18:09, 27.11.2019Izvor: Radio Kontakt Plus

“Rodni stereotipi i nasilje nad ženama”



O tome kako rodni stereotipi doprinose diskriminaciji i nasilju nad ženama, uzrocima i posledicama i kako to promeniti, bilo je reči na današnjoj diskusiji  na temu “Rodni stereotipi i nasilje nad ženama” održanoj u galeriji Akvarijus u Kosovskoj Mitrovici.

rodni-stereotipi-i-nasilje-nad-zenama

Radio Kontakt Plus

Diskusija sa interaktivnom komponentom u vidu kreativne radionice, kroz koju su se učesnici poistovetili sa rodnim stereotipima koji doprinose diskriminaciji i nasilju nad ženama, organizovana je u okviru kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”.

Sociološkinja Tijana Simić LaValley ističe da su rodni stereotipi , kao deo naše kulture, usko vezani za nasilje nad ženama. 

Ukazuje da, dok je žena u sklopu društvenih normi, majka, domaćica, brižna žena, ona je negde na nekom pijedestalu kao savršena žena, ali, ako se odupre tim normama i hoće da bude uspešna, da ima vremena da se posveti i sebi, onda sledi ‘kažnjavanje’, gde se nasilje primenjuje i društveno odobrava.

Ove godine, napominje LaValley, svetska kampanja se odnosi na seksualno zlostavljanje, naročito devojčica, što je vrlo važna tema o kojoj se kod nas malo priča, jer je kod nas žrtva uvek kriva, i onda žrtve o tome i ne govore.

Način da se to promeni je menjanje svesti i rad institucija, ističe LaValley.

“Radom svih institucija, i državnih i društvenih. Škole, porodice, pružaoci servisa, svi treba aktivno da se bave time, da se te teme otvore, da se o njima govori i da se na tome radi. I da se menja svest” – kaže LaValley.

Socioloskinja Dhurata Prokshi ističe da se ravnopravnost ograničava i ne primenjuje kao pravo koje jednako treba da uživaju i žene muškarci, što vuče koren iz našeg patrijarhalnog društva, i uprkos velikom trudu civilnog društva i angazovanja žena da se ta situacija promeni, uvek ima potrebe da se na tome radi, kao i na poboljšanju položaja žena uopšte.

“Moramo biti realni i prihvatimo da se dosta toga promenilo. Međutim, kada je reč o recimo seksualnom uznemiravanju, bilo na ulici, ili u situacijama kad žena hoće da se zaposli ili napreduje u akademskom obrazovanju, tu trebamo imati strožiji pristup, moramo biti više posvećeni tome kao društvo i raditi sa glavnim akterima, nadležnim za primenu zakona i konvencija donetim u cilju obezbeđivanja rodne ravnopravnosti” – podvukla je Prokshi.

Istoričar Miloš Damjanović navodi da je savremeno doba, period XIX i XX veka, omogućio ženama da se izbore za svoju bolju, značajniju društvenu poziciju i da postepeno sebe izjednačavaju sa muškarcima, kada je u pitanju društvena uloga, tako da su žene prodrle u sve sfere društvenih delatnosti. 

Međutim, ukazuje Damjanović, slobodno možemo reći da se danas sva društva, pa čak i ona najnaprednija, suočavaju sa raznim oblicima diskriminacije i stereotipa koje društvo ima prema osobama ženskog pola i sistemom vrednosti koje ima prema ulozi žene u tom društvu.

“Ti stereotipi su mnogobrojni i različiti po svojoj prirodi i najčešće se svode na to da se žena posmatra u očima muškog dela društva kao manje sposobna, niže inteligentna, manje vredna, manje uspešna u odnosu na muškarca. To je bila, i još uvek jeste kočnica za mnoge žene, ne samo u našem društvu, nego u čitavom svetu, da se izbore za neki ravnopravan odnos  i tretman u društvu i za mogućnost ravnopravnog  delanja i istupanja u te neke šire društvene aktivnosti” – naglasio je Damjanović.

Jedan od najbanalnijih primera je da se prema ženi odnose kao lošem vozaču, navodi Damjanović i podseća da zapravo biološke, prirodne razlike između žena u muškaraca ne postoje, osim anatomskih.

“Kad je u pitanju ljudska psiha, inteligencija,  razlika između muškaraca i žena ne postoji, što u praksi znači da i žene i muškarci mogu biti podjednako inteligentni, sposobni, vešti, uspešni i da to ne zavisi od njihove biološke prirode, već od njihovog školovanja, stručnog osposobljavanja, rada na sebi , ali i od toga kako će i koliko njima društvo omogućiti i dati slobodu da ravnopravno učestvuju sa muškarcima u društvenim aktivnostima” – rekao je Damjanović.

Aktivnost su implementirali NVO Žensko pravo i PKC “Akvarijus”, a podržali  EULEX I UNKT. 

Prijavi nasilje!

028 192

“16 dana aktivizma" je globalna, svetska kampanja koja je počela 25. novembra - Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a završava se 10. decembra - Međunarodnim danom ljudskih prava.


Tagovi: MitrovicaNasilje NVO

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije