Sa tribine u Gračanici: „Crnogorski jezik političko ime za srpski“

Predsednik Opštine Nikšić Marko Kovačević je rekao da je Crna Gora od nastanka državnosti bila opredeljena da je njen jezik srpski.

„Samo njeno ime Crna Gora je nastalo na srpskom jeziku i u orginalu se može reći samo na srpskom, ne može ni na jednom drugom jeziku“, naveo je on.

Kovačević je podsetio da je nakon raspada bivše Jugoslavnije Crna Gora ostala na strani istorije, pa je svojim ustavom 1992. godine kao službeni definisala upravo srpski jezik ijekavskog narečja. Međutim, stvari su nekoliko godina kasnije počele da se menjaju.

„To je počelo da se menja od 1997. godine kada je Milo Đukanović krenuo u proces separacije, prvo prikriveno, a potom i vrlo otvoreno. Nakon 2000, jedan od prvih udara koji je bio izvršen na ono što su istorija i temelj Crne Gore bio je upravo udar na srpski jezik kada se pokušalo da se preimenuje predmet u osnovnim i srednjim školama iz srpskog jezika u maternji jezik. Tome se usprotivilo 20 profesora Nikšićke Gimnazije koji su odbili da ne predaju na srpskom jeziku i ne koriste ćirilicu. Oni su ostali bez posla“, rekao je.

Nakon referenduma 2006. godine tada najmlađa država na svetu je trebala da donese sopstveni Ustav.

„Predlagani su različiti nacrti Ustava Crne Gore. Opozicija je predlagala da srpski jezik ostane, kao što je to bilo u Ustavu iz 1992. godine, a neki drugi su predlagali politički naziv za srpski jezik koji je podrazumevao da se on naziva crnogorski. Prevladalo je rešenje koje je u Ustav stavilo crnogorski jezik, kako su oni predlagali, kao službeni. U službenoj upotrebi su srpski, bosanski, hrvatski i albanski i tu je ime srpskog jezika po prvi put u istoriji Crne Gore degradirano, što su do tada pokušavali samo okupatori koji su dolazili spolja“, rekao je Kovačević.

Nacrt tog Ustava je, prema Kovačevićevim rečima, napisan na službenom jeziku koji je u to vreme bio upravo – srpski.

„Taj nacrt nije mogao biti predložen ni na jednom drugom jeziku, osim na srpskom, tako da imamo apsurd da je današnji Ustav Crne Gore na srpskom jeziku, a da on sam propisuje degradaciju tog jezika u institucionalnom smislu“, ukazao je on.

Pet godina nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore, 2011. godine kada je, kako Kovačević tvrdi, vlast Demokratske partije socijalista bila najstabilnija, ipak se blizu polovine stanovištva izjasnilo da za svoj maternji smatra srpski jezik.

„Mislim da je kruna odbrane srpskog jezika popis stanovništva koji sledi ove godine i koji će definitivno reći da se srpski jezik vratio, da je njegovo ime ponovo osvetljeno i da sve više ljudi hoće svoj jezik da naziva njegovim pravim imenom“, kazao je Kovačević.

On se osvrnuo i na litije organizovane protiv Zakona o veroispovesti u Crnoj Gori za koje je kazao da se nisu desile slučajno, iako su na neki način bile iznenađujuće.

„Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u Crnoj Gori predstavljaju jedinu i apsolutnu većinu po bilo kom pitanju, kada govorimo o teritoriji Crne Gore. To je bio živac na koji se moralo reagovati kada je on taknut i narod u Crnoj Gori je reagovao kada se došlo do te crvene linije. Jesu se ljudi iznenadili da ta energija postoji u narodu u Crnoj Gori, ali to se nije desilo slučajno. Velike zasluge za to je imala naša crkva, a pogotovu njene vodeće ličnosti – počivši mitropolit Amfilohije koji je naš narod najbolje spremio za tu vrstu borbe, ne znajući koliko se sve ono što je radio primilo u tom narodu koji je njega slušao, pratio i gledao godinama“, rekao je Kovačević.

Književnik i direktor Nikšićog pozorišta Radinko Кrulanović je rekao da je jezik kao najtemeljnija odrednica ljudskog bića, da bez jezika ne možemo imati svoju prepoznatljivost.

„Pitanje jezika ne bih samo sveo na državnu represiju nego i ontološku, pa čak i ličnu represiju. Negde mi se čini da sami sebi postajemo veliki neprijatelji“, kazao je on i podsetio na zaveštanje Stefana Nemanje – Šta je jedan narod ako izgubi svoj jezik.

„Bez srpske ćirilice mi nemamo ni prošlost, ni sadašnjost, ni budućnost. Narod koji se odriče svoje sadašnjosti, prošlosti i budućnosti sam nad sobom vrši represiju. On neće da bude prepozantljiv sam sebi“, zaključio je Krulanović.

Na tribini „Zaštita srpskog jezika i ćirilice u uslovima institucionalne represije (primer Crne Gore)“, govorio je i direktor Javne ustanove „Zahumlje“ Miodrag Čizmović.

U Domu kulture „Gračanica“ večeras je održan zajednički koncert Ansambla „Venac“ i KUD „Zahumlje“ iz Nikšića.

Kim