12:14, 06.05.2020Izvor: Radio Kontakt plus

Romi danas slave dolazak proleća, život, zdravlje i napredak



Romi danas, 6. maja, obeležavaju Đurdevdan ili Ederlezi, svoj najveći praznik, kojim se slavi dolazak proleća, život, zdravlje i napredak.

romi-danas-slave-dolazak-proleca-zivot-zdravlje-i-napredak

Radio Kontakt Plus

Za Rome, kao putujući narod, Đurđevdan označava završetak hladnog vremena i doba kada čerge kreću na put.

Za ovaj praznik se vezuju brojni običaji, pa tako venci cveća označavaju plodnost i rađanje, voda ‘briše grehe', a vatra simbolizuje bolji život.

Uoči Đurđevdana obavljaju se brojne pripreme u kojima, kroz različita zaduženja, učestvuju muškarci, žene i deca, objašnjava naš sagovornik Šefki Paćkoli z Mitrovice.

“Pripreme se vrše jedan dan unapred. Romi se spremaju kolektivno na put po cveće i vodu. Usput uz muziku pevaju i igraju. Sledećeg dana (na praznik) ustaju rano, da bi cvećem okitili kapije i vrata. Voda koja je uzeta prethodnog dana, sipa se u korita kako bi se svi okupali tom vodom, što simbolizuje čišćenje greha. Vrata i prozori se kite žalosnom vrbom i to je znak za bolji život. Vence prave od tog cveća i to je simbol plodnosti. Muškarci su zaduženi za meso, a žene za trpezu. Deca ustaju rano, kupaju se vodom iz korita i oblače novu garderobu koju su im roditelji kupili. Đurđevdan kod Roma ima dosta simbolike. Taj dan označava završetak zime i dolazak proleća, da čerge kreću na put. Otvorene kapije su znak da su gosti dobrodošli kod nas. Dok se jagnje peče na ražnju, žene, devojke i mladići igraju kolo i romski ples.”

Đurđevdan se dočekuje svečano, sa velikom radošću i slavi se tri dana, objašnjava dalje Šefki Paćkoli.

“Đurđevdan kod nas traje tri dana. Proslavljamo ga kod kuće do poslepodne, nakon čega dočekujemo goste ili mi idemo negde. Gosti ostaju kod nas onoliko koliko oni žele, može da se slavi i po 24 sata.”

Klanje jagnjeta za Đurđevdan, kao i brojni drugi običaji, ima svoju simboliku, dodaje Paćkoli.

“Tačna simbolika je da na primer, kada se zakolje jagnje, gazda te porodice uzima krv životinje i stavlja na čelo ukućanima, pogotovo deci, to je znak radosti, za bolji život.”

Pored obrednog kupanja, veselja uz pesmu i igru, neizostavna je posebna trpeza, uz nezaobilazno jagnjeće pečenje. 

“Sprema se pečenje, obavezna je jagnjetina i jagnjeće sarme. Od slatkiša, žene obavezno spremaju baklave, tulumbe i druge poslastice.”

Praznik se čestita ovim rečima:

“Bahtalo Ederlezi, što znači - srećan Đurđevdan!”

Nekada su proslave Đurđevdana bile mnogo veće, a i ranije se, kaže Paćkoli, više imalo nego danas. 

“Ima dosta razlike. Ranije je bilo više ljudi, bilo je dosta porodica romske pripadnosti i tada je bilo veće veselje i bolja atmosfera. Tada se i imalo, a danas sve manje.”

Zbog pandemije virusa korona, preduzete su brojne mere zaštite, kojima se ograničavaju mnoge aktivnosti, pa će u skladu sa tim, proći ovogodišnje obeležavanje Đurđevdana.

“Ove godine proslavljamo drugačije. Izolovani smo i ne možemo da proslavljamo kao pre pandemije. Ne možemo izaći da potpalimo vatru, moramo da se organizujemo u nekom dvorištu, kod nekog komšije ili prijatelja, da sve spremimo. Zatim, ne smemo biti u grupi, da imamo veselje, uz muziku i kolo…”

Ederlezi je najstariji i najradosniji, a za većinu Roma i najveći praznik, koji je našao svoje mesto i opstao u simbiozi sa obeležavanjem velikog hrišćanskog praznika Svetog Đorđa. Negovanje običaja za Đurđevdan, jedan je od načina očuvanja romskog identiteta i tradicije.

Kompletnu radio-emisiju možete poslušati ovde: 

 


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije