’ platforme?”

Na pitanje kako ocenjuje to što “Evropska unija Kosovu preti sankcijama, dok je upadljivo blaga prema Beogradu”, Kurti je odgovorio:

„Naši prijatelji u EU i SAD imaju mala očekivanja od Beograda. Zato je svaki njihov pozitivan gest precenjen i naduvan. Istovremeno, srednjoročno polažu velike nade u Srbiju. Takva politika stvara bezbednosne probleme za sve susede Srbije.“

Nemački novinar je pitao Kurtija da li se slaže sa tim što “EU i SAD žele da iskoriste svoju dobronamernu politiku kako bi Vučića odvojili od Rusije i bliže vezali za sebe“.

Kosovski premijer je kazao da bi “tako nešto moglo da funkcioniše sa demokratom, ali ne i sa autokratom”.

„Autokrata će svaki čin velikodušnosti ili tolerancije videti kao znak straha ili slabosti. Zato će se tim ustupcima koji imaju za cilj da privole Vučića da se okrene zapadu, postići upravo suprotno.“

„Nismo mnogo postigli“, kaže Aljbin Kurti o dosadašnjem toku dijaloga: „Posle višečasovnih razgovora o osnovnom sporazumu, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost (Žozep) Borelj je 18. marta objavio: ’Imamo dogovor.’ A 24. aprila gospodin Vučić je na konferenciji za novinare izjavio da je prihvatio dogovor samo kao koncept, a ne kao sadržaj. Kasnije je obavestio Berlin, Pariz i Vašington da namerava da primeni samo delove sporazuma“, kaže Kurti.

I na kraju, na pitanje da li je između njega i Beograda uopšte moguće pravo poverenje, s obzirom na to da je kao studentski vođa neko vreme bio u zatvoru u Srbiji, Aljbin Kurti odgovara da „potpunog poverenja ne može biti dok nas Srbija ne prizna kao nezavisnu državu i dok se ne suoči sa zločinima koje je počinila tokom rata.“